Tja

Pitanje za danas: ako ne očekuješ previše od nečega ili nekoga, da li zapravo možeš da se razočaraš? Negde između ličnih očekivanja (što onih ispunjenih, što izneverenih) i frustracija i neverice, smestilo se prvo polufinalno veče izbora za Pesmu Evrovizije.

Sa jedne strane, znaš da je Azerbejdžan zemlja u razvoju, sa diktatorom koji bi najradije ceo strogi centar Bakua posuo zlatom i dijamantima, i znaš da kao zemlja ne štede na ličnoj promociji. Sa druge strane, to je Azerbejdžan. Novac ne može sve da kupi. Indijanci ostaju indijanci. Noga lička, a cipela bečka – što bi rekla moja draga profesorka muzičkog iz Gimnazije. A da je citiram još jednom, “vid’la žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu”. Mudra, mudra žena. Pozdrav za Gocu Lazić!

Elem – utisak je da sinoć ama baš ništa nije funkcionisalo kako treba. Počev od isuviše isforsirano “šarmantnih” voditelja (koji su se zaista mučili i sa engleskim i sa francuskim jezikom), banalno pompezne scene, pa sve do tehničkih detalja koji su bili toliko uočljivi da je čak i laik mogao da primeti da tu nešto ne funkcioniše.

Istina, bilo je problema sa tonom u prvom polufinalu i u Dizeldorfu prošle godine, ali Azeri su sada stvarno postavili nove kriterijume fejlanja kada je ESC u pitanju. Kod nekih izvođača se muzika sa matrice skoro nije čula, monitoring je bio katastrofa, pevači su konstantno ispadali iz tonaliteta, a bogami i iz ritma. Zaista, svako ko je sinoć ispao ima puno pravo da se ljuti i da bude nadrkan na organizatora. Grafika je takođe zakazivala u više navrata. Pa jebemmucuka, ako smo mi Srbi 2008. mogli da se skoncentrišemo i taj deo mogli da odradimo po PS-u, mogli su i Azeri. Ali ne vredi. Indijanci ostaju indijanci. Daj Bože da se opamete do četvrtka, ovo zaista pretenduje da upropasti celokupan doživljaj i ugođaj.

No, da se na kratko osvrnem na nastupe. Crna Gora prema očekivanjima. Mi koji znamo za Rambov “opus” nismo bili iznenađeni. Neki su čak bili i oduševljeni. Ja ne, naprotiv. Zato sam doživela i prvi transfer blama večeri. Pokušala sam da gledam nastup očima osobe koja Ramba gleda prvi put i bilo mi je fizički muka.

Island je posao odradio onako kako se očekivalo, solidno u interpretaciji, a uz ideje režisera koje mi najčešće nisu bile najjasnije. Naš komentator nije propustio da nas “zabavi” prevođenjem imena grčke predstavnice (not funny, btw). Čak i da ga je čula kako joj skrnavi ime, ne verujem da bi se Elefterija previše potresla, pošto je bila zauzeta vaćarenjem sa pratećim igračima na sceni, a u skladu sa tekstom pesme koju je izvodila. AnMary iz Letonije je takođe imala očigledne probleme sa monitoringom, ali čak ni to ne može da promeni činjenicu da Letonci ove godine fakat nisu znali kako da predstave ovakav gimmicky nastup. Lud zbunjenog… Albanka se prema mojim očekivanjima izdrala samo tako, kao da joj je krenuo kamen iz bubrega, Božemeoprosti. U skladu sa spotom, autfit i stajling podjednako pretenciozni.

