Tja

Pitanje za danas: ako ne očekuješ previše od nečega ili nekoga, da li zapravo možeš da se razočaraš? Negde između ličnih očekivanja (što onih ispunjenih, što izneverenih) i frustracija i neverice, smestilo se prvo polufinalno veče izbora za Pesmu Evrovizije.

Sa jedne strane, znaš da je Azerbejdžan zemlja u razvoju, sa diktatorom koji bi najradije ceo strogi centar Bakua posuo zlatom i dijamantima, i znaš da kao zemlja ne štede na ličnoj promociji. Sa druge strane, to je Azerbejdžan. Novac ne može sve da kupi. Indijanci ostaju indijanci. Noga lička, a cipela bečka – što bi rekla moja draga profesorka muzičkog iz Gimnazije. A da je citiram još jednom, “vid’la žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu”. Mudra, mudra žena. Pozdrav za Gocu Lazić!

Elem – utisak je da sinoć ama baš ništa nije funkcionisalo kako treba. Počev od isuviše isforsirano “šarmantnih” voditelja (koji su se zaista mučili i sa engleskim i sa francuskim jezikom), banalno pompezne scene, pa sve do tehničkih detalja koji su bili toliko uočljivi da je čak i laik mogao da primeti da tu nešto ne funkcioniše.

Istina, bilo je problema sa tonom u prvom polufinalu i u Dizeldorfu prošle godine, ali Azeri su sada stvarno postavili nove kriterijume fejlanja kada je ESC u pitanju. Kod nekih izvođača se muzika sa matrice skoro nije čula, monitoring je bio katastrofa, pevači su konstantno ispadali iz tonaliteta, a bogami i iz ritma. Zaista, svako ko je sinoć ispao ima puno pravo da se ljuti i da bude nadrkan na organizatora. Grafika je takođe zakazivala u više navrata. Pa jebemmucuka, ako smo mi Srbi 2008. mogli da se skoncentrišemo i taj deo mogli da odradimo po PS-u, mogli su i Azeri. Ali ne vredi. Indijanci ostaju indijanci. Daj Bože da se opamete do četvrtka, ovo zaista pretenduje da upropasti celokupan doživljaj i ugođaj.

No, da se na kratko osvrnem na nastupe. Crna Gora prema očekivanjima. Mi koji znamo za Rambov “opus” nismo bili iznenađeni. Neki su čak bili i oduševljeni. Ja ne, naprotiv. Zato sam doživela i prvi transfer blama večeri. Pokušala sam da gledam nastup očima osobe koja Ramba gleda prvi put i bilo mi je fizički muka.

Island je posao odradio onako kako se očekivalo, solidno u interpretaciji, a uz ideje režisera koje mi najčešće nisu bile najjasnije. Naš komentator nije propustio da nas “zabavi” prevođenjem imena grčke predstavnice (not funny, btw). Čak i da ga je čula kako joj skrnavi ime, ne verujem da bi se Elefterija previše potresla, pošto je bila zauzeta vaćarenjem sa pratećim igračima na sceni, a u skladu sa tekstom pesme koju je izvodila. AnMary iz Letonije je takođe imala očigledne probleme sa monitoringom, ali čak ni to ne može da promeni činjenicu da Letonci ove godine fakat nisu znali kako da predstave ovakav gimmicky nastup. Lud zbunjenog… Albanka se prema mojim očekivanjima izdrala samo tako, kao da joj je krenuo kamen iz bubrega, Božemeoprosti. U skladu sa spotom, autfit i stajling podjednako pretenciozni.

Mandinga iz Rumunije su se fakat namučili. Matrica se skoro nije čula, a pevačica (Elena) je u par navrata baš jezivo ispala iz ritma. Sinplus su smorili sa katastrofalnim i isforsiranim izgovorom engleskog. I kožnim pantalonama. Belgija bleda i neubedljiva. Pernila iz Finske na visini zadatka, nenametljivo i svedeno – što očigledno nije bilo dovoljno za prolaz. Izabo imali odličan nastup, ali režija i monitoring ponovo upropastili stvar. Gledano na TV-u, nastup je bio papazjanija u kojoj se ne zna ko kosi, a ko vodu nosi. San Marino nećemo komentarisati… Žena ima 37 godina, ponaša se kao šiparica i peva o sajberseksu. Nuff said.

