Favoriti sigurni u gostima

Nakon katastrofalno realizovanog prvog polufinala, domaćin kao da se malo dozvao pameti. Da li je neko u režiji rešio da sa novčanog pređe na fizičko kažnjavanje u vidu šamara, ili je pak "harizmatični diktator" zapretio čuvenim "poješće vas mrak" sada nije ni toliko bitno, bitno je da smo napokon dobili ono što od ESC očekujemo. A to je show.

Neke od manjkavosti u organizaciji su i dalje tu, ali da se ne povaljamo. Hajdemo da ovaj put naš pravednički gnev usmerimo na lokalne "aktere". Dakle - o "stručnom" komentaru Duške ne bih trošila reči; sve što sam rekla prošle i pretprošle godine je apsolutno primenjivo i na ovogodišnje takmičenje. Površno, netačno, amaterski. Jedini entuzijazam tokom čitave večeri, Duška je pokazala u uvlačenju u debelo crevo našeg predstavnika, i to u meri koja prevazilazi degutantnost. No, čak i ako po strani stavimo komentarisanje celog događaja, RTS je po ko zna koji put pokazao elementarno nepoštovanje gledalaca. Počev od krajnje drskog emitovanja reklama tokom "interval act"-a (u kome je BTW nastupala i Marija Šerifović, ali to el Jefe Tijanić očigledno ne smatra interesantnim), pa sve do neurotičnog potenciranja da je sponzor prenosa nekoliko azerbejdžanskih firmi. Što uopšte nije tačno. RTS kao članica EBU i učesnik dužna je da učestvuje i emituje obe polufinalne večeri i finale. A to pravo ostvaruje plaćanjem redovnih članarina i participacija za učestvovanje u Eurosongu. Živi vi meni bili, dragi bahati Azeri, ESC was brought to me by MYSELF, zato što plaćam pretplatu. A to što se vi čepite, to vežite mačku o rep. Ili Tijaniću za nos.

No, da vidimo šta nam je donelo drugo polufinale. Opšti utisak - mnogo kvalitetnijih pesama i boljih nastupa. Prvi je nastupao Željko uz pratnju kombinovanog "Ad Hoc" orkestra i nepostojeću koreografiju. Željko je kanda mislio da će biti dovoljno da se pojavi na sceni, raširi ruke kao Kejt na pramcu Titanika, a masa će da se izvrne na leđa i počne da dahće kao psić lutalica željan pažnje. Koliko je njegov nastup bio prazan i dosadan najbolje pokazuje izuzetna reakcija publike na nastup Kaliopi, koja je svojim fantastičnim vokalom nalupala šamare hejterima i izazvala oduševljenje u dvorani.  Posle Kaliopi smo gledali Joan iz Holandije koja ipak nije uspela da ostavi naročit utisak. Izgleda da je pomalo nespretan autfit jednostavno odvukao pažnju od pesme. Svi su videli trip indijanskog poglavice, a skoro niko nije primetio da je pesma zapravo više nego OK. Ispostavilo se da je Kurt sa Malte klempaviji nego na spotu, no dobro. Bilo je simpatično gledati ga kako skakuće po sceni, sa sve hipsterskim bendom u pozadini.

Beloruski boj bend je apsolutno razočarao, počev od interpretacije, pa do celokupnog nastupa. Čini se da je tehno remiks oduzeo prilično na kredibilitetu same pesme, ali to je bio korak koji su morali da preduzmu. Sličnosti sa "Stronger" su isuviše bilo upadljive. Filipa Sousa je imala izuzetno kvalitetan nastup, vokalno više nego korektan, ali to očigledno nije bilo dovoljno. Gaitana je dokazala da ima glasurdu i uz pomalo nespretno osmišljen nastup u duhu predstojećeg evropskog prvenstva u fudbalu ipak uspela da pridobije naklonost publike. Sofi Marinova očigledno nije poslušala ni moj, a ni savete gomile drugih ESC entuzijasta koji su mesecima ukazivali da nastup u Bakuu mora biti dinamičniji i zanimljiviji. Usamljena Sofi na velikoj sceni, bez pratećih igrača, vokala, sa dance pokretima koji su sve, samo ne interesantni - znalo se da to nema šanse da prođe. Mlada Eva Boto je fantastično iznela svoju nimalo jednostavnu pesmu, ali na moju veliku žalost, nije uspela da se probije do finala. Takođe, sa žaljenjem moram da konstatujem da je Nina Badrić prošla upravo onako kako sam i očekivala. U poređenju sa ostalim pesmama u polufinalu, njena nije imala čime da se istakne, a Ninin sjajan vokal jednostavno nije bio dovoljan.

A onda je na scenu stupila Loreen iz Švedske i na javnom času demonstrirala zašto slovi za jednog od favorita za pobedu. Originalno i euforično, baš u skladu sa nazivom pesme. Nadam se da je barem neko iz RTS-a gledao njen nastup i hvatao beleške. Žargonom FB klinčadije, Loreen je objasnila. I jedva čekam da vidim kako ponovo objašnjava u subotu. Elem, posle Šveđanke, imali smo "comic relief" trenutak koji nam je omogućio gruzijski predstavnik Anri Jokhadze. Komentar je suvišan. Kao da nismo bili dovoljno šokirani poplavom neukusa i kiča, na scenu je stupio omaleni Turčin meketavog glasa, Can Bonomo sa svojom Jack Sparrow temom. No, I will not "hop on" to your ship. Mada, sudeći po načinu tvoje interpretacije, tvojim scenskim pokretima i celokupnom senzibilitetu, mislim da pesma baš i nije imala devojke na umu. M? Mmm? U pravu sam, a? Hm?

Nakon estonske Maraje Keri u vidu Ota Leplanda (koga je, očigledno je - progurao žiri) i androginog Maksa iz Slovačke, na stejdž je stupila iransko-norveška koprodukcija u vidu Toojia. Rekoh već na Twitteru, meni je bilo sasvim dovoljno da se on pojavi; što se mene tiče, nije ni morao da peva. Jbg, nisam objektivna. Nakon Benny Benassi ritmova, Maja Sar iz Bosne nas je prinudno prizmeljila simpatičnom baladom "Korake ti znam". Ovu pesmu sam i ranije hvalila, pa ću samo ukratko prokomentarisati da mi je izuzetno drago što je prošla dalje. Nosilac laskave titule "smora večeri" ali i "WTF momenta večeri" je svakako Donny Montell koji je sa svojom mediokritetskom pesmom nekim čudom uspeo da se plasira u finale. Ni meni nije jasno. Potpuno prevaziđena pesma... Ne kapiram kako je prošao dalje.

