Ende!

Jesam ESC fanatik, ali čak i ja moram da priznam - ova nedelja je bila iscrpljujuća čak i za mene. Željno sam čekala subotu veče i finale, što zbog samog hepeninga, što zbog činjenice da ću nakon istog konačno moći da "danem dušom" i iscooliram malo. Blogovanje o Eurosongu tokom trajanja istog zna da bude izuzetno naporno i zahtevno, ali i zahvalno - natočito ako uzmete u obzir komične upite koje Google prosleđuje na adresu ovog bloga. :)

Anyhoo, da rezimiramo! Pobednik ovogodišnjeg ESC-a je Azerbejdžan. Italija se vratila u velikom stilu osvojivši drugo mesto, dok je Nina završila na izuzetno dobrom 14. mestu. No, krenimo redom.

Nakon "uživanja" u megalomaniji i egu Štefana Raba na samom početku, imali smo prilike da saslušamo 25 pesama, ovogodišnjih finalista. Ne bih se zadržavala na detaljnim opisima nastupa onih koji su prošli u finale iz polufinala, pošto se tu ništa značajnije nije promenilo, već ću se na kratko osvrnuti na "Big 5". Blue, iako sa solidnom pesmom, nisu uspeli da ostave značajniji utisak na mene. Ceo nastup je bio prilično traljavo osmišljen IMHO, i nije mi baš najjasnija "umetnička vizija" čoveka koji je rešio da stavi slike momaka iz benda kao deo scenografije. Iako je slovio za jednog od favorita, Amaury Vassilli iz Francuske je imao iznenađujuće osrednji nastup. Deluje kao da je sa pesmom počeo niže nego što je trebalo, posle kao da je pokušao da se čupa, ali jednostavno - to nije zvučalo ni probližno studijskom snimku. Rafael iz Italije je ponovio nastup sa San Rema, dok je domaćica Lena pokušala da nešto mračnijim nastupom i krupnim kadrovima privučne pažnju gledalaca širom Evrope. Lucia iz Španije je pružila tipičan španski ESC nastup, sa plesačima i "veselom" koreografijom, na šta smo već navikli.

Što se tiče Nininog nastupa, svi problemi sa tonom koji su pratili prvo polufinalno veče uspešno su otklonjeni i naša predstavnica je zvučala baš onako kako treba. Da je ostavila izuzetno jak utisak na sve gledaoce dokazuje i činjenica da je #Serbia bio world trending topic na Twitteru još dugo nakon njenog nastupa. Baš kao i Austin Powers. :) Možda će nekome 14. mesto delovati kao neuspeh, ali zauzeti zlatnu sredinu u ovako jakom finalu je sjajna stvar. Iako sam se potajno nadala ulasku u Top 10, i ovo je odličan rezultat, tim pre što je "Čaroban" netipična pesmica, potpuni retro i sa takvim pesmama je uvek rizik.

Pobednička pesma - sve sam rekla u prethodnim postovima. Osrednje, mlako, bezidejno, njonjavo. Azerbejdžan je inače zemlja koja godinama izdvaja izuzetno značajne sume novca za Eurosong. Može im se, imaju love (nafta) i ne biraju sredstva da se promovišu u najboljem mogućem svetlu. Pretprošle godine su privoleli švedskog producenta Arasha da im uradi pesmu, i ostvarili prilično visok plasman. Prethodne godine su privoleli koreografa Beyonce da osmisli nastup mlađane Safure (koja je pevala pesmu švedskog kompozitora, i koja je već bila viđena kao pobednik), na ceo projekat potrošili nekoliko MILIONA dolara (po nekim navodima, desetine miliona dolara), ali ponovo bez uspeha. I eto, ove godine su napokon uspeli da pobede sa mediocre pesmurkom koji zvuči prilično jeftino, u "High School Musical" fazonu. Izgleda da su Azeri svoj budžet usmerili na pravo mesto (ne kažem da su uleteli sa lovom kod nekih stručnih žirija, ali mi je potpuno neshvatljivo kako jedna do zla Boga dosadna pesma može da prođe tako dobro?).

Italija je osvojila drugo mesto. Verujem da je ovo pesma za koju bi glasao tipičan nacionalni stručni žiri, sačinjen od pretenciznih likova koji se tripuju da se razumeju u "dobru muziku"... Kao što rekoh i u tekstu posvećenom italijanskoj pesmi, Rafael nije ponudio ništa novo u svom žanru, a čak i ovo što je ponudio je prosečno i neinventivno. Sorry but jebiga.