Kipranka Ivi je prošla, baš kao što sam i pretpostavila. Glupav nastup, koreografija kojoj samo pom-pomovi nedostaju, a Ivi kao glavna čirlidersica. Soluna iz Danske je zadržala identični tupavi autfit, i uz osrednju skandi-pop pesmu prošla dalje. Babuške iz Buranova očekivano pokidale i izazvale najveći aplauz večeri. Compact Disco imali bolji nastup, nego pesmu, a Austrija prošla onako kako ovakva pesma i treba da prođe – loše. Paša iz Moldavije je imao zapažen i zabavan nastup; čak sam na trenutak i zaboravila da peva na engleskom. Ako je to bio engleski. 

Na kraju, Irska. Sve što bih rekla o Jedward je već rečeno ranije. Sramota, jad i beda.

Opšti utisak je da su favoriti opravdali očekivanja. Dalje su prošle i Rusija, i Rumunija, i Danska i Island. Ostaje žal što je umesto Finske dalje prošla Albanija, i što je Irska verovatno istisnula Izrael, ali šta da se radi.

Sada nam ne preostaje ništa drugo, nego da vidimo šta će nam doneti drugo polufinale u četvrtak. Moja glavna “briga” je vezana čisto za tehnički deo priče. Ako se problemi sa tonom ne srede, realna je bojazan da će finale biti katastrofa. Ono kad skupocenu igračku daš bebi, pa se posle pitaš što je polomljena. Uhh…

The Time is Now! Prvo polufinale 1/3

Let's get busy! :)

Od sada pa nadalje, ovaj blog neće trpeti zbog mojih obaveza (mis'im, kakav je to način!?)

Dakle - danas je na meniju prvo polufinale i to prvi deo, tj prvih 6 pesama (od ukupno 18 koliko nastupa u prvoj polufinalnoj večeri). Krenimo redom!

1 - Crna Gora: Rambo Amadeus "Euro Neuro"

"Čast" da otvori ovogodišnji Eurosong ima vazda bratska Crna Gora. Kuriozitet: Crnoj Gori će ovo biti 4. nastup na Evroviziji. Prethodna 2 puta, 2008. i 2009., Crna Gora je takođe nastupala kao prva i to u prvom polufinalu - oba puta bez plasmana u finale. Treća sreća? Teško. Crnu Goru će predstavljati Rambo Amadeus, etablirana zvezda jugoslovenske "alternativne" muzike (to "alternativne" ne u smislu "alternative" kao žanra, već u etimološkom smislu te reči). Rambo, koji je pre svega par godina žestoko pljuvao ceo evrovizijski koncept, prihvatio se posla da napravi pesmu kojom će Crna Gora napokon pokušati da se domogne finalne večeri. Ono što smo dobili je... paaa... neki hibrid heavy accent repovanja sa "vulgarnim" lokalnim etno nijansama. Pesma pretenduje da bude nešto poput političkog manifesta, ali ono što smo dobili je daleko od bilo kakve cinične kritike "modernih vremena" reflektovanih kroz prizmu svetske ekonomske krize i globalnog zagađenja. Ukratko, nećemo sumnjati u Antonijevu nameru, već ćemo se samo osvrnuti na realizaciju koja je prilično amaterska - stihovi su nabacane i naslagane reči, koje kao da su uzete iz nekog engleskog rečnika rima. Utisak koji će to ostaviti na prosečnog stranca će verovatno biti nešto između komičnog i neverice. Što se mene tiče, od washed-out muzičara koji preživljava zahvaljujući reklamiranju sladoleda nisam više ni očekivala. Realno, njegovo vreme je pluskvamperfekat. Ali hej, poslušajmo savet Gabi Novak i "pamtimo samo dobre dane". ;) (Pa jao, kako volim kad ovako skuckam tekstić, a zvučim kao urednica kulturnog bloka u Dnevniku 2!)