Elem - sada kada znamo ko su finalisti iz polufinalnih grupa, red je da se upoznamo i sa predstavnicima zemalja koje su od ranije u finalu. Velika petorka i domaćin!

1 - VELIKA BRITANIJA : ENGELBERT HUMPERDINCK "LOVE WILL SET YOU FREE"

Britanija je među poslednjim zemljama birala svoj predstavnika, i do poslednjeg trenutka se čekalo koga će to BBC da odabare. Šuškala su se brojna imena, među njima i Adele. Umesto globalno poznate muzičke zvezde (kojih UK barem ima tonu - dear Adele, no pun intended), BBC je rešio da pošalje čoveka koga se čak ni vaši roditelji ne sećaju. Dede i babe - možda. Čovek koji nije snimio ništa relevantno već nekih par decenija. Čovek koji je harao Evropom pre nekih 50 godina, a koji sa jednom od "babuški" deli titulu najstarijeg učesnika. Engelbert Huumperdinck. Meni sad fakat nije najjasnije šta je BBC hteo da uradi? Da troluje celo takmičenje? Babuške su barem simpa, Engelbert je... old dude. I pesma koju izvodi je u potpunom skladu sa njegovom pojavom. Njonjava balada uz puding koji dele po staračkim domovima Engleske. Neshvatljivo. Bilo kako bilo, u subotu ćemo videti da li će "krkobabići" širom Evrope stisnuti bulju i glasati za svog vršnjaka. Za sebe znam samo da ću imati transfer neprijatnosti što ga gledam. Eto.

2 - FRANCUSKA : ANGGUN "YOU AND I (ECHO)"

A baš sam se obradovala kada sam čula da su Francuzi odabrali Anggun da ih predstavlja. Frankofonska pevačica indonežanskog porekla koja iza sebe već ima zapažen svetski uspeh (dobro, nije globalni superstar, ali oni koji prate muziku malo bolje, sigurno su čuli za nju. Barem za "Snow on the Sahara"). I onda, kako to obično biva, razočarala sam se kada sam čula pesmu sa kojom brani francuske boje u Bakuu. Previše "mnjeh". Neki lagani tehnić sa hook-om koji na trenutke deluje zarazno. Videćemo kako će to sve izgledati na sceni, ali nema sumnje da će barem sa vokalne strane, sve biti kako treba.

3 - AZERBEJDŽAN : SABINA BABAYEVA "WHEN THE MUSIC DIES"

Još jedna generičke swedish pop baladica, iza koje stoji ista ekipa koja je već radila na prethodne dve azerbejdžanske pesme. Zapravo, jedina azerbejdžanska svar u celoj pesmi je Sabina. Sve ostalo je kupljeno sistemom "ključ u ruke". On a bright side, Sabina zaista dobro peva, nema sumnje da će publika u dvorani biti u ekstazi. Pesma nije ni toliko loša kako možda deluje po tonu kojim sam počela ovaj review, onako, ima neki "James Bond" fazon, ali u nekim normalnim okolnostima, ne bi ostvarila plasman viši od 15. mesta. Videćemo.

4 - NEMAČKA : ROMAN LOB "STANDING STILL"

Nemci se pridržavaju one stare "if it ain't broken, don't fix it". Ove godine su primenili skoro identičan princip od pre dve godine, kada su odabrali Lenu. Pokupili su gomilu anonimnih i mladih izvođača, osmislili čitav izborni proces i na kraju prepustili publici da odluči ko će ići dalje. Čuješ, Tijaniću? Prepustili publici. Elem, u neizvesnom finalu, Romanova interpretacija simpatične pesme "Standing still" je masu oduševila više od interpretacije Ornelle de Santis, tako da ćemo imati prilike da gledamo omalenog dojče hipstera (koji zapravo izgledom više inklinira onoj emo-douchebag podvrsti). Kao što rekoh, pesma je simpa, ali pomalo "repetativna". Zadnji minut se zapravo svodi na njegovo "I'm standing still, standing still" prenemaganje, i to je deo koji smara. No, nema sumnje da će na šarm pokupiti nekoliko desetina poena. Plasman u gornjem delu tabele sigurica.

5 - ITALIJA : NINA ZILLI "L'AMORE E FEMINNA"

Već drugu godinu kako Italija predstavnika za ESC bira na San Remu. Prvobitno je bilo planirano da Italiju predstavlja Nina Zilli sa numerom "Per sempre", i jedino što mogu da kažem o tome je HVALA BOGU PA NEĆE! "Per sempre" je "dozlaboga" dosadna pesma u njonjavom italijanskom retro fazonu. Nina ima sjajan fazon, i stvarno bi bilo gre'ota da se Evropi predstavi sa tim snooze-festom od pesme. RAI se opametio i rešio da umesto "Per sempre" pošalje pesmu "L'amore e femmina", kojom nas Nina podseća na tragično preminulu Amy Winehouse. Bez sumnje, jedna od najkvalitetnijih pesama ove godine. Šteta samo što su Italijani ponovo rešili da pesmu izvedu pola na italijanskom, pola na engleskom, tim pre što Ninin engleski ne zvuči onako kako treba. Italija ponovo puca visoko. ;)

6 - ŠPANIJA : PASTORA SOLER "QUEDATE CONMIGO"

Konačno, pesma zbog koje prosečni Španac ne mora da crveni od stida i sramote. Konačno, pravi izvođač ima pravu pesmu. Konačno, Španija ima dobitnu kombinaciju za izuzetno visok plasman. Ljudi, govorimo o potencijalno najboljoj baladi ovogodišnjeg takmičenja i o potencijalnom pobedniku iz senke. Svako ko iole zna špansku muziku, sigurno je čuo za Pastoru Soler. Žena je institucija. La diva. La reina. Žena koja već više od 10 godina suvereno vlada španskom pop muzikom, koja svaku pesmu čini svojom, bez obrzira da li je pop ili "copla". Upravo iskustvo u pevanju tradicionalnih kopli je njenom glasu sirovu emociju. Jednostavno, kada Pastora Soler peva - vi joj verujete. I sigurna sam da će evropska publika prepoznati taj autentični kvalitet Pastorinog vokala u numeri koja je lišena bilo kakvog tradicionalnog španskog uticaja. "Quedate conmigo" je pop balada izuzetne melodije i aranžmana koji u prvi plan stavlja Pastorin glas. Ono što je izdvaja od drugih balada ove godine je dramatična promena u zadnjem minutu, kada lagana pop balada poprima oblik power balade sa žestokim klimaksom na samom kraju. Ukratko - pored Loreen, moj favorit. Enhorabuena! :)

Tja

Pitanje za danas: ako ne očekuješ previše od nečega ili nekoga, da li zapravo možeš da se razočaraš? Negde između ličnih očekivanja (što onih ispunjenih, što izneverenih) i frustracija i neverice, smestilo se prvo polufinalno veče izbora za Pesmu Evrovizije.