Mandinga iz Rumunije su se fakat namučili. Matrica se skoro nije čula, a pevačica (Elena) je u par navrata baš jezivo ispala iz ritma. Sinplus su smorili sa katastrofalnim i isforsiranim izgovorom engleskog. I kožnim pantalonama. Belgija bleda i neubedljiva. Pernila iz Finske na visini zadatka, nenametljivo i svedeno – što očigledno nije bilo dovoljno za prolaz. Izabo imali odličan nastup, ali režija i monitoring ponovo upropastili stvar. Gledano na TV-u, nastup je bio papazjanija u kojoj se ne zna ko kosi, a ko vodu nosi. San Marino nećemo komentarisati… Žena ima 37 godina, ponaša se kao šiparica i peva o sajberseksu. Nuff said.

Kipranka Ivi je prošla, baš kao što sam i pretpostavila. Glupav nastup, koreografija kojoj samo pom-pomovi nedostaju, a Ivi kao glavna čirlidersica. Soluna iz Danske je zadržala identični tupavi autfit, i uz osrednju skandi-pop pesmu prošla dalje. Babuške iz Buranova očekivano pokidale i izazvale najveći aplauz večeri. Compact Disco imali bolji nastup, nego pesmu, a Austrija prošla onako kako ovakva pesma i treba da prođe – loše. Paša iz Moldavije je imao zapažen i zabavan nastup; čak sam na trenutak i zaboravila da peva na engleskom. Ako je to bio engleski. 

Na kraju, Irska. Sve što bih rekla o Jedward je već rečeno ranije. Sramota, jad i beda.

Opšti utisak je da su favoriti opravdali očekivanja. Dalje su prošle i Rusija, i Rumunija, i Danska i Island. Ostaje žal što je umesto Finske dalje prošla Albanija, i što je Irska verovatno istisnula Izrael, ali šta da se radi.

Sada nam ne preostaje ništa drugo, nego da vidimo šta će nam doneti drugo polufinale u četvrtak. Moja glavna “briga” je vezana čisto za tehnički deo priče. Ako se problemi sa tonom ne srede, realna je bojazan da će finale biti katastrofa. Ono kad skupocenu igračku daš bebi, pa se posle pitaš što je polomljena. Uhh…

The Time is Now! Prvo polufinale 3/3

13 - DANSKA : SOLUNA SAMAY "SHOULD'VE KNOWN BETTER"

Negde između Susanne Georgi (Andora 2009) i Anne Bergendahl (Švedska 2010), našla se i Soluna Samay. Još jedna devojka sa gitarom koja kapira da je sa svojih 20ikusur dina popila svu pamet sveta kada su veze u pitanju. Klasika. Elem, o ovoj pesmi je već bilo reči na blogu, pa neću ići u detaljisanje i dublje analize. Interpretacija izuzetno dobra, melodija koja lako ulazi u uši, ukratko - ono na šta su nas Danci već navikli poslednjih nekoliko godina. Ako se kladite, slobodno igrajte na prolaz Danske u finale. Tipičan "top 40" ESC pop šlager koji ima svoju publiku i koji će se svakako slušati tokom godine na radio stanicama.

14 - RUSIJA : BURANOVSKIYE BABUSHKI "PARTY FOR EVERYBODY"

I onda tako čujete neku pesmu i upadnete u dilemu "je l' ovo mene neko zajebava ili je ovo stvarno, odistnski?" I onda skontate da je takva dilema redundantna, zavalite se u vašu fotelju i lolate. Zanemarite ruski dens, zanemarite smehotresan engleski u refrenu. Zanemarite sve to. Fokusirajte se na ovo. Bakice pevaju o tome kako čekaju da im se vrate deca (unuci, whatevs), i zato su srećne. Prvo će fino da se obuku, pa će da im spreme neki has. Spremaju im neku pitu ili pogaču, pošto pevaju dok radosno gledaju kako testo narasta. I ne samo to. Ruralnu atmosferu pesme upotpunjuju pas i mačka koji se takođe raduju. E, to. To je bitno. Iskrenost koju ne može da pomuti ni to što sve ostalo deluje bizarno. I te bakice su rešile da učestvuju na Eurosongu da bi prikupile novac za svoje selo u Donjim Pripizdićima. Plus, pevaju na lokalnom, udmurtskom jeziku, ne ruskom - što je u startu za poštovanje. Što se mene tiče, ne samo kapa dole, već najiskreniji naklon i poštovanje ovim bakicama koje imaju herca, elana i ponosa da izvedu ovakvu anti-Eurosong pesmu. Da mogu da glasam, glasala bih za njih. Ovako mi samo preostaje da se nadam da će auteničnost i neisfoliranost babuški iz Buranova proći zapaženo i nagrađeno. 

