Random Top 10: "Transferi blama"

Nacionalne selekcije širom Evrope se polako zahuktavaju, već znamo 6 pesama, a jednu od njih ste imali prilike da čujete na ovom blogu. However, ovaj post će biti nešto drugačiji.

Kako često imam običaj da kada sam dokona gledam finala iz prethodnih godina (haha, da, toliko sam dokona :D ), došla sam na ideju da napravim mini top listu, s tim što ću se fokusirati na poslednjih 5 godina, barem u ovoj „ediciji“. U planu su 3 top liste, i to „Top 10 transfera blama“, „Top 10 crowd pleaser-a uprkos svemu“ i „Top 10 booty-shaking nastupa“.

Krećemo sa prvom top listom u kojoj se nalaze pesme zbog kojih me je bilo neizmerno sramota; što zbog samih izvođača, što zbog činjenice da gledam ESC. Moram da naglasim da sam sa liste isključila neke domaće predstavnike, pošto mi je bio cilj da budem objektivna, a skoro pa sve naše predstavnike i dan danas hejtam, tako da... Slobodno dopišite Milana Stankovića, čobanina i Kona na listu, mkay? Mkay, počinjemo!

#10 – BUGARSKA 2007 - Elitsa Todorova & Stoyan Yankoulov – „Water“ // mmmm... š... šta? Kakvi su to vokalni „ornamenti“ uz neki već sažvakani Safri Duo fazon? Zamišljam one seoske etno-pevačice na spidu na nekoj rejv žurezi. Ne ide.

#9 – IZRAEL 2007 – Teapacks – „Push the button“ // iako cenim rad ovog benda (trust me, imaju par super pesama), ovo je potpuno promašeno, besmisleno i veoma agresivno prema mom slušnom aparatu koji se svega i svačega naslušao.

#8 – IRSKA 2008  - Dustin the Turkey – „Irelande Douze Pointe“ // ovakvu vrstu travestije bih očekivala od neke ex-SSSR zemljice koja očajnički traži pažnju, ali ne i od zemlje čije su pesme maltene sinonim za Evroviziju. Za ime Božje, poslali su ćurana?! ŠKK?!

#7 – HRVATSKA 2006 – Severina – „Moja štikla“ // ...zato što neke stvari jednostavno ne idu. Brčići, Afrika paprika, s s s seks, sojčice, devojčice, šije, šete. Potpuni sataraš od pesme, smisla, muzike, koreografije, teksta... svega. Ovako izgleda tipična Bregovićeva povraćka.

#6 – GRČKA 2007 – Sarber – „Yassou Maria“ // bilo je zaista mučno i neprijatno slušati i gledati mlađanog pevača kako se muči sa ovom pesmom. Falširanje je bilo bolno i nezaboravno. Džaba mu naknadno vrckanje guzom, the damage has been done!

#5 – POLJSKA 2010 – Marcin Mrozinski – „Legenda“ // ovde uopšte nije bitan tunjav tekst i sama pesma koliko je sam scenski nastup bio u najmanju ruku zastrašujuć i uznemirujuć. Ni dan danas nisam skapirala šta je koreograf hteo da kaže, ali je svakako neophodna detaljna analiza onog headlock-a.

#4 – ŠPANIJA 2007 – D' Nash  -„I Love you mi vida“ // meni je Španija vazda bila izuzetno draga zemlja, i baš mi nije po volji da gledam kako se već godinama muče i zlopate sa lošim izborom pesama. Posebno tragična je bila 2007. godina kada su nastupao boy band D' Nash i izfalširao za sve pare.

#3 – ŠVAJCARSKA 2007 – DJ Bobo – „Vampires are alive“ // plašite se devedesetih? Budite bez brige, DJ Bobo, simbol eurodancea ih je sahranio te godine svojim više nego patetičnim pokušajem da na krilima naglog i ne baš najjasnijeg uspeha „vampirsih“ tema u filmu i TV obezbedi dobar plasman zemlji čokolade i satova. Rest in peace, Bobo.

#2 – VELIKA BRITANIJA 2010 – Josh Dubovie – „That sounds good to me“ // bolno, jadno, patetično, staromodno, potpuno promašeno. Mlađani Džoš je žrtvovao toliko toga (bio učesnik tadašnjeg Britain's Got Talent, ali se povukao zarad ove blamaže), da bi na kraju pevao pesmu sa stihovima kao što su: „if you bring the sunshine / I'll bring the good times / Just add your laughter / It's happy ever after / I don't know 'bout you / But that sounds good to me“. I guess you're the only one who feels that way, mate.

#1 – VELIKA BRITANIJA 2007 – Scooch – „Flying the flag“ // Ja ne mogu...