Sa jedne strane, znaš da je Azerbejdžan zemlja u razvoju, sa diktatorom koji bi najradije ceo strogi centar Bakua posuo zlatom i dijamantima, i znaš da kao zemlja ne štede na ličnoj promociji. Sa druge strane, to je Azerbejdžan. Novac ne može sve da kupi. Indijanci ostaju indijanci. Noga lička, a cipela bečka – što bi rekla moja draga profesorka muzičkog iz Gimnazije. A da je citiram još jednom, “vid’la žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu”. Mudra, mudra žena. Pozdrav za Gocu Lazić!

Elem – utisak je da sinoć ama baš ništa nije funkcionisalo kako treba. Počev od isuviše isforsirano “šarmantnih” voditelja (koji su se zaista mučili i sa engleskim i sa francuskim jezikom), banalno pompezne scene, pa sve do tehničkih detalja koji su bili toliko uočljivi da je čak i laik mogao da primeti da tu nešto ne funkcioniše.

Istina, bilo je problema sa tonom u prvom polufinalu i u Dizeldorfu prošle godine, ali Azeri su sada stvarno postavili nove kriterijume fejlanja kada je ESC u pitanju. Kod nekih izvođača se muzika sa matrice skoro nije čula, monitoring je bio katastrofa, pevači su konstantno ispadali iz tonaliteta, a bogami i iz ritma. Zaista, svako ko je sinoć ispao ima puno pravo da se ljuti i da bude nadrkan na organizatora. Grafika je takođe zakazivala u više navrata. Pa jebemmucuka, ako smo mi Srbi 2008. mogli da se skoncentrišemo i taj deo mogli da odradimo po PS-u, mogli su i Azeri. Ali ne vredi. Indijanci ostaju indijanci. Daj Bože da se opamete do četvrtka, ovo zaista pretenduje da upropasti celokupan doživljaj i ugođaj.

No, da se na kratko osvrnem na nastupe. Crna Gora prema očekivanjima. Mi koji znamo za Rambov “opus” nismo bili iznenađeni. Neki su čak bili i oduševljeni. Ja ne, naprotiv. Zato sam doživela i prvi transfer blama večeri. Pokušala sam da gledam nastup očima osobe koja Ramba gleda prvi put i bilo mi je fizički muka.

Island je posao odradio onako kako se očekivalo, solidno u interpretaciji, a uz ideje režisera koje mi najčešće nisu bile najjasnije. Naš komentator nije propustio da nas “zabavi” prevođenjem imena grčke predstavnice (not funny, btw). Čak i da ga je čula kako joj skrnavi ime, ne verujem da bi se Elefterija previše potresla, pošto je bila zauzeta vaćarenjem sa pratećim igračima na sceni, a u skladu sa tekstom pesme koju je izvodila. AnMary iz Letonije je takođe imala očigledne probleme sa monitoringom, ali čak ni to ne može da promeni činjenicu da Letonci ove godine fakat nisu znali kako da predstave ovakav gimmicky nastup. Lud zbunjenog… Albanka se prema mojim očekivanjima izdrala samo tako, kao da joj je krenuo kamen iz bubrega, Božemeoprosti. U skladu sa spotom, autfit i stajling podjednako pretenciozni.

Mandinga iz Rumunije su se fakat namučili. Matrica se skoro nije čula, a pevačica (Elena) je u par navrata baš jezivo ispala iz ritma. Sinplus su smorili sa katastrofalnim i isforsiranim izgovorom engleskog. I kožnim pantalonama. Belgija bleda i neubedljiva. Pernila iz Finske na visini zadatka, nenametljivo i svedeno – što očigledno nije bilo dovoljno za prolaz. Izabo imali odličan nastup, ali režija i monitoring ponovo upropastili stvar. Gledano na TV-u, nastup je bio papazjanija u kojoj se ne zna ko kosi, a ko vodu nosi. San Marino nećemo komentarisati… Žena ima 37 godina, ponaša se kao šiparica i peva o sajberseksu. Nuff said.

Kipranka Ivi je prošla, baš kao što sam i pretpostavila. Glupav nastup, koreografija kojoj samo pom-pomovi nedostaju, a Ivi kao glavna čirlidersica. Soluna iz Danske je zadržala identični tupavi autfit, i uz osrednju skandi-pop pesmu prošla dalje. Babuške iz Buranova očekivano pokidale i izazvale najveći aplauz večeri. Compact Disco imali bolji nastup, nego pesmu, a Austrija prošla onako kako ovakva pesma i treba da prođe – loše. Paša iz Moldavije je imao zapažen i zabavan nastup; čak sam na trenutak i zaboravila da peva na engleskom. Ako je to bio engleski. 

Na kraju, Irska. Sve što bih rekla o Jedward je već rečeno ranije. Sramota, jad i beda.

Opšti utisak je da su favoriti opravdali očekivanja. Dalje su prošle i Rusija, i Rumunija, i Danska i Island. Ostaje žal što je umesto Finske dalje prošla Albanija, i što je Irska verovatno istisnula Izrael, ali šta da se radi.

Sada nam ne preostaje ništa drugo, nego da vidimo šta će nam doneti drugo polufinale u četvrtak. Moja glavna “briga” je vezana čisto za tehnički deo priče. Ako se problemi sa tonom ne srede, realna je bojazan da će finale biti katastrofa. Ono kad skupocenu igračku daš bebi, pa se posle pitaš što je polomljena. Uhh…

When the Going Gets Tough... Drugo polufinale 3/3

13 - TURSKA : CAN BONOMO "LOVE ME BACK" 

Iznenađenje, iznenađenje. Turci rešili da pošalju pesmu sa orijentalnim motivima. Vau. Mislim, stvarno VAU. To nisu uradili od... ne sećam se. Ali stvarno, bilo da je u pitanju suptilno ubačen "ukras" kao kod Sibel Tuzun (2005) i Mor ve Otesi (2008), ili full on orijental kao kod Sertab Erener 2003., Turci se tvrdoglavo drže svog fazona. Na kraju krajeva, zašto i ne bi? To očigleno donosi bodove. Kako brojne dijaspore po Nemačkoj, Austriji i Skandinaviji, tako i po Balkanu koji se od skora ponovo našao pod otomanskom imperijom, istina u kulturološkom smislu. Nema sumnje da će aktuelno ispiranje mozgova plemenitim i romantičnim podvizima sultana Sulejmana (šatro gistro) doprineti da populacija Balkana posegne za mobilnim telefonima i pošalje glas Canu, "for old time's sake". No, sada nije ni vreme, ni mesto da divanimo o agresivnoj kulturnoj politici Turske i kratkom pamćenju u Srbalja (fazon, prodali bi veru za potpisan DVD turske serije), fokusirajmo se na pesmu. Evo, fokusiram se. I nemam ništa pametno da kažem. Jednostavno, do zla Boga tipična turska pesma, ništa novo, ništa neočekivano. Tekst u nekom Jack Sparrow fazonu (bljuc!), i pevač koji nekima deluje harizmatično, a meni totalno ljigavo i isfolirano... no, to je već stvar ukusa. Zaista, nema se ovde šta dodati. Siguran prolaz u finale. Kao što rekoh, za OVO će se uvek naći glasači.