15 - MAĐARSKA : COMPACT DISCO "SOUND OF OUR HEARTS"

Našim severnim komšijama nije nimalo lako. Prošle godine su imali izuzetno visoka očekivanja. Kati Wolf je bila jedan od favorita za pobedu, ali više nego loš plasman u finalu je vaistinu bilo hladan tuš. Srećom, Mađari nisu klonui duhom - ove godine nam šalju electro-pop-rock kvartet iz Budimpešte, naziva "Compact Disco". Ako zanemarimo pomalo otužne reči (otuđenost, mržnja u svetu, yadda yadda yadda...), pesma nije toliko loša, koliko u celini ostavlja utisak... dosadnosti. Je l' dosadnost reč uopšte? Hm. Sve u svemu, solidna pesma, ali daleko od toga da se može pohvaliti nečim što je izdvaja od konkurencije. Finale - teško.

16 - AUSTRIJA : TRACKSHITTAZ "WOKI MIT DEIM POPO"

Hajdemo ovako... rep pesma na Eurosongu može da prođe ako je na jeziku koji većina nas razume i koji je, u neku ruku melodičan. Repovanje na jeziku koji predstavlja dijalekt nemačkog (Mühlviertlerisch), koji sam po sebi predstavlja kaznu za uši teško da može da kod slušaoca izazove bilo kakvu pozitivnu reakciju. Jednostavno, previše je napornoooo. Jedino što ovu stvar može da izvadi i progura u finale, to je scenski nastup koji je, barem na nacionalnom finalu, bio izuzetno originalan. Uzgred, "Woki mit deim popo" na našem znači "Mrdaj guzom". Niste valjda očekivali neku filozofiju?

17 - MOLDAVIJA : PASHA PARFENY "LAUTAR"

Ne znam, nekako sam od Moldavije navikla na otkačenije pesme i ekstravagantne nastupe. Realno, "Zdob si Zdub" su postavili standarde kada je ludilo na stejdžu u pitanju, a predstavnici iz 2010. godine su me dobrano sablaznuli onim hip-thursting saksofonistom i violinistom koji se vrti na ploči... Elem, ove godine, Moldaviju predstavlja Pasha Parfeny sa pesmom koja naprosto odiše rumunsko-moldavsko-vlaškim swagom. Jebote, ne mogu da verujem da sam napisala "swag"... Ali ajd sad, da ne prekidam tok misli. Uptempo pesmica, lagana i na samoj ivici da postane zarazna. Može očekivati dosta poena od balkanskih zemalja, ali da li će to biti dovoljno za finale? Hm.

18 - IRSKA : JEDWARD "WATERLINE"

Ono što je tužnije od činjenice da Irsku ponovo predstavljaju ova dva majmunčića i klovna je to da su Irci ponovo televotingom odabrali baš njih. Još tužnije je da se u njihovom muzičkom "izrazu" (ako se to tako uopšte može nazvati) nije promenilo ama baš ništa. Prošla je cela jedna godina, a oni ne pokazuju znake muzičkog sazrevanja. Hell, ne pokazuju ni znake intelektualnog sazrevanja. Kao i svaki drugi one trick pony, i ove godine rade ono što najbolje umeju. Skaču po scenu, falširaju i glume "simpatičnost" time što se ponašaju kao šimpanze u teranju. Prošle godine im je upalilo, Irska je prošla u finale. Ali ako je pravde, ove godine će ranije kući.