When the Going Gets Tough... Drugo polufinale 1/3

1 - SRBIJA : ŽELJKO JOKSIMOVIĆ "NIJE LJUBAV STVAR" 

Iz petnih žila se trudim da budem nepristrasna, tri, četri, pozor SAD! Željko ostaje Željko. Od prve pesme sa kojom je učestvovao na Eurosongu 2004. godine, preko numera koje je pisao za Jelenu Tomašević i Harija Varešanovića, pa sve do ovogodišnje pesme kojom nas predstavlja, ostao je dosledan svom muzičkom fazonu. Štaviše, možemo reći da je čovek ustanovio žanr "balkanske balade" - počev od pomalo arhaičnih etno motiva u teksovima, slične muzičke konzistencije i strukture, i naravno, obilato korišćenih žičanih i duvačkih instrumenata, kao i udaraljki. U Istambulu te 2004. godine, Evropa je lepo reagovala na "Lane moje". Međutim, svaki naredni pokušaj sa identičnom formulom, prolazio je sve slabije i slabije u odnosu na prvobitni uspeh. Stekao se utisak da se Evropa pomalo zasitila tog "templejta" koji Željko već godinama uporno gura. Poznanik iz Španije mi nakon preslušane pesme reče: "Lepo peva, ali mi se čini da on uvek peva jednu te istu pesmu". Ako se pogleda "NLjS", zaista je previše sličnosti sa onim što smo već mogli da vidimo. Ponovo su tu violine, ponovo je u kavalista, ponovo je tu onaj drugi lik iz nekadašnjeg "Ad Hoc" orkestra, sve ostavlja izuzetno jak "deja vu" osećaj. A ako na to dodamo i činjenicu da je (nesrećni) Željko rešio da pesmu otvori "celtic" instrumentalom koji su nedavno iskoristili globalno popularni Coldplay, nekako se čini da Željko ovom numerom nije ponudio ama baš ništa novo i kvalitativno različito od onoga što smo do sada imali prilike da čujemo. Dapače, u poređenju sa "Lane moje", "Lejla" i "Oro", ovo je IMHO, daleko najslabiji Željkov "proizvod", iznad čije autorske vrednosti i originalnosti stoji masan znak pitanja. Pa ipak, Željko je lokalni "superstar", nema sumnje da će se dokopati finala. I nema sumnje da će dijaspora umeti da nagradi "balkanski identitet" pesme (za razliku od pesme naše prošlogodišnje predstavnice, Nine). Plasman u Top10 deluje kao sigurica. VIDITE KAKO MOGU DA BUDEM SMIRENA I OBJEKTIVNA?!!

2 - MAKEDONIJA : KALIOPI "CRNO I BELO" 

Ovu pesmu je izuzetno teško prokomentarisati. Kaliopi Bukle sa pravom važi za jednu od najboljih vokala na Balkanu - njen glas sadrži prirodnu dramatiku kojom malo koja druga pevačica može da se pohvali. Pa ipak, utisak je da Kaliopi nikada zapravo nije dosegla status koji zaslužuje. OK, svi znamo za "Rođeni" i "Kofer ljubavi", ali čini se da nikada nije uspela da zauzme "spotlight", već je nekako uvek vrebala iz prikrajka. Verovatno zato što nije pristala da prihvati nametnute obrasce "balkanskog pop mejnstrima" koji je, da se ne lažemo, teško sranje. No, dobro. Ove godine, predstavlja svoju domovinu numerom "Crno i belo". Vokali kao i uvek besprekorni, pesma izuzetno kvalitetna, ali tu opet nešto nedostaje. Pre svega - pesma ne hvata na prvo slušanje, što ne mora ništa da znači u "normalnom svetu", ali na Evroviziji značno mnogo, ako ne i sve. Drugo, aranžman deluje... pa sad... pomalo "prevaziđeno", kao da je zarobljen u poznim osamdesetim godinama. Jednosatvno, prisutan je taj retro jugoslovenski pop-rock feeling. Kada sam čula pesmu prvi put, ponadala sam se da će finalna verzija biti unapređena upravo u tim segmentima. Da će ili pop ili rock prevagnuti i da ćemo dobiti jednu homogeniju pesmu. Ovako, dobili smo kompoziciju koja kao da je izronila iz nekog drugog sveta, neke druge muzičke ere. Da li će harizma i vokalne bravure Kalopi Bukle biti dovoljni da Makedoniji obezbede finale? Bukmejkeri kažu "nema šanse". Ja kažem, pored ovakve polufinalne grupe, sa toliko Jugovića - sve je moguće.