14 - ESTONIJA : OTT LEPLAND "KUULA" 

Pored švedskog, moj omiljeni nacionalni izbor je estonski. Ko bi pomislio da tako majušna i u svetskim razmerama potpuno "mnjeh" zemlja ima toliko kvalitetnih izvođača? Enivej, od zaista raznovrsne ponude u finalu, počev od rok zvuka, preko popa, pa sve do fanka, Estonci izabraše lokalnog srcolomca, Ota Leplanda sa numerom "Kuula" (što u prevodu znači "Slušaj"), naravno na moju veliku žalost (na estonskim izborima nikada ne pobeuje moj favorit). MarajaKerična balada fine melodije, nenametljiva, ali dosadna do bola. Ukratko - planiram toilet break na ovoj numeri. To vam sve govori.

15 - SLOVAČKA : MAX JASON MAI "DON'T CLOSE YOUR EYES" 

Ih, pa ne može Eurosong da prođe bez heavy metala, pobogu. Evo pesme na koju će anti-ESC fanovi iz Skandinavije (ali i ostatka Evrope) moći konstruktivno potrošiti novac za jednu SMS poruku. Max Jason Mai nam dolazi iz Slovačke i donosi 3 minuta head banging-a. Kako baš i nisam naročito verzirana u poznavanju HM-a, suzdržaću se od bilo kakvih dubljih analiza same pesme. Ono što je sigurno je da i ovakve pesme imaju svoju vernu ESC publiku, ali sam skeptična da će te publike biti dovoljno da MJM-a obezbedi mesto u finalu. U svakom slučaju, uvek se obradujemo različitim muzičkim žanrovima na ESC, tako da Slovačka dobija moj naklon. ;)

16 - NORVEŠKA : TOOJI "STAY" 

Napokon! Nakon 2 smor pesme, nešto lepo za oči. :) Tooji je rođen u Iranu, ali je kao dete sa roditeljima zbrisao u Norvešku. To se zove roditelj. Kamo lepe sreće da su moji bili te pameti, sad bih ja druge pesme pevala. Elem, zbog svog tena je imao problema kao dete (zadirkivali ga zlobnici, zamislite samo!), ali se on izdigao iznad svega toga. Postao čovek maneken, TV voditelj, a sada bogami i pevač! I uopšte nije bitno kakvu pesmu peva, ni kako peva, samo neka on meni tamo skakuće po bini i vrcka guzom, sve bude OK. :) Dobro, da se uozbiljim... Pesma nije loša, as a matter a fact, u pitanju je neki hausić u Benny Benassi fazonu, sa nešto orijentalnih detalja. Nekako se nameće poređenje sa Erikom Sadeom (Švedska, 2011), ali teško da će Tooji moći da ponovi njegov uspeh. Plasman u finale bi trebalo da je sigurica. Pa ipak, njega bi trebalo smestiti i u tzv. "Kate Ryan" krug učesnika. Neko od favorita mora da ispuši u polufinalu. Da li će to biti Tooji? Ili Gaitana?

17 - BOSNA I HERCEGOVINA : MAYA SAR "KORAKE TI ZNAM" 

Izuzetno prijatno iznenađenje nam dolazi iz Bosne i Hercegovine. Maya Sar koja je u poslednje vreme dospela u žižu interesovanja delegirana je da predstavlja Bosnu u Bakuu, i to će po svemu sudeći učiniti na dostojanstven i lep način, nenametljivom baladom u pomalo "Disney" fazonu, sa skoro neprimetnim lokalnim elementima i sigurnom interpretacijom. Računam da je ovo nešto što bi žiri trebalo da nagradi, pošto nisam sigurna da će širi auditorijum imati živaca za nepretencioznu balada otpevanu na maternjem jeziku. U svakom slučaju, kako god da se na kraju plasira, Maya Sar može biti sigurna da neće obrukati ni sebe kao autora, ni celu Bosnu koja je stala iza nje. Nadajmo se da će i ostali umeti da prepoznaju kvalitet ovogodišnje bosanske numere.

18 - LITVANIJA : DONNY MONTELL "LOVE IS BLIND" 

E, ovo je tip pesama koje baš onako mrzim. Ali stvarno. Ima taj neki gejast feeling koji mi je baš BAŠ ogavan. A kada kažem gejast, ne mislim to u kontekstu muzičkih preferenci određene seksualne manjine (daleko bilo, zna se da gej klubovi furaju kvalitetnu muziku), već u smislu da je cela pesma kao svetlucavi mjuzikl u jeftinom remiksu iz ranih devedesetih godina. Ni jedan jedini segment pesme mi se ne dopada; ni tekst, ni muzika, ni aranžman, ni interpretacija, a ponajmanje scenski nastup. Poslednja pesma drugog polufinala, što će reći trenutak kada se načinje "milka" od 250g. Po tome ću pamtiti "Love is blind". ;)

When the Going Gets Tough... Drugo polufinale 2/3

7 - UKRAJINA : GAITANA "BE MY GUEST" 