Kao što sam i prognozirala, Bosna je završila na 6. mestu, a takođe u skladu sa mojim prognozama, Getter Jaani je zapatila "sindrom Kate Ryan" i završila kao pretposlednja. Takođe, kada smo već kod favorita koji su "ispušili", moramo pomenuti Francuza koji je završio kao 15., Mađaricu koja je skončala na 22. mestu, ali i Blue koji su, suprotno svim očekivanjima završili na 11. mestu. Ni Vorobjov iz Rusije nikako ne može biti zadovoljan 16. mestom, i sigurno se pita "WTF" gledajući na završnu tabelu na kojoj je Mika iz Ukrajine na nelogično i neprirodno visokom 4. mestu. Ni meni nije jasno.

Kao što je to običaj, i narednih dana će se pričati o blokovskom glasanju. Naravno, ko izgubi ima pravo da se ljuti, ali ne mogu da se otmem utisku da su (u poslednjih nekoliko godina) jedino Elena Paparizou, Marija Šerifović, Lordi i Rybak prva mesta osvojili "fair & square". I dokle je stranim komentatorima potpuno logično da Skandinavci međusobno razmenjuju poene, uvek dođe do histerije kada su ex-Yu zemlje u pitanju. Čini se da je to činjenica koja posebno ide na živce Britancima, koji su ove godine 12 poena naravno dali Irskoj, samo da bi posle imali jaw dropping trenutak kada su od Irske nazad dobili svega 6. :) Moj savet: dragi Britanci, podelite se na Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku, imaćete garantovan top 10 svake godine. ;D

Naravno, pored Balkanaca i Skandinavaca, međusobno su se lizali Grci i Kiprani, Španci i Portugalci, Nemci i Austrijanci, Mađari i Finci, Turci i Azerbejdžanci, Rumuni i Moldavci. U know, the usual stuff na šta smo već navikli. Utisak da je naša dijaspora razočarala i jeste i nije na mestu. Bila sam iznenađena što nismo dobili ni jedan jedini poen iz Nemačke, Švedske i Rusije, ali ne smemo zaboraviti da je uticaj televotinga drastično smanjen uvođenjem stručnog žirija. Za dobar skor nije dovoljno "rasejanje", već poeni od što više zemalja.

No dobro - Eurosong će naredne godine biti održan u Bakuu. Iskreno se nadam da će, u skladu sa tendencijama da promovišu svoju zemlju, vlada Azerbejdžana subvencionisati low cost letove ka Bakuu (:D) i na taj način privući što veći broj fanova ESC-a. Meni preostaje da štekam lovu, u nadi da se u međuvremenu neće zaratiti u susednom Iranu, i da mi roditelji neće sakriti pasoš zbog brige za moju bezbednost u tamo nekom Azerbejdžanu, Bogu iza tregera. :)

Suma sumarum - Nini sve čestitke za odličan plasman! Ne da se nismo obrukali, nego smo pokazali da znamo da furamo muziku koja nije u "ovo je Balkan" fazonu. :) Jedino bih preporučila RTS-u da vrati stari format nacionalnog izbora i na taj način barem malo pomogne domaćoj zabavnoj muzici. ;)

Što se bloga tiče, ovo nikako nije kraj sezone. Gomila evrovizijskih priča čeka da bude ispričana, a gomila mp3 fajlova čeka da bude podeljena sa vama. Stay tuned! :)

PS Ako ste mislili da sam zaboravila na Dušku - grešite. Jednostavno, više nemam ni živaca ni vremena da pišem eseje o njenim lapsusima i nekompetentnosti.

Da fajnal kauntdaun!

Ovaj tekst je trebalo da bude okačen još jutros, ali mi je Blogger zabio nož u leđa, tako da - šta da vam kažem. U jedan tekst ću nagurati impresije sa druge polufinalne večeri, par reči o pesmama Big 5, kao i prognoze za finale. Idemo redom!

Domaćin se napokon konsolidovao, tako da nismo imali problema sa slikom i tonom iz Dizeldorfa, što se ne odnosi samo na gledaoce širom Evrope, već i na same izvođače. Ozvučenje je bilo za par klasa bolje u odnosu na prvo polufinale, tako da ćemo sve pesme u subotu moći da čujemo u njihovoj "punoj slavi". Iako smo bili lišeni Duškinog "stručnog komentara", sa žaljenjem konstatujem da nismo bili lišeni zbunjenog i nekompetentnog komentatora, koji se na trenutke svojim pokušajima da bude duhovit i žovijalan trudio da mimikrira činjenicu da se za ovaj prenos spremao... koliko? Sat vremena? Dva sata? Skinuo dajdžest sa neta? No, dosta o tim nebitnim ljudima koji se zamo zaj*b*vaju na račun nas koji plaćamo TV pretplatu.

