Kao što najavih u prethodnom postu, iako je sezona lova na Eurosong pobednika za 2011. završena, to ne znači da ovaj blog ulazi u stanje hibernacije. :)
Za prvi u seriji nostalgičnih tekstova koji će se baviti ranijim edicijama Eurosonga (you know, kada je Juga bila jedna zemlja, i dok je amazonka Ruslana bila samo na nivou ideje), odabrala sam pesmu koja je branila boje SFRJ na Eurosongu 1975. godine. U pitanju je numera „Dan ljubezni“ koju je izvodila grupa „Pepel in kri“.
Evrovizija te godine održana je u Stokholmu, i na njoj je učestvovalo 19 zemalja. Pobedili su Holanđani („Ding-a-dong“ koju su izveli Teach-In), a slovenačka grupa je završila na časnom 13. mestu, osvojivši 22 poena, od čega najviše od Švedske, Belgije i Irske.
Pa opet, iako na prvi pogled deluje da tako osrednji plasman ne zaslužuje neku naročitu pažnju – u pitanju je jedna izuzetno topla, lagana i chill numera, koja i dan danas važi za jednu od najboljih jugoslovenskih pesama na Evroviziji.
Par kurioziteta: u pitanju je četvrta jugoslovenska pesma izvedena na slovenačkom jeziku. Glavni vokal je Ditka Haberl, a pored nje na sceni su bili još Oto Pestner, Nada Žgur, Palmira Klobovs, Ivo Mojzer i Tadej Hrušovar. Elem, to nije bio jedini i poslednji nastup ove ekipe na ESC. Naime, na Evroviziji održanoj u Zagrebu, 1990. godine, Ditka, Tadej, Nada i Ivo su bili back-vokali pobedničkoj „Insieme“, koju izvede omaleni Toto Cutugno i pobedi.
Jesam ESC fanatik, ali čak i ja moram da priznam - ova nedelja je bila iscrpljujuća čak i za mene. Željno sam čekala subotu veče i finale, što zbog samog hepeninga, što zbog činjenice da ću nakon istog konačno moći da "danem dušom" i iscooliram malo. Blogovanje o Eurosongu tokom trajanja istog zna da bude izuzetno naporno i zahtevno, ali i zahvalno - natočito ako uzmete u obzir komične upite koje Google prosleđuje na adresu ovog bloga. :)
Anyhoo, da rezimiramo! Pobednik ovogodišnjeg ESC-a je Azerbejdžan. Italija se vratila u velikom stilu osvojivši drugo mesto, dok je Nina završila na izuzetno dobrom 14. mestu. No, krenimo redom.
Nakon "uživanja" u megalomaniji i egu Štefana Raba na samom početku, imali smo prilike da saslušamo 25 pesama, ovogodišnjih finalista. Ne bih se zadržavala na detaljnim opisima nastupa onih koji su prošli u finale iz polufinala, pošto se tu ništa značajnije nije promenilo, već ću se na kratko osvrnuti na "Big 5". Blue, iako sa solidnom pesmom, nisu uspeli da ostave značajniji utisak na mene. Ceo nastup je bio prilično traljavo osmišljen IMHO, i nije mi baš najjasnija "umetnička vizija" čoveka koji je rešio da stavi slike momaka iz benda kao deo scenografije. Iako je slovio za jednog od favorita, Amaury Vassilli iz Francuske je imao iznenađujuće osrednji nastup. Deluje kao da je sa pesmom počeo niže nego što je trebalo, posle kao da je pokušao da se čupa, ali jednostavno - to nije zvučalo ni probližno studijskom snimku. Rafael iz Italije je ponovio nastup sa San Rema, dok je domaćica Lena pokušala da nešto mračnijim nastupom i krupnim kadrovima privučne pažnju gledalaca širom Evrope. Lucia iz Španije je pružila tipičan španski ESC nastup, sa plesačima i "veselom" koreografijom, na šta smo već navikli.
Što se tiče Nininog nastupa, svi problemi sa tonom koji su pratili prvo polufinalno veče uspešno su otklonjeni i naša predstavnica je zvučala baš onako kako treba. Da je ostavila izuzetno jak utisak na sve gledaoce dokazuje i činjenica da je #Serbia bio world trending topic na Twitteru još dugo nakon njenog nastupa. Baš kao i Austin Powers. :) Možda će nekome 14. mesto delovati kao neuspeh, ali zauzeti zlatnu sredinu u ovako jakom finalu je sjajna stvar. Iako sam se potajno nadala ulasku u Top 10, i ovo je odličan rezultat, tim pre što je "Čaroban" netipična pesmica, potpuni retro i sa takvim pesmama je uvek rizik.
