Tja

Pitanje za danas: ako ne očekuješ previše od nečega ili nekoga, da li zapravo možeš da se razočaraš? Negde između ličnih očekivanja (što onih ispunjenih, što izneverenih) i frustracija i neverice, smestilo se prvo polufinalno veče izbora za Pesmu Evrovizije.

Sa jedne strane, znaš da je Azerbejdžan zemlja u razvoju, sa diktatorom koji bi najradije ceo strogi centar Bakua posuo zlatom i dijamantima, i znaš da kao zemlja ne štede na ličnoj promociji. Sa druge strane, to je Azerbejdžan. Novac ne može sve da kupi. Indijanci ostaju indijanci. Noga lička, a cipela bečka – što bi rekla moja draga profesorka muzičkog iz Gimnazije. A da je citiram još jednom, “vid’la žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu”. Mudra, mudra žena. Pozdrav za Gocu Lazić!

Elem – utisak je da sinoć ama baš ništa nije funkcionisalo kako treba. Počev od isuviše isforsirano “šarmantnih” voditelja (koji su se zaista mučili i sa engleskim i sa francuskim jezikom), banalno pompezne scene, pa sve do tehničkih detalja koji su bili toliko uočljivi da je čak i laik mogao da primeti da tu nešto ne funkcioniše.

Istina, bilo je problema sa tonom u prvom polufinalu i u Dizeldorfu prošle godine, ali Azeri su sada stvarno postavili nove kriterijume fejlanja kada je ESC u pitanju. Kod nekih izvođača se muzika sa matrice skoro nije čula, monitoring je bio katastrofa, pevači su konstantno ispadali iz tonaliteta, a bogami i iz ritma. Zaista, svako ko je sinoć ispao ima puno pravo da se ljuti i da bude nadrkan na organizatora. Grafika je takođe zakazivala u više navrata. Pa jebemmucuka, ako smo mi Srbi 2008. mogli da se skoncentrišemo i taj deo mogli da odradimo po PS-u, mogli su i Azeri. Ali ne vredi. Indijanci ostaju indijanci. Daj Bože da se opamete do četvrtka, ovo zaista pretenduje da upropasti celokupan doživljaj i ugođaj.

No, da se na kratko osvrnem na nastupe. Crna Gora prema očekivanjima. Mi koji znamo za Rambov “opus” nismo bili iznenađeni. Neki su čak bili i oduševljeni. Ja ne, naprotiv. Zato sam doživela i prvi transfer blama večeri. Pokušala sam da gledam nastup očima osobe koja Ramba gleda prvi put i bilo mi je fizički muka.

Island je posao odradio onako kako se očekivalo, solidno u interpretaciji, a uz ideje režisera koje mi najčešće nisu bile najjasnije. Naš komentator nije propustio da nas “zabavi” prevođenjem imena grčke predstavnice (not funny, btw). Čak i da ga je čula kako joj skrnavi ime, ne verujem da bi se Elefterija previše potresla, pošto je bila zauzeta vaćarenjem sa pratećim igračima na sceni, a u skladu sa tekstom pesme koju je izvodila. AnMary iz Letonije je takođe imala očigledne probleme sa monitoringom, ali čak ni to ne može da promeni činjenicu da Letonci ove godine fakat nisu znali kako da predstave ovakav gimmicky nastup. Lud zbunjenog… Albanka se prema mojim očekivanjima izdrala samo tako, kao da joj je krenuo kamen iz bubrega, Božemeoprosti. U skladu sa spotom, autfit i stajling podjednako pretenciozni.

Mandinga iz Rumunije su se fakat namučili. Matrica se skoro nije čula, a pevačica (Elena) je u par navrata baš jezivo ispala iz ritma. Sinplus su smorili sa katastrofalnim i isforsiranim izgovorom engleskog. I kožnim pantalonama. Belgija bleda i neubedljiva. Pernila iz Finske na visini zadatka, nenametljivo i svedeno – što očigledno nije bilo dovoljno za prolaz. Izabo imali odličan nastup, ali režija i monitoring ponovo upropastili stvar. Gledano na TV-u, nastup je bio papazjanija u kojoj se ne zna ko kosi, a ko vodu nosi. San Marino nećemo komentarisati… Žena ima 37 godina, ponaša se kao šiparica i peva o sajberseksu. Nuff said.