Nakon prilično neshvatljivog prošlogodišnjeg uspeha, sa više nego njonjavom i prosečnom pesmom, Ukrajina se na takmičenje vraća svojim "korenima" - cheeky ženski izvođač sa uptempo densićem. Sve je počelo Ruslanom, nakon nje je nastupala Tina Karol, pa fabulozna Svetlana Loboda, Ani Lorak... A ne zaboravimo ni Verku Serdučku (istina, nije žensko, ali je njegov "act" svakako ženski). Ove godine, gledaćemo i slušaćemo Gaitanu. Jedna od karakteristika ukrajinskih nacionalnih izbora za predstavnika je nama tako dobro poznata - jednostavno, ne može da prođe bez frke. Ove godine, problem kod nekih političara desnice je bila boja kože ukrajinske pevačice, pošto je Gaitana mulatkinja. Naravno, u njenu odbranu (zapravo, odbranu ne samo Gaitane, već zdravog razuma i jednakosti) ustali su skoro svi, ali je ova neprijatna epizoda ipak privukla pažnju javnosti. Elem, nekoliko reči o samoj pesmi. Može se reći da su autori iskoristili i aktuelni trenutak, tj činjenicu da je Ukrajina jedan od domaćina evropskog prventstva u fudbalu. Pesma je pomalo "tifozna", sadrži nacionalne elemente, a reči (koje su tradicionalno idiotske) služe svrsi. Ceo tekst bi se mogao sažeti u "dobrodošli dragi gosti". Ono što bode oči je sličnost sa "When love takes over" i sličnim Getinim "produktima", mada se mora priznati da su Ukrajinci umiksali skoro sve što im je palo na pamet. Od Getinog hausića, tradicionalnog etno hook-a i truba, pa do drum'n'bass "woob-woob" zvuka na par mesta... Krajnji proizvod je zanimljiv, drži pažnju, i utisak je da će uspeti da progura Gaitanu u finale.

8 - BUGARSKA : SOFI MARINOVA "LOVE UNLIMITED" 

Nastavljamo u sličnom ritmu! Nakon "bouncy" Gaitane, nastupa predstavnica Bugarske, Sofi Marinova. Sofi važi za jedno od većih muzičkih imena u svojoj zemlji. Put do uspeha nije bio nimalo lak, počela je kao omaleni romski devojčurak koji je pevao po svadbama i krštenjima, a repertoar je bio prostran kao majčica Rusija, od Dragane Mirković do Majkla Džeksona. Muzički stil je pop sa teškim etno uticajem, što se može primetiti i po načinu interpretacije. Sam vokal je izuzetno kvalitetan; na kraju krajeva, Sofi se može pohvaliti rasponom od 5 oktava. Malo li je? Elem, pesma koju ćemo imati prilike da slušamo se može okarakterisati kao aktuelni dens "uradak", obogaćen etno ornamentima samo u interpretaciji. Strofe su na bugarskom (odobravamo!), a refren je na čak 10-11 jezika, što i nije naročit poduhvat, s obzirom da se isti svodi na ponavljanje fraze "volim te" na različitim jezicima. Sve u svemu, zanimljivo i relevantno. Jedino što može da pokvari celokupan utisak je njen prilično statičan nastup u nacionalnom finalu. Nadajmo se da je to uspela da poboljša u međuvremenu. Ne ide da uz ovakvu pesmu izvođač stoji kao ukopan. Nego, samo kratak osvrt na dosadašnje bugarske nastupe na Eurosongu. Znači, BRAVO. Zemlja koja hrabro eksperimentiše sa različitim muzičkim pravcima i žanrovima i svake godine nam nudi nešto drugačije.

9 - SLOVENIJA : EVA BOTO "VERJAMEM" 

Pre nego kažem par reči o samoj numeri, moram da se na kratko osvrnem na slovenački nacionalni izbor za predstavnika. "Misija Evrovizija"  je izuzetno kvalitetan muzički show koji mlade i anonimne izvođače pretvara maltene u heroje nacije u izboru koji traje nekoliko meseci, a koji vodi genijalni Klemen Slakonja. Po ko zna koji put kažem - u nekim stvarima bi zaista trebalo da se ugledamo na Slovence. Elem. Eva je mlada, anonimna, ali izuzetno talentovana. U izuzetno jakom nacionalnom finalu, uspela je da šarmira publiku više neko sestre Prusnik i zahvaljujući pesmi iza koje stoji Vladimir Graić (kompozitor "Molitve" sa kojom pobedismo onomad, ali i "Zaveta", sa kojim Beauty Queens nepravedno ispušiše godinu dana kasnije) čekirala kartu za Baku. Sličnosti između "Verjamem" i "Molitve" fakat postoje, to je priznao i sam Vladimir Graić, rekavši da je primenio identičan "algoritam" u pesmi. I zaista je tako. Od prvog takta do završnog klimaksa pesme, sličnosti zaista provejavaju tu i tamo, ali nema reči o plagijatu. Pre možemo reći da je u pitanju stil autora. Eva će pevati na divnom slovenačkom jeziku (jebiga, obožavam ga!), i nadam se da njeno neiskustvo neće uticati na inače odličnu interpretaciju. Očekujemo dramatizovan nastup sa silovitom završnicom. Ako je sudeći po komentarima na stranim forumima, ovo je verovatno jedna od najkvalitetnijih ex-Yu pesma ove godine. Fingers crossed, kiddo. ;)

10 - HRVATSKA : NINA BADRIĆ "NEBO" 

Izuzetno cenim Ninu Badrić. Žena je izgradila karijeru koja priča sama za sebe. Da se ne lažemo, žena sa onakvim glasom to i zaslužuje. I uvek sam se pitala zašto je do sada nismo videli na Eurosongu. I potajno sam se nadala da će jednog dana i ona imati priliku da se oproba na stejdžu globalno obožavanog spektakla. Iiii, ove godine se moja želja napokon ispunila. Hrvatska je delegirala Ninu da brani njene boje u Azerbejdžanu. Svi koji pratimo ESC smo bili više nego znatiželjni da čujemo kakvom će nas pesmom Nina obradovati. Pre par meseci, procurela je informacija da to neće biti nova pesma, već jedna od kompozicija sa njenog zadnjeg albuma, što je za mene bio monumentalni letdown. Iako kvalitetan, album nije imao pesmu koja je dovoljno jaka i zarazna na prvo slušanje, pa sam se nadala da će se neka od pesama doraditi, ponovo umiksati, rearanžirati or whatever. Na kraju, Nina je odabrala "Nebo", numeru izuzetno kvalitetnog teksta, ali sa melodijom kojoj jednostavno nešto nedostaje. Iako je pesma ulickana i doterana za potrebe Eurosonga, utisak je da tu ipak nešto fali, da joj nedostaje neki "shock" ili "awe" segment koji bi skrenuo pažnju na nju. Patricia Kaas koja je 2009. pevala za Francusku je imala sličan "problem" ali je nastupom i svojim muzičkim renomeom mogla sebi da dozvoli takav luksuz i subpar pesmu vine u gornji deo tabele.I nema sumnje da će sama institucija Nine Badrić pokupiti dosta poena širom Balkana, ali ipak ostaje žal. Uz pravu pesmu, interpretator poput Nine bi mogao da puca na sam vrh. A i nikako joj ne ide u prilog žreb koji ju se stavio pre Loreen iz Švedske. Šteta.