Pobednička pesma - sve sam rekla u prethodnim postovima. Osrednje, mlako, bezidejno, njonjavo. Azerbejdžan je inače zemlja koja godinama izdvaja izuzetno značajne sume novca za Eurosong. Može im se, imaju love (nafta) i ne biraju sredstva da se promovišu u najboljem mogućem svetlu. Pretprošle godine su privoleli švedskog producenta Arasha da im uradi pesmu, i ostvarili prilično visok plasman. Prethodne godine su privoleli koreografa Beyonce da osmisli nastup mlađane Safure (koja je pevala pesmu švedskog kompozitora, i koja je već bila viđena kao pobednik), na ceo projekat potrošili nekoliko MILIONA dolara (po nekim navodima, desetine miliona dolara), ali ponovo bez uspeha. I eto, ove godine su napokon uspeli da pobede sa mediocre pesmurkom koji zvuči prilično jeftino, u "High School Musical" fazonu. Izgleda da su Azeri svoj budžet usmerili na pravo mesto (ne kažem da su uleteli sa lovom kod nekih stručnih žirija, ali mi je potpuno neshvatljivo kako jedna do zla Boga dosadna pesma može da prođe tako dobro?).
Italija je osvojila drugo mesto. Verujem da je ovo pesma za koju bi glasao tipičan nacionalni stručni žiri, sačinjen od pretenciznih likova koji se tripuju da se razumeju u "dobru muziku"... Kao što rekoh i u tekstu posvećenom italijanskoj pesmi, Rafael nije ponudio ništa novo u svom žanru, a čak i ovo što je ponudio je prosečno i neinventivno. Sorry but jebiga.
Kao što sam i prognozirala, Bosna je završila na 6. mestu, a takođe u skladu sa mojim prognozama, Getter Jaani je zapatila "sindrom Kate Ryan" i završila kao pretposlednja. Takođe, kada smo već kod favorita koji su "ispušili", moramo pomenuti Francuza koji je završio kao 15., Mađaricu koja je skončala na 22. mestu, ali i Blue koji su, suprotno svim očekivanjima završili na 11. mestu. Ni Vorobjov iz Rusije nikako ne može biti zadovoljan 16. mestom, i sigurno se pita "WTF" gledajući na završnu tabelu na kojoj je Mika iz Ukrajine na nelogično i neprirodno visokom 4. mestu. Ni meni nije jasno.
Kao što je to običaj, i narednih dana će se pričati o blokovskom glasanju. Naravno, ko izgubi ima pravo da se ljuti, ali ne mogu da se otmem utisku da su (u poslednjih nekoliko godina) jedino Elena Paparizou, Marija Šerifović, Lordi i Rybak prva mesta osvojili "fair & square". I dokle je stranim komentatorima potpuno logično da Skandinavci međusobno razmenjuju poene, uvek dođe do histerije kada su ex-Yu zemlje u pitanju. Čini se da je to činjenica koja posebno ide na živce Britancima, koji su ove godine 12 poena naravno dali Irskoj, samo da bi posle imali jaw dropping trenutak kada su od Irske nazad dobili svega 6. :) Moj savet: dragi Britanci, podelite se na Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku, imaćete garantovan top 10 svake godine. ;D
Naravno, pored Balkanaca i Skandinavaca, međusobno su se lizali Grci i Kiprani, Španci i Portugalci, Nemci i Austrijanci, Mađari i Finci, Turci i Azerbejdžanci, Rumuni i Moldavci. U know, the usual stuff na šta smo već navikli. Utisak da je naša dijaspora razočarala i jeste i nije na mestu. Bila sam iznenađena što nismo dobili ni jedan jedini poen iz Nemačke, Švedske i Rusije, ali ne smemo zaboraviti da je uticaj televotinga drastično smanjen uvođenjem stručnog žirija. Za dobar skor nije dovoljno "rasejanje", već poeni od što više zemalja.