3 - HOLANDIJA : JOAN FRANKA "YOU AND I" 

E, ovo mi je sasvim OK i gotiva. Nenametljivo, nepretenciozno, simpatično i iskreno. Joan Franka peva o svojoj dečijoj ljubavi, obučena kao indijanka (aludira na igrice tipa "kauboji i indijanci"), sa sve gitarom. Žanrovski gledano, ovo mu dođe nešto što bi se moglo svrstati u neki... indie-alternative folk zvuk. Iskreno, iz sveg srca navijam da se ova pesma nađe u finalu. Eurosongu su potrebne i ovakve numere, ne samo bledunajvi i sladunjavi Top40 hitići za jedno leto. Od mene će svakako dobiti jedan glas. Ko će dobiti drugi? Čuće se!

4 - MALTA : KURT CALLEJA "THIS IS THE NIGHT" 

Prva asocijacija na Maltu je Eurosong. Verovatno zato što je ova malecka ostrvska zemlja prilično nevidljiva u bilo kom drugom dobu godine. :) Nakon prošlogodišnjeg crowd pleasera, ove godine će nam pevati Kurt Calleja! Numera oh-tako-tipičnog naziva, "This is the night". Na prvo slušanje, simpatično, veselo. I to je otprilike to. Tekst pesme koji smo do sada čuli već zilion puta, vokal koji sasvim fino radi ono što se od njega očekuje... Jedino što ovu pesmu izdvaja iz konkurencije je činjenica da je Kurt baš sladak. Ono, ako ništa drugo, mi strejt devojke ćemo moći da malo odmaramo oči na njemu, hehe. Prolaz u finale - teško. Mislim ko će da glasa za Maltu? :S

5 - BELORUSIJA : LITESOUND "WE ARE THE HEROES" 

Još jedna numera koja će dizati obrve onih koji prate aktuelnu muzičku scenu. Kada je izabrana za pobedničku pesmu, "We are the heroes" je neodoljivo ličila na "(What doesn't kill you makes you) Stronger" od Kelly Clarkson. To je moglo da se vidi "iz aviona", tako da su Litesound pribegli kompromisu. Unajmili su čuvenog grčkog producenta Dimitrisa Kontopoulosa da to nekako "otkloni" i da upegla pesmu. Šta je čovek drugo mogao da uradi - od pop-rock pesme je napravio tehno stvar. Krajni rezultat? Pesma više ne podseća "neodoljivo" na "Stronger", već samo "odoljivo". Sličnosti su očigledne. Međutim, na Eurosongu su i flagrantnije i drskije obrade prolazile, nema razloga da ovaj put bude drugačije. Beloruski boy bend će se po svoj prilici naći u finalu. No, ne žalim se. Estetski su adekvatni, heheh. ;) Uzgred, video klip je sa originalnom verzijom pesme.

6 - PORTUGAL : FILIPA SOUSA "VIDA MINHA" 

Andrej Babić po 6. put na Eurosongu. Mladi hrvatski kompozitor se nakon 2 godine pauze ponovo vraća na mesto zločina, ovaj put kao kompozitor pesme "Vida minha", koja će predstavljati Portugal. Andrej se ponovo uortačio sa Karlosom Koeljom, sa kojim je već sarađivao 2008. godine, i to uspešno, pošto je "Senhora do mar" prošla u finale. A prolazak u finale se može smatrati prvorazrednim uspehom za usamljenu iberijsku zemlju. Realno, Portugal je jedna od retkih zemalja učesnica koja se može "pohvaliti" činjenicom da ima samo jednog "suseda", svaki poen dobijen od ostatka Evrope se može smatrati enormnim poduhvatom. Šanse? U pitanju je pristojna, solidna balada, kvalitetno otpevana, u tipičnom Babićevom fazonu, ali ipak za nijansu slabija od "Senhora do mar". Konkurencija u drugom polufinalu je više nego gadna, kapiram da ovo samo glasovi stručnog žirija mogu da proguraju dalje.