2 - Island: Greta Salome & Jonsi "Never Forget"

Recimo to ovako - tek nakon trijumfa Aleksandra Ribaka u Moskvi 2009. godine, Skandinavci su se setili: "Hej, pa mi imamo etno muziku as well!" Iako je ranije bilo manje-više neuspešnih pokušaja (Norveška 2006, Finska 2010), tek posle Ribaka, Skandinavci su se osmelili da češće pokušavaju da ostvare dobar plasman metodom koja tako dobro služi balkanske zemlje. Tako, ove godine Island predstavlja duet koji čine Greta Salome i Jonsi (inače, velika islandska muzička zvezda, koji je već nastupao na Evroviziji 2004. godine). Pesma je prvobitno napisana i izvedena na maternjem, tj islandskom jeziku, ali su se autori u poslednjem trenutku, pred sam istek dealinea odličili da u Bakuu nastupaju na engleskom. Iako je to odluka koju an ženeral ne odobravam (živeli mali jezici!), u pitanju je izuzetno dobar i kvalitetan prepev, ritmički usklađen sa celom pesmom i funkciju koju treba da vrši, vrši fantastično. "Never forget" (iliti "Mundu eftir mer" na originalu) je pesma koja odiše pomalo mračnom i mističnom atmosferom, sa izuzetno jakim vokalima koji se odlično nadopunjavaju u refrenu. Samim tim i ne iznenađuje zašto se Island sasvim solidno kotira kod bukmejkera ove godine. Od mene - veliki lajk.

3 - Grčka: Eleftheria Eleftheriou "Aphrodisiac"

Bilo bi glupo očekivati da se izuzetno teška ekonomska i politička situacija u Grčkoj neće reflektovati i na jednu tako trivijalnu stvar (u globalnim razmerama) kao što je nacionalni izbor za Eurosong. Naime, ako smo se sažaljivo smejurili ili tužno klimali glavom u neverici što je 2010. godine, grčki predstavnik Giorgios Alkaios snimanje spota platio iz svog džepa, šta onda da kažemo na činjenicu da je ovogodišnji nacionalni izbor održan u šoping molu. Tuga. Elem, glasovima publike, pobedu je odnela mlada Elefterija Eletoriu, učesnica jednog od lokalnih muzičkih talent-show programa sa numerom "Aphrodisiac". Grci se već godinama tvrdoglavo drže svog etno zvuka kada je ESC u pitanju (ako izuzmemo Sakisov comeback iz 2009), pa ni ova godina nije izuzetak, s tim što ne mogu da se otmem utisku da je ove godine izabrana daleko najslabija pesma. Sve u vezi "Afrodizijaka" zvuči jefino, kič i kempy... Mada, ESC je jeftin, kič i kempy. :) Mišljenja sam da ovu pesmu može da izvuče samo odlično osmišljen scenski nastup, pošto snimak iz šoping mola nimalo ne uliva poverenje.

4 - Letonija: AnMary "Beautiful Song"

Znate ono kada čujete neku pesmu, na prvo slušanje toliko debilnu, ali toliko zaraznu i catchy? I onda vas bude sramota što zapravo počinjete da volite tu pesmu? I onda vas više ne bude sramota, pošto vidite da skoro svi reaguju kao i vi? I onda je prebacite na svoj mp3 plejer i svaki put se oduševite kada je čujete? A ona je suštinski i dalje totalno debilna, ali sada je debilna na neki potpuno cool i gotivan način? Ako ste se prepoznali u ovom kraćem uvodu, onda vam se možda dopadne "Beautiful Song". AnMary je takođe lokalna letonska zvezdica, učesnica njihove varijante "Operacije Trijumf". Ono što "obara sa nogu" je tekst pesme, koji je toliko retardiran da je prosto genijalan. Dakle, mlađana AnMary je odrastala u vreme kada je Džoni logan bio faca i od malih nogu je maštala da pobedi na Evroviziji i snimi pesmu koju će svi voleti. I to uspeva - postaje uspešna muzička zvezda koja snima sa Polom Makartnijem i nema vremena da se bakće sa Mikom Džegerom koji je smara preko telefona. Ukratko - to je prepričan tekst pesme. Dobro, sad je i mene pomalo blam od ovoga što napisah, ali stvarno - čak i ovako glupav (ili genijalan?) tekst uz tako zaraznu melodiju i celu atmosferu kojom pesma odiše nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Za mene, AnMary je stvarno snimila "prelepu pesmu", i svakako ću navijati da prođe u finale. Kladioničari su sumnjičavi, mada neki u Letoniji vide i favorita iz senke. Videćemo. Lajk lajk lajk!