No dobro - Eurosong će naredne godine biti održan u Bakuu. Iskreno se nadam da će, u skladu sa tendencijama da promovišu svoju zemlju, vlada Azerbejdžana subvencionisati low cost letove ka Bakuu (:D) i na taj način privući što veći broj fanova ESC-a. Meni preostaje da štekam lovu, u nadi da se u međuvremenu neće zaratiti u susednom Iranu, i da mi roditelji neće sakriti pasoš zbog brige za moju bezbednost u tamo nekom Azerbejdžanu, Bogu iza tregera. :)
Suma sumarum - Nini sve čestitke za odličan plasman! Ne da se nismo obrukali, nego smo pokazali da znamo da furamo muziku koja nije u "ovo je Balkan" fazonu. :) Jedino bih preporučila RTS-u da vrati stari format nacionalnog izbora i na taj način barem malo pomogne domaćoj zabavnoj muzici. ;)
Što se bloga tiče, ovo nikako nije kraj sezone. Gomila evrovizijskih priča čeka da bude ispričana, a gomila mp3 fajlova čeka da bude podeljena sa vama. Stay tuned! :)
PS Ako ste mislili da sam zaboravila na Dušku - grešite. Jednostavno, više nemam ni živaca ni vremena da pišem eseje o njenim lapsusima i nekompetentnosti.
Ovaj tekst je trebalo da bude okačen još jutros, ali mi je Blogger zabio nož u leđa, tako da - šta da vam kažem. U jedan tekst ću nagurati impresije sa druge polufinalne večeri, par reči o pesmama Big 5, kao i prognoze za finale. Idemo redom!
Domaćin se napokon konsolidovao, tako da nismo imali problema sa slikom i tonom iz Dizeldorfa, što se ne odnosi samo na gledaoce širom Evrope, već i na same izvođače. Ozvučenje je bilo za par klasa bolje u odnosu na prvo polufinale, tako da ćemo sve pesme u subotu moći da čujemo u njihovoj "punoj slavi". Iako smo bili lišeni Duškinog "stručnog komentara", sa žaljenjem konstatujem da nismo bili lišeni zbunjenog i nekompetentnog komentatora, koji se na trenutke svojim pokušajima da bude duhovit i žovijalan trudio da mimikrira činjenicu da se za ovaj prenos spremao... koliko? Sat vremena? Dva sata? Skinuo dajdžest sa neta? No, dosta o tim nebitnim ljudima koji se zamo zaj*b*vaju na račun nas koji plaćamo TV pretplatu.
Veče je otvorio Dino Merlin, koji (kao što rekosmo) slovi za jednog od favorita. Moram da budem iskrena i primetim da me nastup uošte nije oduševio niti oborio s nogu. Dino je delovao pomalo komično u tom vintage-hipster izgledu, a izgovor engleskog je bio naročito tragičan. Pesma bi, u to nema sumnje, zvučala daleko ubedljivije na SHB jeziku (to ja pokušavam da budem politički korektna). Sve u svemu, očekivala sam više. Nadin iz Austrije - moćna i sigurna interpretacija, koju nije uspeo da pokvari ni dosadan i sveden scenski nastup. Bend 3JS iz Holandije nas nije naročito impresionirao, dok su Witloof Bay iz Belgije smorili za medalju. Bled i neubedljiv je bio i nastup predstavnica Slovačke, grupe TWiNS, dok je Mika Newton iz Ukrajine efikasno uspela da skrene pažnju sa svoje mediokritetske pesmice peščanim artworkom u pozadini (ili je to bila kafa? - sećate se one reklame za DonCafe?).
E onda smo imali tu "privilegiju" da uživamo u energičnom nastupu neartikulisanih Moldavaca (vaistinu, iako engleski znam prilično dobro, uspevala sam da razaznam svaku treću ili četvrtu reč) iz Zdob Ši Zdub. Nakon njih, na scenu je istrčalo mlado Švedče, Erik Saade i izveo pesmu "Popular" u kojoj smo prepoznali još barem 3 pesme (uvod na početku je iz pesme "Rasputin" u izvođenju Boney M, to begin with). Interptecija znatno lošija nego na studijskom snimku - ipak je teško skakati i pevati istovremeno. Hristos Milordos je pokušao da se domogne finala, ali bez uspeha - jednostavno, utopio se u previše zakomplikovan i zamršen scenski nastup, i u silne prateće vokale. Možda bi pesma imala bolju prođu da Kiprani nisu toliko žudeli za dramom.
Na moju veliku žalost, Poli Genova nije uspela da se plasira u finale, ali je utisak koji je ostavila više nego pozitivan. O Makedoncu ne bih trošila previše reči, a komentar da je to novi Toše bih okarakterisala kao skandalozan, blasfemičan i travestiju bez presedana. Nekadašnja pobednica (?), Dana International se predstavila numerom inspirativnog i sofisticiranog naziva "Ding Dong", koja ruku na srce i nije toliko loša, koliko je nastup bio neinventivan i dosadan. Jedino po čemu se pesma izdvojila iz gomile je sama ličnost Dane International, a to nije bilo dovoljno za prolaz u finale.