Kipranka Ivi je prošla, baš kao što sam i pretpostavila. Glupav nastup, koreografija kojoj samo pom-pomovi nedostaju, a Ivi kao glavna čirlidersica. Soluna iz Danske je zadržala identični tupavi autfit, i uz osrednju skandi-pop pesmu prošla dalje. Babuške iz Buranova očekivano pokidale i izazvale najveći aplauz večeri. Compact Disco imali bolji nastup, nego pesmu, a Austrija prošla onako kako ovakva pesma i treba da prođe – loše. Paša iz Moldavije je imao zapažen i zabavan nastup; čak sam na trenutak i zaboravila da peva na engleskom. Ako je to bio engleski. 

Na kraju, Irska. Sve što bih rekla o Jedward je već rečeno ranije. Sramota, jad i beda.

Opšti utisak je da su favoriti opravdali očekivanja. Dalje su prošle i Rusija, i Rumunija, i Danska i Island. Ostaje žal što je umesto Finske dalje prošla Albanija, i što je Irska verovatno istisnula Izrael, ali šta da se radi.

Sada nam ne preostaje ništa drugo, nego da vidimo šta će nam doneti drugo polufinale u četvrtak. Moja glavna “briga” je vezana čisto za tehnički deo priče. Ako se problemi sa tonom ne srede, realna je bojazan da će finale biti katastrofa. Ono kad skupocenu igračku daš bebi, pa se posle pitaš što je polomljena. Uhh…

The Time is Now! Prvo polufinale 2/3

7 - ŠVAJCARSKA : SINPLUS "UNBREAKABLE"

Iz Švajcarske nam dolaze braća. Ivan i Gabriel Broggini čine bend Sinplus koji će pokušati da ponovi prošlogodišnji uspeh Ane Rosineli, i svoju zemlju dovedu do finala u subotu. S obzirom da je u pitanju Švajcarska koja nakon trijumfa Selin Dion ne uspeva da se "opasulji" kada je Evrovizija u pitanju, plasman u finale bi bio itekakav uspeh. Međutim, kako stvari stoje, kontinuitet sa prošlom godinom po svemu sudeći neće biti uspostavljen. Od Švajcarske smo očekivali više. Personally, paket kvalitetne čokolade, nešto sira i koji ručni sat. However, dobili smo 3 minuta prilično osrednje pop-rock pesmice komponovane i izvedene po odavno prevaziđenoj Coldplayičnoj matrici, koja na trenutke nije toliko loša. Štaviše, ima tu par "odličnih" momenata, ali oni ubrzo padaju u zaborav. Lično, ne dopada mi se vokal i uz bledunjav tekst, jednostavno - ne vidim ovu stvar u finalu. Nice effort, though.

8 - BELGIJA : IRIS "WOULD YOU"

Da je u pitanju izbor za saundtrek neke sranjkaste američke teen serije tipa One Tree Hill, Gossip Girl ili nešto slično, mlađana Iris bi verovatno imala šanse da se plasira u finale. Ali, kako je u pitanju ozbiljno takmičenje (ovo je bilo jače od mene), plašlim se da će mladu Belgijanku konkurencija naprosto pojesti. Ne vidim ama baš ništa senzacionalno ili originalno što bi ovu osrednju njunjavu pop baladicu izdvojilo tokom prve polufinalne večeri. Pokušavala sam da povučem neke paralele sa numerama koje je odlikovao sličan "kvalitet" (mlada, neiskusna pevačica koja se ponaša kao da nije baš najsigurnija šta treba da radi na sceni), kao što su "Stronger every minute" (Kipar, 2004) i "Zemren e lame peng" (Albanija, 2008), ali utisak je da Belgija, za razliku od navedenih pesama nema realne šanse da prođe dalje, a kamoli ostvari zapaženiji uspeh.

9 - FINSKA : PERNILLA KARLSSON "NÄR JAG BLUNDAR"

OK, ovo je jedna veoma, veoma čudna pesma. Pre svega - iako je u pitanju predstavnica Finske, Pernilla peva na švedskom jeziku (btw, švedski je, uporedo sa finskim zvaničan jezik Finske). Znači, imaćemo priliku da čujemo pesmu na švedskom i to nakon ravno 12 godina pauze. I to pesmu koja predstavlja Finsku. Elem, da se fokusiramo na ono što je bitno. Pesma je... pa ne znam. Ovo je jedna od numera koja vas neće uhvatiti na prvo slušanje i uopšte nije u ESC fazonu. S obzirom na njenu samu tematiku (tema je majčinska ljubav, a reči su izuzetno lepe, u šta se možete uveriti na ovom linku), nastup je krajnje sveden i pomalo statičan, ali uprkos svemu - u pitanju je izuzetno kvalitetna pesma koja nosi određenu atmosferu, sa odlično ukomponovanim instrumentima, izuzetnim vokalom koji besprekorno prati neobičnu dinamiku... Kao neko kome se ova pesma izuzetno dopada, nadam se da ću je videti i u finalu. Ali čak i ako se to ne dogodi, biće lepo čuti nešto iskreno i neobično na Evroviziji. Ne moraju baš na svakoj pesmi da lete šljokice, plastični nokti i perje.