Veče je otvorio Dino Merlin, koji (kao što rekosmo) slovi za jednog od favorita. Moram da budem iskrena i primetim da me nastup uošte nije oduševio niti oborio s nogu. Dino je delovao pomalo komično u tom vintage-hipster izgledu, a izgovor engleskog je bio naročito tragičan. Pesma bi, u to nema sumnje, zvučala daleko ubedljivije na SHB jeziku (to ja pokušavam da budem politički korektna). Sve u svemu, očekivala sam više. Nadin iz Austrije - moćna i sigurna interpretacija, koju nije uspeo da pokvari ni dosadan i sveden scenski nastup. Bend 3JS iz Holandije nas nije naročito impresionirao, dok su Witloof Bay iz Belgije smorili za medalju. Bled i neubedljiv je bio i nastup predstavnica Slovačke, grupe TWiNS, dok je Mika Newton iz Ukrajine efikasno uspela da skrene pažnju sa svoje mediokritetske pesmice peščanim artworkom u pozadini (ili je to bila kafa? - sećate se one reklame za DonCafe?).

E onda smo imali tu "privilegiju" da uživamo u energičnom nastupu neartikulisanih Moldavaca (vaistinu, iako engleski znam prilično dobro, uspevala sam da razaznam svaku treću ili četvrtu reč) iz Zdob Ši Zdub. Nakon njih, na scenu je istrčalo mlado Švedče, Erik Saade i izveo pesmu "Popular" u kojoj smo prepoznali još barem 3 pesme (uvod na početku je iz pesme "Rasputin" u izvođenju Boney M, to begin with). Interptecija znatno lošija nego na studijskom snimku - ipak je teško skakati i pevati istovremeno. Hristos Milordos je pokušao da se domogne finala, ali bez uspeha - jednostavno, utopio se u previše zakomplikovan i zamršen scenski nastup, i u silne prateće vokale. Možda bi pesma imala bolju prođu da Kiprani nisu toliko žudeli za dramom.

Na moju veliku žalost, Poli Genova nije uspela da se plasira u finale, ali je utisak koji je ostavila više nego pozitivan. O Makedoncu ne bih trošila previše reči, a komentar da je to novi Toše bih okarakterisala kao skandalozan, blasfemičan i travestiju bez presedana. Nekadašnja pobednica (?), Dana International se predstavila numerom inspirativnog i sofisticiranog naziva "Ding Dong", koja ruku na srce i nije toliko loša, koliko je nastup bio neinventivan i dosadan. Jedino po čemu se pesma izdvojila iz gomile je sama ličnost Dane International, a to nije bilo dovoljno za prolaz u finale. 

Maja Keuc je opravdala moju naklonost, i fantastičnom i samouverenom interpretacijom obezbedila nastup u subotu. Pa ipak, ostaje žal za slovenačkom verzijom pesme, kao i onom dvojicom whacky densera sa nacionalnog finala. Posle mlade Slovenke, slušali smo potpuni euro-pop treš u vidu rumunskog benda Hotel FM. Sam pogled na pevača u onim grozomornim pantalonama je bio dovoljan da bacim peglu, a o činjenici da su u toj pesmi plagirali sve živo i mrto ne bih trošila reči. Getter Jaani iz Estonije je bila sledeća. Interpretacija pomalo shaky (i to kod pratećih vokala u refrenu), a postavka stejdža na trenutke prenatrpana. Iako slovi za favorita, baš kao i Dino, nakon onoga sinoć - 6.7. ili 8. mesto su realnost. Onda je na red došla beloruska Vendi i doprinela prvom WTF momentu večeri.

Letonski duo Musiqq (što je naš vrli komentator pročitao kao "Musk") nije menjao svoj nastup sa nacionalnog finala što jednostavno nije bilo dovoljno za prolazak dalje, uprkos prilično dobroj pesmi. Danski plagijatori i hipsteri su na moju veliku žalost i negodovanje, baš kao i Rumuni uspeli da se plasiraju dalje, svima jasno uputivši poruku koju Danci furaju već neko vreme: krađa tuđih pesama prolazi nekažnjeno. Drugi WTF momenat večeri su bili Jedward iz Irske, i tu reči postaju višak. Već ih okarakterisah kao 2 kapucinera. Sada ću tu kvalifikaciju proširiti i reći da su oni 2 kapucinera na speedu koja se ponašaju kao da su pušteni iz kaveza nakon 10 dana zatočeništva. Ma koliko volela Irsku, moram da priznam da se domet ovih majmunčića može meriti sa dometom ćurana Dustina u Beogradu 2008. godine. Da su barem comedy act, bilo bi lakše. Ovako... jeza.

Elem, dalje su prošli Bosna, Austrija, Rumunija, Švedska, Danska, Estonija, Slovenija, Irska, Moldavija i Ukrajina.