Maja Keuc je opravdala moju naklonost, i fantastičnom i samouverenom interpretacijom obezbedila nastup u subotu. Pa ipak, ostaje žal za slovenačkom verzijom pesme, kao i onom dvojicom whacky densera sa nacionalnog finala. Posle mlade Slovenke, slušali smo potpuni euro-pop treš u vidu rumunskog benda Hotel FM. Sam pogled na pevača u onim grozomornim pantalonama je bio dovoljan da bacim peglu, a o činjenici da su u toj pesmi plagirali sve živo i mrto ne bih trošila reči. Getter Jaani iz Estonije je bila sledeća. Interpretacija pomalo shaky (i to kod pratećih vokala u refrenu), a postavka stejdža na trenutke prenatrpana. Iako slovi za favorita, baš kao i Dino, nakon onoga sinoć - 6.7. ili 8. mesto su realnost. Onda je na red došla beloruskaVendi i doprinela prvom WTF momentu večeri.
Letonski duo Musiqq (što je naš vrli komentator pročitao kao "Musk") nije menjao svoj nastup sa nacionalnog finala što jednostavno nije bilo dovoljno za prolazak dalje, uprkos prilično dobroj pesmi. Danski plagijatori i hipsteri su na moju veliku žalost i negodovanje, baš kao i Rumuni uspeli da se plasiraju dalje, svima jasno uputivši poruku koju Danci furaju već neko vreme: krađa tuđih pesama prolazi nekažnjeno. Drugi WTF momenat večeri su bili Jedward iz Irske, i tu reči postaju višak. Već ih okarakterisah kao 2 kapucinera. Sada ću tu kvalifikaciju proširiti i reći da su oni 2 kapucinera na speedu koja se ponašaju kao da su pušteni iz kaveza nakon 10 dana zatočeništva. Ma koliko volela Irsku, moram da priznam da se domet ovih majmunčića može meriti sa dometom ćurana Dustina u Beogradu 2008. godine. Da su barem comedy act, bilo bi lakše. Ovako... jeza.
Elem, dalje su prošli Bosna, Austrija, Rumunija, Švedska, Danska, Estonija, Slovenija, Irska, Moldavija i Ukrajina.
Nakon druge polufinalne večeri, pristupilo se žrebanju za subotu. Kao da nastup nije bio dovoljno slab, žreb je dodatno uje*ao šanse Dina Merilina da ostvari neki fantastičan plasman. Nastupati drugi u finalu je najgora stvar koja je mogla da se dogodi nekome ko pretenduje na Top3, a kamoli na pobedu. Štaviše, u istoriji ESC se nije dogodilo da neko ko u finalu nastupi kao drugi osvoji prvo mesto. Naravno, za sve postoji prvi put. Ni mladi Šved se nije usrećio, kao ni Irci, pošto nastupaju u sendviču između Mađarice Kati Wolf i Estonke. Što se Srbije tiče, kao što znate, nastupamo kao 24., a pre nas ćemo ponovo gledati crtanje po pesku uz ukrajinsku uspavanku, što je ODLIČNO.
Kao što znate, oni koji nisu morali da brinu o finalu su zemlje domaćina i Big 4, tj Big 5, pošto je i domaćin deo "Velike Petorke". O pretencioznom Italjanu sam već pričala, kao i o Leni, a sada par reči o Britancima, Francuzu i Španjolki.
Velika Britanija je ipak rešila da se malo uozbilji, ali ne do kraja. Šalju nekada veoma popularan boy band Blue sa numerom "I Can". Iskreno, ne volim takve "od mene zavisi mogu sve što poželim ako verujem u sebe" pesme (zato hejtam i Marčela, lulz), tako da me ni ova pesma nije naročito oduševila. Na trenutke me je podsećala na pretencioznost i pompeznost Dime Bilana u "Believe", i samim tim me terala na povraćanje, al' 'aj. Neće biti tragedija ako pobede.
Ako je verovatni kladioničarima, najveći favorit je mlađani i slatkasti fransucki tenor, Amaury Vasilli koji će izvesti numeru "Sognu", i to na korzikanskom jeziku (oh, yeah). Mada, to nije ni bitno, opera je opera, na isto ti se 'vata, pevao na francuskom, korzikanskom ili swahiliju. Elem, nisam fan ovakvih hibrida, mada verujem da će Amaury uspeti da šarmira popriličan broj Evropljanja (dovoljno je da trepne :D ). Moje mišljenje - "Sognu" mi žanrovski nije primerena takmičenju ovog formata, no dobro. Kad su mogli Lordi da pobede, može i ovaj. Na kraju - Španci.