11 - ŠVEDSKA : LOREEN "EUPHORIA" 

Švedski nacionalni izbor, čuveni Melodiefestivalen možda ne spada u najgledanije muzičke događaje u Evropi, ali je svakako najgledanije nacionalno finale izbora u Evropi, to bez svake sumnje. Naravno, svako ko iole poznaje švedsku muzičku scenu zna koliko je ona jaka. Uostalom, švedska diskografija je nakon britanske, najjača u Evropi. Otprilike da ne postoji relevantan muzički žanr u svetu, a da u samom vrhu popularnosti ne stoji neki švedski proizvod. Robyn, The Knife, Avicii, Mando Diao, The Cardigans, The Hives, Lykke Li, Jose Gonzales, Kleerup, Eric Prydz. One malo starije ću podsetiti na Ace of Base, Roxette, Army of Lovers, Europe... A o ABBA nećemo trošiti reči. Elem, u ovogodišnjem finalu MF vodila se prava borba titana, i to između Loreen i Dannyja Sauceda. Već tada, pre nego što su Švedi masovno u televotingu odabrali Loreen, bukmerjkeri su Švedsku stavili kao glavnog favorita za pobedu, što dovoljno govori o kvalitetu samog tamičenja. Meni je sad pomalo glupo da pišem panegirike za moju omiljenu ovogodišnju pesmu (za koju ću naravno, glasati), ali ću ipak ispoštovati norme koje sama sebi postavih. "Euphoria" je ono što Ameri zovu "the whole package". Sve je tu. Od same pesme, produkcije i aranžmana, preko interpretacije, pa do nastupa koji pomera granice kada je ESC u pitanju. "Euphoria" se žanrovski može svrstati u trance numeru, zapakovanu u trominutnu formu. Loreen je apsolutni gospodar svog vokala, kojim slušaoca vodi od prvih, dubokih tonova sve do klimaksa na samom kraju. Izuzetnu interpretaciju prati koreografija koja je na tragu interpretativnog plesa. Neki mlađi će reći Kate Bush, a mi stariji i pametniji ćemo reći da je ovo provaljeno još u vreme Isadore Duncan. Ukratko, Švedska nikada nije bila bliža novoj pobedi, a ja ću se potruditi da joj u tome pomognem SMS porukom.

12 - GRUZIJA : ANRI JOKHADZE "I'M A JOKER" 

Anrijeva pesma predstavlja oštru konkurenciju pesmi San Marina u nadmetanju za najidiotskiji tekst godine. I dok Valentina Monetta poziva zainteresovane da je kliknu mišem zarad malo sajberseksanja, tekstopisac ovogodišnje gruzijske pesme, Bibi Kvačadze nije se previše bavio stilskim figurama, već je uzeo rečnik rima i sklepao pesmu koja pljuje u licu ne samo engleskoj gramatici, već i razumu. Anri je "joker, poker, evil blocker, womanizer, supervizor". I sve to "forever ever ever ever ever". Kada je tek izabrana, numera je izazvala pravu sablazan međ' fanovima takmičenja, i na jednom od relevantnih foruma je ocenjena sa najviše nula u istoriji foruma. U međuvremenu, pesma je "utezana" i "natezana" u nekoliko navrata sa ciljem da se učini više brain-friendly, i verovali ili ne, u tome se i koliko-toliko uspelo. Finalna verzija zvuči daleko bolje od autentične prve verzije, ali još uvek je tu prisutno previše elemenata koji vređaju inteligenciju. Iako je u pitanju zemlja tzv. "sovjetskog" bloka, teško je poverovati da bi Anri mogao da se ponovi uspeh svojih prethodnika i kvalifikuje se u finale.

When the Going Gets Tough... Drugo polufinale 1/3

1 - SRBIJA : ŽELJKO JOKSIMOVIĆ "NIJE LJUBAV STVAR" 

Iz petnih žila se trudim da budem nepristrasna, tri, četri, pozor SAD! Željko ostaje Željko. Od prve pesme sa kojom je učestvovao na Eurosongu 2004. godine, preko numera koje je pisao za Jelenu Tomašević i Harija Varešanovića, pa sve do ovogodišnje pesme kojom nas predstavlja, ostao je dosledan svom muzičkom fazonu. Štaviše, možemo reći da je čovek ustanovio žanr "balkanske balade" - počev od pomalo arhaičnih etno motiva u teksovima, slične muzičke konzistencije i strukture, i naravno, obilato korišćenih žičanih i duvačkih instrumenata, kao i udaraljki. U Istambulu te 2004. godine, Evropa je lepo reagovala na "Lane moje". Međutim, svaki naredni pokušaj sa identičnom formulom, prolazio je sve slabije i slabije u odnosu na prvobitni uspeh. Stekao se utisak da se Evropa pomalo zasitila tog "templejta" koji Željko već godinama uporno gura. Poznanik iz Španije mi nakon preslušane pesme reče: "Lepo peva, ali mi se čini da on uvek peva jednu te istu pesmu". Ako se pogleda "NLjS", zaista je previše sličnosti sa onim što smo već mogli da vidimo. Ponovo su tu violine, ponovo je u kavalista, ponovo je tu onaj drugi lik iz nekadašnjeg "Ad Hoc" orkestra, sve ostavlja izuzetno jak "deja vu" osećaj. A ako na to dodamo i činjenicu da je (nesrećni) Željko rešio da pesmu otvori "celtic" instrumentalom koji su nedavno iskoristili globalno popularni Coldplay, nekako se čini da Željko ovom numerom nije ponudio ama baš ništa novo i kvalitativno različito od onoga što smo do sada imali prilike da čujemo. Dapače, u poređenju sa "Lane moje", "Lejla" i "Oro", ovo je IMHO, daleko najslabiji Željkov "proizvod", iznad čije autorske vrednosti i originalnosti stoji masan znak pitanja. Pa ipak, Željko je lokalni "superstar", nema sumnje da će se dokopati finala. I nema sumnje da će dijaspora umeti da nagradi "balkanski identitet" pesme (za razliku od pesme naše prošlogodišnje predstavnice, Nine). Plasman u Top10 deluje kao sigurica. VIDITE KAKO MOGU DA BUDEM SMIRENA I OBJEKTIVNA?!!