Great White North

Koncept Evrovizije je vazda bio jednostavan. Zemlja, članica Evropske zajednice emitera that is EBU, bira pesmu i izvođača koji će je predstavljati na takmičenju. Kako će zemlje birati svoje predstavnike zavisi od zemlje do zemlje. Dok neki emiteri insistiraju da kompozitor, izvođač (ili i jedno i drugo) budu državljani te zemlje, ili da pesma bude na zvaničnom jeziku zemlje učesnice, većina se odlučila za znatno fleksibilniji pristup. U prevodu – nije bitno ko peva, odakle je izvođač, na kom jeziku je pesma (da li je u pitanju postojeći jezik uopšte?), ako je žiri ili publika izaberu, ide na Evroviziju.

Zato nije neuobičajeno da jednu zemlju predstavlja izvođač iz druge zemlje. Štaviše, to je postala prilično uobičajena pojava koja više nikoga ne iznenađuje. I uopšte nije bitno da li je u pitanu neka majušna zemlja (poput Andore ili Luksemburga) ili zemlja sa već postojećom muzičkom scenom  (Švajcarska). Tako su estonske rokerke Vanilla Ninja branile boje Švajcarske, velika Lara Fabian iz Belgije je hrabro pevala za Luksemburg, a španska zvezdica Gisella je bila uzdanica Andore, ponajviše zahvaljujući svom katalonskom poreklu. Vicky Leandros da ne pominjemo. Ni Annu Vissi.

Dokle god “interne razmene” izvođača međ’ zemljama članicama EBU nisu toliko čudne (Kipar i Grčka ionako uvek razmenjuju dvanaestice, šta fali da razmene i pevače?), uvek je neobično videti da na ESC učestvuje neki prekookeanski izvođač. Pravi fanovi ESC će se odmah setiti Celine Dion koja je 1988. godine donela ni manje, ni više nego pobedu Švajcarskoj sa numerom “Ne partez pas sans moi” (a na otvaranju takmičenja naredne godine otpevala monumentalnu “Where does my heart beat now?”)

Iako nama najpoznatija i najuspšenija, Celine nije bila jedina diva “from the great white north” koja se oprobala na ESC. Naime, kanadska frankofonska zvezda, Natasha St-Pier je 2001. godine predstavljala Francusku, sa zapaženom “Je n'ai que mon âme”. Natasha je ostvarila izuzetno visok plasman (4. mesto), iako će se većina fanova takmičenja složiti sa mnom da su te godine grčki dvojac Antique bili numero uno, a Natasha numero dos. A pobedili su oni Estonci sa dosadnom pesmicom “Everybody”. Smor.

Na kraju, pomenimo još i Laru Fabian. Iako je Belgijanka po rođenju, ima dvojno državljanstvo. Belgije i, naravno – Kanade. Nastupala je 1988. godine, dakle kada i Celine, sa numerom “Croire”, i kao što rekosmo, pevajući za Luksemburg. Plasman – 4. mesto. Mada je po mom skromnom mišljenju “Croire” bolja pesma od pobedničke, al’ ‘aj.

Iako se iz svega navedenog lako može zaključiti da su dosadašnja učešća kanadskih izvođača na ESC bila izuzetno dobro primljena, molimo Avril Lavigne da joj svašta ne pada na pamet. ;)

DL: Celine Dion – “Ne partez pas sans moi”

NatashaSt-Pier - “Je n'ai que mon âme”

LaraFabian – “Croire”

Dan ljubezni

Kao što najavih u prethodnom postu, iako je sezona lova na Eurosong pobednika za 2011. završena, to ne znači da ovaj blog ulazi u stanje hibernacije. :)

Za prvi u seriji nostalgičnih tekstova koji će se baviti ranijim edicijama Eurosonga (you know, kada je Juga bila jedna zemlja, i dok je amazonka Ruslana bila samo na nivou ideje), odabrala sam pesmu koja je branila boje SFRJ na Eurosongu 1975. godine. U pitanju je numera „Dan ljubezni“ koju je izvodila grupa „Pepel in kri“.

Evrovizija te godine održana je u Stokholmu, i na njoj je učestvovalo 19 zemalja. Pobedili su Holanđani („Ding-a-dong“ koju su izveli Teach-In), a slovenačka grupa je završila na časnom 13. mestu, osvojivši 22 poena, od čega najviše od Švedske, Belgije i Irske.

Pa opet, iako na prvi pogled deluje da tako osrednji plasman ne zaslužuje neku naročitu pažnju – u pitanju je jedna izuzetno topla, lagana i chill numera, koja i dan danas važi za jednu od najboljih jugoslovenskih pesama na Evroviziji.

Par kurioziteta: u pitanju je četvrta jugoslovenska pesma izvedena na slovenačkom jeziku. Glavni vokal je Ditka Haberl, a pored nje na sceni su bili još Oto Pestner, Nada Žgur, Palmira Klobovs, Ivo Mojzer i Tadej Hrušovar. Elem, to nije bio jedini i poslednji nastup ove ekipe na ESC. Naime, na Evroviziji održanoj u Zagrebu, 1990. godine, Ditka, Tadej, Nada i Ivo su bili back-vokali pobedničkoj „Insieme“, koju izvede omaleni Toto Cutugno i pobedi.

DL Pepel in kri – „Dan ljubezni“ 1975