Španija je jedina zemlja Big 4(5) koja već godinama ne uspeva da ostvari značajniji plasman. Štaviše, poslednji put kada su Španci uspeli da ostvare iole visok plasman je bilo daleke 2003. godine, kada ih je predstavljala Beth sa šesmom "Dime", u Stambolu gradu. Uporno pokušavajući da pronađu uspešnu formulu kada je ESC u pitanju, Španci su ponovo fejlali (da se ne lažemo) i poslali relativno nepoznatu Luciu Perez sa numerom "Que me quiten lo bailao". Ono što karakteriše sve španske entryje poslednjih decenija (ako izuzmemo Rosu iz 2002. i Anabel Conde) je njihov etno flamenco fazon koji besomučno furaju. Ovaj put, s obzirom na to da Lucia dolazi sa severa zemlje, umesto besnih gitara i flamenkolikih aranžmana tipičnih za jug, slušaćemo gajde, karakteristične za sever Španije, tačnije za Galiciju, odakle nam dolazi izvođač. Pa opet, radikalan zaokret na sever teško da će se isplatiti Špancima, ovo jednostavno nije dovoljno dobro.
Na kraju - prognoze. Apsolutno je nemoguće tipovati bilo šta ove godine. Brojni favoriti nisu opravdali očekivanja, neki od kojih se to nije očekivalo zasijali su punim sjajem, tako da sa pravom možemo očekivati pravo klanje na tabeli. Što se tiče pesama koje najviše "štrče" i "bodu oči", to su svakako Francuska, Švajcarska, Irska, ali i Srbija. Čini se da će se za isti "komad glasačkog tela" boriti Vorobjov iz Rusije i Blue, dok će koplja ukrstiti i Kati Wolf sa Getter Jaani.
Što se blokova tiče - gadna situacija. Skandinavski blok će se verovatno skoncentrisati na Erika iz Švedske i Getter Jaani, dok će Sovjeti podržati Vorobjova i cheesy duet iz Azerbejdžana (mada mi još uvek nije najjasnije zbog čega). Očekujemo razmenu glasova između Moldavije i Rumunije i Britanije i Irske. Glasove ex-yu bloka će podeliti Dino i Nina, mada mi se čini da glasovi dijaspore više neće biti ti koji odlučuju. Što se naših glasova tiče, 12 dajemo Bosni, 10 Mađarskoj, 8 Grčkoj. Uzgred, primetiste li reklamu na Prvoj da glasamo za Rusa? Epic. :)
Hard Core fanovima preporučujem da blagovremeno isprintaju score-card koji je izradio BBC i da pripreme bahate količine hrane i pića - čeka nas naporno veče. ;)
Napokon sam se naspavala i smogla snage da napišem iole koherentan tekst (za razliku od prethodnog, skuckanog u jednom dahu u pola 1 uveče :D ).
Tema za danas: drugo polufinale koje je na programu u četvrtak, kao i žreb za finale.
No, hajmo redom. Kao što smo već apsolvirali, nakon izuzetno uzbudljivog i neizvesnog prvog polufinala, Nina je uspela da se plasira dalje, uprkos deficitu optimizma u Srbiji. Međutim, nepredvidivost Evrovizije se pokazala u pravom svetlu – neki od izvođača koji su već viđeni u finalu nisu uspeli da opravdaju očekivanja. Po prvi put, Jermenija neće nastupati u finalu, a Turska je „uspela“ da pokvari svoj fantastičan skor iz prethodnih godina i ne plasira se dalje. Takođe, mimo svih očekivanja, Norveška se nije našla u finalu, kao ni Poljska za koju se spekulisalo da bi napokon mogla da se nađe u finalu.
Elem, nakon završenog polufinala, obavljen je žreb za raspored nastupa u finalu. Srbija će nastupati predzadnja, tj 24. E sad – u nekim „starijim“ vremenima, to bi bilo odlično, pošto se glasalo tek nakon odslušanih svih pesama. Međutim, kako od Osla 2010. godine to pravilo više ne važi (može se glasati od početka show-a, ne mora se čekati kraj izvođenja), taj aspekt je značajno izgubio na važnosti. Nekima čak može predstavljati i hendikep, ali kako je prošlogodišnja pobednica nastupila kao 22., a četvoroplasirana Danska kao 25., kapiram da nema razloga za brigu.