2 - MAKEDONIJA : KALIOPI "CRNO I BELO" 

Ovu pesmu je izuzetno teško prokomentarisati. Kaliopi Bukle sa pravom važi za jednu od najboljih vokala na Balkanu - njen glas sadrži prirodnu dramatiku kojom malo koja druga pevačica može da se pohvali. Pa ipak, utisak je da Kaliopi nikada zapravo nije dosegla status koji zaslužuje. OK, svi znamo za "Rođeni" i "Kofer ljubavi", ali čini se da nikada nije uspela da zauzme "spotlight", već je nekako uvek vrebala iz prikrajka. Verovatno zato što nije pristala da prihvati nametnute obrasce "balkanskog pop mejnstrima" koji je, da se ne lažemo, teško sranje. No, dobro. Ove godine, predstavlja svoju domovinu numerom "Crno i belo". Vokali kao i uvek besprekorni, pesma izuzetno kvalitetna, ali tu opet nešto nedostaje. Pre svega - pesma ne hvata na prvo slušanje, što ne mora ništa da znači u "normalnom svetu", ali na Evroviziji značno mnogo, ako ne i sve. Drugo, aranžman deluje... pa sad... pomalo "prevaziđeno", kao da je zarobljen u poznim osamdesetim godinama. Jednosatvno, prisutan je taj retro jugoslovenski pop-rock feeling. Kada sam čula pesmu prvi put, ponadala sam se da će finalna verzija biti unapređena upravo u tim segmentima. Da će ili pop ili rock prevagnuti i da ćemo dobiti jednu homogeniju pesmu. Ovako, dobili smo kompoziciju koja kao da je izronila iz nekog drugog sveta, neke druge muzičke ere. Da li će harizma i vokalne bravure Kalopi Bukle biti dovoljni da Makedoniji obezbede finale? Bukmejkeri kažu "nema šanse". Ja kažem, pored ovakve polufinalne grupe, sa toliko Jugovića - sve je moguće.

3 - HOLANDIJA : JOAN FRANKA "YOU AND I" 

E, ovo mi je sasvim OK i gotiva. Nenametljivo, nepretenciozno, simpatično i iskreno. Joan Franka peva o svojoj dečijoj ljubavi, obučena kao indijanka (aludira na igrice tipa "kauboji i indijanci"), sa sve gitarom. Žanrovski gledano, ovo mu dođe nešto što bi se moglo svrstati u neki... indie-alternative folk zvuk. Iskreno, iz sveg srca navijam da se ova pesma nađe u finalu. Eurosongu su potrebne i ovakve numere, ne samo bledunajvi i sladunjavi Top40 hitići za jedno leto. Od mene će svakako dobiti jedan glas. Ko će dobiti drugi? Čuće se!

4 - MALTA : KURT CALLEJA "THIS IS THE NIGHT" 

Prva asocijacija na Maltu je Eurosong. Verovatno zato što je ova malecka ostrvska zemlja prilično nevidljiva u bilo kom drugom dobu godine. :) Nakon prošlogodišnjeg crowd pleasera, ove godine će nam pevati Kurt Calleja! Numera oh-tako-tipičnog naziva, "This is the night". Na prvo slušanje, simpatično, veselo. I to je otprilike to. Tekst pesme koji smo do sada čuli već zilion puta, vokal koji sasvim fino radi ono što se od njega očekuje... Jedino što ovu pesmu izdvaja iz konkurencije je činjenica da je Kurt baš sladak. Ono, ako ništa drugo, mi strejt devojke ćemo moći da malo odmaramo oči na njemu, hehe. Prolaz u finale - teško. Mislim ko će da glasa za Maltu? :S

5 - BELORUSIJA : LITESOUND "WE ARE THE HEROES" 

Još jedna numera koja će dizati obrve onih koji prate aktuelnu muzičku scenu. Kada je izabrana za pobedničku pesmu, "We are the heroes" je neodoljivo ličila na "(What doesn't kill you makes you) Stronger" od Kelly Clarkson. To je moglo da se vidi "iz aviona", tako da su Litesound pribegli kompromisu. Unajmili su čuvenog grčkog producenta Dimitrisa Kontopoulosa da to nekako "otkloni" i da upegla pesmu. Šta je čovek drugo mogao da uradi - od pop-rock pesme je napravio tehno stvar. Krajni rezultat? Pesma više ne podseća "neodoljivo" na "Stronger", već samo "odoljivo". Sličnosti su očigledne. Međutim, na Eurosongu su i flagrantnije i drskije obrade prolazile, nema razloga da ovaj put bude drugačije. Beloruski boy bend će se po svoj prilici naći u finalu. No, ne žalim se. Estetski su adekvatni, heheh. ;) Uzgred, video klip je sa originalnom verzijom pesme.

6 - PORTUGAL : FILIPA SOUSA "VIDA MINHA" 

Andrej Babić po 6. put na Eurosongu. Mladi hrvatski kompozitor se nakon 2 godine pauze ponovo vraća na mesto zločina, ovaj put kao kompozitor pesme "Vida minha", koja će predstavljati Portugal. Andrej se ponovo uortačio sa Karlosom Koeljom, sa kojim je već sarađivao 2008. godine, i to uspešno, pošto je "Senhora do mar" prošla u finale. A prolazak u finale se može smatrati prvorazrednim uspehom za usamljenu iberijsku zemlju. Realno, Portugal je jedna od retkih zemalja učesnica koja se može "pohvaliti" činjenicom da ima samo jednog "suseda", svaki poen dobijen od ostatka Evrope se može smatrati enormnim poduhvatom. Šanse? U pitanju je pristojna, solidna balada, kvalitetno otpevana, u tipičnom Babićevom fazonu, ali ipak za nijansu slabija od "Senhora do mar". Konkurencija u drugom polufinalu je više nego gadna, kapiram da ovo samo glasovi stručnog žirija mogu da proguraju dalje.

The Time is Now! Prvo polufinale 1/3

Let's get busy! :)

Od sada pa nadalje, ovaj blog neće trpeti zbog mojih obaveza (mis'im, kakav je to način!?)

Dakle - danas je na meniju prvo polufinale i to prvi deo, tj prvih 6 pesama (od ukupno 18 koliko nastupa u prvoj polufinalnoj večeri). Krenimo redom!