Nakon druge polufinalne večeri, pristupilo se žrebanju za subotu. Kao da nastup nije bio dovoljno slab, žreb je dodatno uje*ao šanse Dina Merilina da ostvari neki fantastičan plasman. Nastupati drugi u finalu je najgora stvar koja je mogla da se dogodi nekome ko pretenduje na Top3, a kamoli na pobedu. Štaviše, u istoriji ESC se nije dogodilo da neko ko u finalu nastupi kao drugi osvoji prvo mesto. Naravno, za sve postoji prvi put. Ni mladi Šved se nije usrećio, kao ni Irci, pošto nastupaju u sendviču između Mađarice Kati Wolf i Estonke. Što se Srbije tiče, kao što znate, nastupamo kao 24., a pre nas ćemo ponovo gledati crtanje po pesku uz ukrajinsku uspavanku, što je ODLIČNO.

Kao što znate, oni koji nisu morali da brinu o finalu su zemlje domaćina i Big 4, tj Big 5, pošto je i domaćin deo "Velike Petorke". O pretencioznom Italjanu sam već pričala, kao i o Leni, a sada par reči o Britancima, Francuzu i Španjolki.

Velika Britanija je ipak rešila da se malo uozbilji, ali ne do kraja. Šalju nekada veoma popularan boy band Blue sa numerom "I Can". Iskreno, ne volim takve "od mene zavisi mogu sve što poželim ako verujem u sebe" pesme (zato hejtam i Marčela, lulz), tako da me ni ova pesma nije naročito oduševila. Na trenutke me je podsećala na pretencioznost i pompeznost Dime Bilana u "Believe", i samim tim me terala na povraćanje, al' 'aj. Neće biti tragedija ako pobede.

Ako je verovatni kladioničarima, najveći favorit je mlađani i slatkasti fransucki tenor, Amaury Vasilli koji će izvesti numeru "Sognu", i to na korzikanskom jeziku (oh, yeah). Mada, to nije ni bitno, opera je opera, na isto ti se 'vata, pevao na francuskom, korzikanskom ili swahiliju. Elem, nisam fan ovakvih hibrida, mada verujem da će Amaury uspeti da šarmira popriličan broj Evropljanja (dovoljno je da trepne :D ). Moje mišljenje - "Sognu" mi žanrovski nije primerena takmičenju ovog formata, no dobro. Kad su mogli Lordi da pobede, može i ovaj. Na kraju - Španci.

Španija je jedina zemlja Big 4(5) koja već godinama ne uspeva da ostvari značajniji plasman. Štaviše, poslednji put kada su Španci uspeli da ostvare iole visok plasman je bilo daleke 2003. godine, kada ih je predstavljala Beth sa šesmom "Dime", u Stambolu gradu. Uporno pokušavajući da pronađu uspešnu formulu kada je ESC u pitanju, Španci su ponovo fejlali (da se ne lažemo) i poslali relativno nepoznatu Luciu Perez sa numerom "Que me quiten lo bailao". Ono što karakteriše sve španske entryje poslednjih decenija (ako izuzmemo Rosu iz 2002. i Anabel Conde) je njihov etno flamenco fazon koji besomučno furaju. Ovaj put, s obzirom na to da Lucia dolazi sa severa zemlje, umesto besnih gitara i flamenkolikih aranžmana tipičnih za jug, slušaćemo gajde, karakteristične za sever Španije, tačnije za Galiciju, odakle nam dolazi izvođač. Pa opet, radikalan zaokret na sever teško da će se isplatiti Špancima, ovo jednostavno nije dovoljno dobro.

Na kraju - prognoze. Apsolutno je nemoguće tipovati bilo šta ove godine. Brojni favoriti nisu opravdali očekivanja, neki od kojih se to nije očekivalo zasijali su punim sjajem, tako da sa pravom možemo očekivati pravo klanje na tabeli. Što se tiče pesama koje najviše "štrče" i "bodu oči", to su svakako Francuska, Švajcarska, Irska, ali i Srbija. Čini se da će se za isti "komad glasačkog tela" boriti Vorobjov iz Rusije i Blue, dok će koplja ukrstiti i Kati Wolf sa Getter Jaani.

Što se blokova tiče - gadna situacija. Skandinavski blok će se verovatno skoncentrisati na Erika iz Švedske i Getter Jaani, dok će Sovjeti podržati Vorobjova i cheesy duet iz Azerbejdžana (mada mi još uvek nije najjasnije zbog čega). Očekujemo razmenu glasova između Moldavije i Rumunije i Britanije i Irske. Glasove ex-yu bloka će podeliti Dino i Nina, mada mi se čini da glasovi dijaspore više neće biti ti koji odlučuju. Što se naših glasova tiče, 12 dajemo Bosni, 10 Mađarskoj, 8 Grčkoj. Uzgred, primetiste li reklamu na Prvoj da glasamo za Rusa? Epic. :)

Hard Core fanovima preporučujem da blagovremeno isprintaju score-card koji je izradio BBC i da pripreme bahate količine hrane i pića - čeka nas naporno veče. ;)

Mnogo sreće svima, let the best one win! ;)