Druga tačka dnevnog reda: drugo polufinale. Ovde imate embedovanu plejlistu, tako da možete u jednom „cugu“ preslušati svih 19 pesama.
O Bosni sam već pisala – slovi za jednog od favorita takmičenja, i Dinu se predviđa Top 10, možda čak i Top 5. Austrijska pesma će one sa boljim sećanjem podsetiti na prošlogodišnju gruzijsku „Shine“, a Holandiju će predstavljati pomalo bledunjavi pop u izvođenju grupe 3JS.
Belgija je rešila da pokuša sa a cappella numerom „With love baby“ koja vaistinu zvuči originalno, ali i naporno za uši u određenim momentima. Slovačka šalje finu i umivenu laganu pop pesmicu koja veoma lako može da se nađe u finalu, a koju izvode TWiNS (da, bliznakinje). Ukrajina će se predstaviti u nešto „svedenijem“ izdanju u odnosu na njihove dosadašnje nastupe na koje su nas navikli. Mika Newton, nakon silnih kontraverzi na nacionalnom finalu, izborila je pravo da predstavlja bivšu sovjetsku republiku baladicom „Angel“. Letdown za mene, imali su barem 3 bolje pesme od ove, ali šta’š.
Naši stari ESC znanci iz Moldavije, Zdob şi Zdub vraćaju se ponovo, ovaj put sa numerom „So Lucky“. Rock/punk sa etno elementima, nešto na šta smo već navikli od benda koji je 2005. nastupao sa bakicom koja je roksovala po bubnjevima na stejdžu. Posle njih na scenu stupa mladi Šved, Eric Saade sa numerom „Popular“, koja vešto koristi motive nekih drugih pesama i ostavlja osećaj „već viđenog“. IMHO, pesmica je prilično iritantna ali i catchy. Jbg, to najčešće ide jedno uz drugo. Onda imamo predah u vidu kiparskog predstavnika Hristosa Milordosa koji pokušava da umiksuje rock i etno fazon u pomalo mračnoj „San angelos s'agapisa“.
A onda – pesma koja je ušla u mojih Top 5 – Poli Genova iz Bugarske sa numerom „Na inat“. Liči na Robyn, zvuči kao Pink, peva na bugarskom, što je više nego dovoljno da dobije moj glas – pod uslovom da se plasira u finale (I hope so). O „Makedonecu“ sam već pisala ranije, jednostavno – taj žanrovski bućkuriš nije „my cup of tea“, tako da idemo dalje – još jedan „povratnik“. Ili „povratnica?“ :) Dana International se vraća da brani boje Izraela sa numerom „Ding Dong“ koja nije ni do kolena čuvenoj „Diva“, ali koju ipak treba očekivati u finalu. Ne toliko zbog kvaliteta, već zbog toga što je ovo drugo polufinale slabašno.
Posle slušamo Maju Keuc koja peva za Sloveniju. I o njoj je bilo reči ranije, tako da ne bih dužila – želim joj sreću i prolazak u finale, zaslužila je. Odmah posle Maje, slušamo rumunski bend Hotel FM sa pesmom „Change“. Opet su tu melodijske linije koje smo čuli ko zna koliko puta ranije (deo refrena opasno vuče na „Sweet Escape“ od Gwen Stefani). A onda nastupa jedan od favorita, Getter Jaani iz Estonije. I o njenoj „Rockefeller Street“ sam već pisala. Kate Ryan sindrom alert.
Nakon LOLofilne Anastasije iz Belorusije (već pisano), slušamo jedne od mojih favorita, grupu Musiqq iz Letonije (već pisano). Onda su tu danski plagijatori (is it just me, ili Danci poslednjih godina imaju tendenciju da posegnu za tuđim pesmama?), a na samom kraju ćemo imati priliku da još jednom gledamo kako se nekad velika evrovizijska zemlja, Irska, blamira uz „dinamični duo“ JedWard (već pisano).
In summation, Dino je jedina prava sigurica u ovom polufinalu. Očekuje se da Estonija, Irska i Švedska prođu dalje, a u tom društvu su još Danska i Slovenija, pa čak i Rumunija i Izrael. Iz prikrajka će svoju šansu vrebati Letonija, Ukrajina, Slovačka, ali i Bugarska. Sve u svemu, čeka nas helluva show. :)
Evo, kucam ovaj tekst, a niz obraze mi se slivaju suze radosnice! Prošli smo u finale! :D
Of course, zaj*** vas, nisam plakala od 3. srednje kada sam gledala Bejb, but that’s another story. :D Elem – vaistinu smo prošli u finale. Haters can suck it! A stvarno se osećam neobično srećnom i razdragano tim povodom, verovatno zbog mase grandovanizovanih Srbalja koji se nisu libili da pljuju pesmu zato što u njoj nema „balkanskog“ trilera, tužnih violina, frula, ’armonika i truba. Dakle – suck it. Toliko o vama. Sada o prvom polufinalu.