10 - IZRAEL : IZABO "TIME"

Heh, moj favorit iz senke, barem što se prvog polufinala tiče. Izabo je bend poznat po tome što kombinuje retro zvuk sa etno primesama, i njihov rad je u Izraelu izuzetno cenjen. Na kraju krajeva, grupa Izabo je interno izabrana - što pomalo sugeriše i da je u pitanju bend koji možda nije "people's first choice", već više izbor "struke", što bi opet, trebalo da znači da je pesma kvalitetna. Iiiii... jeste. U pitanju je verovatno jedna od najsimpatičnijih pesama ovogodišnjeg Eurosonga. Totalni retro rock u koji su ubačene "bliskoistične" violine, i melodija koja pomalo podseća na prastaru "Dream Lover"... sve u svemu, malo ekscentričnosti i ekstravagance će dobro doći nakon 2 relativno spore pesme. IMHO, finale je sigurica, "iz keca u kec". A ni visok plasman neće biti iznenađenje.  Autentično, originalno, hrabro i veselo. Lajkčina.

11 - SAN MARINO : VALENTINA MONETTA "SOCIAL NETWORK SONG"

Znate, nastup predstavnika Izraela mu dođe zapravo kao warm up. Oni su u stvari predgrupa glavnoj atrakciji prve polufinalne večeri - Valentini, predstavnici omalenog San Marina, zemlje čija je jedina uloga do sada bila da Italiji daje 12 poena. Međutim, sva je prilika da će ove godine situacija biti drugačija. Novi momenti. San Marino je izabrao pesmu koja je izazvala takvu buru reakcija na internetu, koju je čak i Scott Mills puštao u svom šou programu na BBC Radio1. Ekšli, ne sećam se da je neka pesma izazvala ovoliki buzz po društvenim mrežama... što možda i nije čudno, s obzirom na to da je naziv "Social Network Song". Zvuči rogobatno? U pravu ste. Prvobitni naziv pesme (koju je inače komponovao Ralph Siegel, čovek koji stoji iza čuvene "Ein bißchen Frieden", neverovali ili da) je bio "FaceBook song". Ali, kako to obično biva, ljudi iz EBU su odlučili da je bilo kakav "product placement" u pesmama veliko "no no", autori su morali da reč "FaceBook" zamene sa "Social Network", i... ta-da! Za razliku od Letonije, čija pesma ima bizaran tekst, ali na neki kjut način, San Marino has went full on retarded. "Do you wanna be more than just a friend / do you wanna play cybersex again / if you wanna come to my house / then click me with your mouse!" Dobro ste pročitali. Dodajte tu još par referenci koje se odnose na sajberseksanje, kliktanje, muvanje, par uzdaha, par "I like - mi piace" i to je otprilike to. Stvarno je nezahvalno prognozirati (ne)uspeh ovog bisera, ali će okoreli fanovi u fan-pitu biti u ekstazi. Valentina je ionako posala meme u ESC internet krugovima, nema sumnje da će ovo proći izuzetno zapaženo. Lolaćete, I promise.

12 - KIPAR : IVI ADAMOU "LA LA LOVE"

Ivi Adamu je još jedna od lokalnih muzičkih zvezdica otkrivenih u "Idolikim" takmičenjima. Moj najveći problem sa takvim izvođačima je u tome što su još uvek mladi, zeleni i bez formiranog muzičkog karaktera i identiteta. To su "proizvodi" koji imaju glavni zadatak da donesu novac svojim menadžerima i izdavačkim kućama koji su ih otrgli iz anonimnosti. Pevaju ono što im se servira, pevaju tamo gde im se kaže da pevaju i to je otprilike to. Sintetički pop bez trunke iskrenosti. Elem, Ivi je već unapred bila interno izabrana, i jedino pitanje je bilo koju će pesmu pevati. Od 3 pesme koje je predstavila domaćoj publici, pobedila je ona sa etno elementima. Surprise, surprise. Ukratko, kao 12. pesmu prve polufinalne večeri, slušaćemo sintetičku etno-dens pesmicu priglupog teksta, solidne interpretacije i scenskog nastupa koji će potencirati ženske atribute Ivi Adamu. Mislim, ovo zadnje samo pretpostavljamo, ali nema sumnje da će tako biti. Finale je izgledno. Ovo narod voli. Eh.