5 - Albanija: Rona Nishliu "Suus"

Albanija važi za zemlju koja voli da isprobava različite stvari na ESC. Od retro popa kojim se predstavila davne 2004. godine, preko power balada, sve do etno densa, skoro da nema žanra koji im je stran i na tome im aplaudiram. Ove godine, Albaniju predstavlja mlada Rona Nishliu (rodom sa Kosova, btw) sa numerom "Suus". Kako ono kažu, "ne sudi knjigu po koricama?" Pa sad - ova pesma ima nazv na latinskom. Mislim da je to sasvim dovoljno da se dobije neki blagi nagoveštaj o razmerama pretencioznosti ove pesme...  Rona će pevati na albanskom (klap, klap, aplaudiram!), ali to o čemu Rona peva neće biti ni približno toliko bitno kada čujete kako devojka peva. Da se razumemo, devojka peva fantastično. Ima glasurdu i po. Ali ceo doživljaj pesme, naročito njen klimaks - pa kao da slušate da neko nekome dere kožu sa leđa, na živo. Da, devojka se dere za sve pare - ali nema sumnje da je na taj način uspela da prensese i samu emociju pesme. Ne morate da znate albanski da bi provalili da neko ovde stvaaarno pati. Pati ona (pošto se dere kao da je neko kolje), a patimo i mi što to slušamo, svesni njene patnje. Ukratko - mučna, mučna pesma, čiji je izvođač nesumnjivo izuzetan vokal. Ah, da, tu je i neverovatno uber-pretenciozan spot sa sve maskom neke ptičurde i klik-klakom. I rešoom. Očekujemo detaljniju analizu od strane nekog verziranog u oblasti filozofije, estetike, moderne umetnosti i/ili komunikologije. Ja nisam skapirala.

6 - Rumunija: Mandinga "Zaleilah"

Hvala Bogu, pa nakon mučne Albanije dolazi nešto potpuno drugačije - rumunski bend Mandinga sa više nego veselom pesmicom "Zaleilah". Zarazni letnji radio hit u najavi, "Zaleilah" je pesmica na španskom jeziku (sa nešto malo engleskog), upadljive latino "orijentacije" sa nešto malo lokalnih primesa. Ovde nema nešto mnogo da se doda, ni oduzme. Ovakve pesmice imamo svake godine i uvek im se obradujemo, a bogami rado ih i slušamo. Simpatična uptempo laganica sa generičkim stihovima i par zaraznih "hook"-ova. Biće veliko iznenađenje ako ne vidimo Rumuniju u finalu. Možda čak i top 10.

Ah, da, DL linkovi će biti u komentarima. Safety first. ;)

Obrati pažnju

Još jedan izuzetno jak „contender“ sa Baltika! Pored Estonije koju analizirah u prethodnom postu, a koju su bookmaker-i već uvrstili u preliminarni krug favorita, posebnu pažnju bi trebalo obratiti i na ovogodišnjeg predstavnika Letonije, r'n'b / pop grupu Musiqq.

Letonija već par godina unazad nije imala većeg uspeha na takmičenju, što bi moglo da se promeni upravo ove godine. Nakon prošlogodišnje apstraktno-filozofsko-metafizičke „What for“ sa sada već čuvenim stihovima: „I’ve asked my uncle Joe, but he can’t speak“, u Dizeldorfu ćemo imati prilike da čujemo nešto konkretniji zvuk u vidu numere „Angel in disguise“.

Prilično moderno, uptempo, zarazno i pre svega odlično otpevano (kudos za boju glasa – dok nisam pogledala na YT, bila sam ubeđena da peva neko tamnoput :D ). Pesma koja bi i bez veće medijske promocije mogla lako da se nađe na nekoj Top40 listi. Jedino što baca senku je prilično glup nastup koji bi fakat morao da se osmisli na neki drugačiji način. Ipak je u pitanju dance numera, a čini se da pevač 90% vremena ne zna gde će sa mikrofonom. Ali zato je engleski besprekoran. Top notch.

Elem, sveukupni lajk, a u skladu sa tim i prognoza. Zicer kada je prolazak dalje u pitanju. Sva sreća je što nisu u polufinalnoj grupi u kojoj je Srbija. Pored toga što je finale više nego izvesno, kapiram da će ova pesma imati i lep „život“ van Eurosonga. A ko zna, možda domaćin narednog ESC bude Riga?

DL: Musiqq – „Angel indisguise“