Još uvek je rano suditi o organizaciji cele stvari, čekaju nas još 2 eventa, ali po ovome što sam mogla da vidim u utorak veče, Moskva 2009. još uvek zauzima apsolutno prvo mesto u organizacionom smislu. Iako je stejdž Esprit Arene u Dizeldorfu zaista impozantan (u poređenju sa norveškim minimalizmom u Oslu 2010.), nije ni prići grandioznosti i megalomaniji ruske prestonice.
O prenosu na RTS-u ne bih trošila previše reči. Hvala PIIIIIIP da je došlo do tehničkih problema, pa smo bili lišeni Duškinog „stručnog“ komentara (ili je samo zaglavila u WC-u od previše piva i kobasica? Nemačka je to!). Iako će neupućenom oku sa strane delovati kao da moj hejt prema imenovanoj baš i nije srazmeran njenoj beskorisnosti, moram samo na kratko da se osvrnem na nju. Njen posao je da bude PR naše delegacije. Štagod to značilo. Neka pi-ariše. Aj dont giv a fak. Ali komentarisanje ESC je nešto sasvim, sasvim drugačije. Zahteva dve stvari: pre svega – potkovanost. Komentator mora u malom prstu imati faktografske podatke o svakoj zemlji učesnici, izvođaču, pesmi. Druga stvar, podjednako bitna – entuzijazam. Duška zvuči kao da čita vodostanje na Radio Beogradu 1. Malo humora i neformalnosti neće ubiti.
Anyhoo, brz pregled prve polufinalne večeri. Startovala je Poljska. Magdalena Tul sa numerom „Jestem“, izvedenom na poljskom, što je za svaku pohvalu. Iako cenim simpatični poljski jezik, samo izvođenje je bilo pomalo naporno. Ekšli, mačka je pobegla iz sobe prvi put. Pesma kroz koju provejava „Vumanajza, vumavumanajza...“ nije uspela da donese Poljskoj mesto u finalu.
Nakon Poljske, na stejdž je izašla simpatična Stella Mwangi, koja je u wakawakaish stilu pokušala da pobere simpatije evropske publike. Na moje iznenađenje, nije uspela u tome. Baš kao ni Aurela iz Albanije, koja je svojom više nego agresivnom izvedbom „Feel the passion“ po drugi put oterala mačku iz sobe. Nota bene, haljina koju je Aurela furala je ista ona koju je nosila i u spotu. Jbg, znam da je kriza, ali o nekim stvarima treba voditi više računa.
Jermeni izgleda imaju fetiš krupnih stvari na stejdžu. Prošle godine, Eva Rivas nam je pevala o kajsiji, dok je u pozadini bila gigantska koštica jermenske nacionalne voćke. Ovaj put, pomalo neshvatljivo, tu je bila bokserska rukavica. Hmh. Da.
Posle Jermena, na scenu stupaju Yüksek Sadakat sa numerom „Live it up“. Kolega blogotviteraš, Denis - lepo je primetio koja pesma je poslužila kao „inspiracija“. Shame on you, Turkey. :) Inače sam provalila da poznato zvuči i ranije, ali nisam baš verzirana u poznavanju Sex Pistolsa, tako da se sada i poslednji komadić slagalice uklopio i imamo celu sliku. A na slici stoji slika grupe Yüksek Sadakat, a ispod tekst „plagijatori“. Ah, da, did I forget to mention, na kraju je tu bila i gigantska ptica (poput one koja je pratila nastup Malte prošle godine), koja je izronila iz velike zelene kugle na kraju pesme. ’Beš mi sve ako znam šta je to trebalo da znači. :S
A onda hajlajt večeri, barem za nas lokalce – na scenu su izašle Nina i prateći vokali i odradili „Čaroban“. Autfiti – odlični, backdrop – odličan, sve je šareno, skreće pažnju, bode oči i totalno baca u retro. Pa ipak – trema je učinila svoje: Nina je imala par nesigurnosti u izvođenju, ali sam sigurna da će to sve biti sanirano do subote. U go, girl. :)
Nakon Nine, imali smo priliku da gledamo ruskog vrapčića. Aleksej Vorobjov (što će reći „vrabac“) je fino izneo numeru koju je producirao jedan od najtraženijih producenata u poslednje vreme, RedOne. E, sad – to što ja lično ne volim RedOne-ov fazon pesama, to je druga priča; činjenica je da je Aleksej lepo odradio svoj deo posla, iako je IMHO, nastup osmišljen katastrofalno, u nekom Džejms Din fazonu, šta li...
Onda smo slušali neobično nazalnu Annu Rossinelli iz Švice, koja nas je sve fino uljuljkala uz laganu, simpatičnu i nepretncioznu pesmicu „In love for a while“. I taman smo se opustili kao treba, kada su na scenu izašli Eldrine iz Gruzije (sa novom pevačicom) i priredili izuzetno jak nastup, „za sve pare“.
Plavušan iz Finske me je neodoljivo podsetio na Toma Dicea iz Belgije (Oslo, 2010), a Glen sa Malte je... pa... Glen sa Malte. :) Komentar je suvišan. Videli ste i sami.
Senit je branila boje San Marina sa osrednjom pesmicom „Stand by“, i prava je šteta što je tako prosečna pesma način da se inače talentovana pevačica predstavi evropskoj publici. Publiku je razmrdala odmah potom Daria iz Hrvatske sa uptempo dance numerom „Celebrate“. Sam nastup je bio OK, mada smatram da je onaj lik koji je na trenutke bio DJ, a na trenutke njen plesni partner bio izuzetno... asimetričan celoj ideji i tempu pesme (pesmica je dance, a on izgleda kao Jack White iz The White Stripes. Ili kao Ville Valo).
Island su predstavljali Sjonni’s Friends. Sa pravom se pitate, hu d hel iz Sjonni? Sjoni je lik koji je prvobitno trebalo da peva ovu pesmu na islandskom nacionalnom izboru, ali je u međuvremenu preminuo, pa su umesto njega uskočili njegovi prijatelji, i na krilima sveopšte skenjanosti zbog te činjenice osvojili kartu za Dizeldorf (mind you, konkurencija im je bila naša draga Jóhanna Guðrún Jónsdóttir). Pesmica ima neki opušteni retro fazon koji možda ne ulazi u uši na prvo slušanje, ali bez sumnje ima kvalitet.
A onda je nastupila „zvezda“ večeri, jedan od favorita za pobedu na celom takmičenju – predstavnica Mađarske, Kati Wolf koja je izvela numeru „What about my dreams“, uplifting pop pesmu u maniru Celine Dion i Lare Fabian, u aranžmanu koji smo do sada čuli nebrojeno puta, ali koji uvek pali.
Posle Kati, komični predah u vidu comedy act-a iz Portugala. Recimo... Village People u portugalskoj varijanti, samo ne toliko gej. :) Neozbiljno i zabavno, sušta suptornost od numere „C’est ma vie“ koju je izvela Evelina Sašenko iz Litvanije. Da se ne lažemo, skoro niko nije slušao pesmu, postojale su druge stvari koje su odvlačile pažnju, riiiight? :)
Azerbejdžan slovi za jednog od favorita i zaista mi nije jasno zbog čega. Pesma je barem 50x lošija od prošlogodišnje „Drip Drop“, sve je nekako mlako, bledunjavo i razvodnjeno. Pa opet, Eldar i Nigar su prošli dalje. Hmh. Na kraju, slušali smo neki hibrid hip-hopa i ... štagod bilo ono drugo, a dolazi iz Grčke. Lukas Jorkas i Stereo Mike su pevali/repovali „Watch my dance“, i to otprilike opisuje ceo nastup. Jedan obučen kao tipičan douchebag, drugi stoji k’o ukopan, a tu je i gomila batica koji skakuću i densuju na najrazličitije načine. However, Grčka ne bi bila Grčka kada ne bi prošla u finale. Od 2004. godine, kada je „institucija polufinala“ uvedena na ESC, Grčka nikada nije prošla bez plasmana u finale.
Elem – da sumiramo! U finale su se plasirale Srbija, Mađarska, Rusija, Azerbejdžan, Grčka, Litvanija, Švajcarska, Finska, Gruzija i Island. U duhu Suzane Mančić iz „starih vremena“, „Srećnim dobitnicima čestitamo, a ostalima želimo više sreće u narednom kolu!“ :)
I ne zaboravite, sledeće polufinale je već u četvrtak. Konkurencija nije toliko gadna kao u prvom, ali će biti zanimljivo. Predosećam seču favorita. ;)