1 - Crna Gora: Rambo Amadeus "Euro Neuro"

"Čast" da otvori ovogodišnji Eurosong ima vazda bratska Crna Gora. Kuriozitet: Crnoj Gori će ovo biti 4. nastup na Evroviziji. Prethodna 2 puta, 2008. i 2009., Crna Gora je takođe nastupala kao prva i to u prvom polufinalu - oba puta bez plasmana u finale. Treća sreća? Teško. Crnu Goru će predstavljati Rambo Amadeus, etablirana zvezda jugoslovenske "alternativne" muzike (to "alternativne" ne u smislu "alternative" kao žanra, već u etimološkom smislu te reči). Rambo, koji je pre svega par godina žestoko pljuvao ceo evrovizijski koncept, prihvatio se posla da napravi pesmu kojom će Crna Gora napokon pokušati da se domogne finalne večeri. Ono što smo dobili je... paaa... neki hibrid heavy accent repovanja sa "vulgarnim" lokalnim etno nijansama. Pesma pretenduje da bude nešto poput političkog manifesta, ali ono što smo dobili je daleko od bilo kakve cinične kritike "modernih vremena" reflektovanih kroz prizmu svetske ekonomske krize i globalnog zagađenja. Ukratko, nećemo sumnjati u Antonijevu nameru, već ćemo se samo osvrnuti na realizaciju koja je prilično amaterska - stihovi su nabacane i naslagane reči, koje kao da su uzete iz nekog engleskog rečnika rima. Utisak koji će to ostaviti na prosečnog stranca će verovatno biti nešto između komičnog i neverice. Što se mene tiče, od washed-out muzičara koji preživljava zahvaljujući reklamiranju sladoleda nisam više ni očekivala. Realno, njegovo vreme je pluskvamperfekat. Ali hej, poslušajmo savet Gabi Novak i "pamtimo samo dobre dane". ;) (Pa jao, kako volim kad ovako skuckam tekstić, a zvučim kao urednica kulturnog bloka u Dnevniku 2!)

2 - Island: Greta Salome & Jonsi "Never Forget"

Recimo to ovako - tek nakon trijumfa Aleksandra Ribaka u Moskvi 2009. godine, Skandinavci su se setili: "Hej, pa mi imamo etno muziku as well!" Iako je ranije bilo manje-više neuspešnih pokušaja (Norveška 2006, Finska 2010), tek posle Ribaka, Skandinavci su se osmelili da češće pokušavaju da ostvare dobar plasman metodom koja tako dobro služi balkanske zemlje. Tako, ove godine Island predstavlja duet koji čine Greta Salome i Jonsi (inače, velika islandska muzička zvezda, koji je već nastupao na Evroviziji 2004. godine). Pesma je prvobitno napisana i izvedena na maternjem, tj islandskom jeziku, ali su se autori u poslednjem trenutku, pred sam istek dealinea odličili da u Bakuu nastupaju na engleskom. Iako je to odluka koju an ženeral ne odobravam (živeli mali jezici!), u pitanju je izuzetno dobar i kvalitetan prepev, ritmički usklađen sa celom pesmom i funkciju koju treba da vrši, vrši fantastično. "Never forget" (iliti "Mundu eftir mer" na originalu) je pesma koja odiše pomalo mračnom i mističnom atmosferom, sa izuzetno jakim vokalima koji se odlično nadopunjavaju u refrenu. Samim tim i ne iznenađuje zašto se Island sasvim solidno kotira kod bukmejkera ove godine. Od mene - veliki lajk.

3 - Grčka: Eleftheria Eleftheriou "Aphrodisiac"

Bilo bi glupo očekivati da se izuzetno teška ekonomska i politička situacija u Grčkoj neće reflektovati i na jednu tako trivijalnu stvar (u globalnim razmerama) kao što je nacionalni izbor za Eurosong. Naime, ako smo se sažaljivo smejurili ili tužno klimali glavom u neverici što je 2010. godine, grčki predstavnik Giorgios Alkaios snimanje spota platio iz svog džepa, šta onda da kažemo na činjenicu da je ovogodišnji nacionalni izbor održan u šoping molu. Tuga. Elem, glasovima publike, pobedu je odnela mlada Elefterija Eletoriu, učesnica jednog od lokalnih muzičkih talent-show programa sa numerom "Aphrodisiac". Grci se već godinama tvrdoglavo drže svog etno zvuka kada je ESC u pitanju (ako izuzmemo Sakisov comeback iz 2009), pa ni ova godina nije izuzetak, s tim što ne mogu da se otmem utisku da je ove godine izabrana daleko najslabija pesma. Sve u vezi "Afrodizijaka" zvuči jefino, kič i kempy... Mada, ESC je jeftin, kič i kempy. :) Mišljenja sam da ovu pesmu može da izvuče samo odlično osmišljen scenski nastup, pošto snimak iz šoping mola nimalo ne uliva poverenje.

4 - Letonija: AnMary "Beautiful Song"

Znate ono kada čujete neku pesmu, na prvo slušanje toliko debilnu, ali toliko zaraznu i catchy? I onda vas bude sramota što zapravo počinjete da volite tu pesmu? I onda vas više ne bude sramota, pošto vidite da skoro svi reaguju kao i vi? I onda je prebacite na svoj mp3 plejer i svaki put se oduševite kada je čujete? A ona je suštinski i dalje totalno debilna, ali sada je debilna na neki potpuno cool i gotivan način? Ako ste se prepoznali u ovom kraćem uvodu, onda vam se možda dopadne "Beautiful Song". AnMary je takođe lokalna letonska zvezdica, učesnica njihove varijante "Operacije Trijumf". Ono što "obara sa nogu" je tekst pesme, koji je toliko retardiran da je prosto genijalan. Dakle, mlađana AnMary je odrastala u vreme kada je Džoni logan bio faca i od malih nogu je maštala da pobedi na Evroviziji i snimi pesmu koju će svi voleti. I to uspeva - postaje uspešna muzička zvezda koja snima sa Polom Makartnijem i nema vremena da se bakće sa Mikom Džegerom koji je smara preko telefona. Ukratko - to je prepričan tekst pesme. Dobro, sad je i mene pomalo blam od ovoga što napisah, ali stvarno - čak i ovako glupav (ili genijalan?) tekst uz tako zaraznu melodiju i celu atmosferu kojom pesma odiše nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Za mene, AnMary je stvarno snimila "prelepu pesmu", i svakako ću navijati da prođe u finale. Kladioničari su sumnjičavi, mada neki u Letoniji vide i favorita iz senke. Videćemo. Lajk lajk lajk!

5 - Albanija: Rona Nishliu "Suus"

Albanija važi za zemlju koja voli da isprobava različite stvari na ESC. Od retro popa kojim se predstavila davne 2004. godine, preko power balada, sve do etno densa, skoro da nema žanra koji im je stran i na tome im aplaudiram. Ove godine, Albaniju predstavlja mlada Rona Nishliu (rodom sa Kosova, btw) sa numerom "Suus". Kako ono kažu, "ne sudi knjigu po koricama?" Pa sad - ova pesma ima nazv na latinskom. Mislim da je to sasvim dovoljno da se dobije neki blagi nagoveštaj o razmerama pretencioznosti ove pesme...  Rona će pevati na albanskom (klap, klap, aplaudiram!), ali to o čemu Rona peva neće biti ni približno toliko bitno kada čujete kako devojka peva. Da se razumemo, devojka peva fantastično. Ima glasurdu i po. Ali ceo doživljaj pesme, naročito njen klimaks - pa kao da slušate da neko nekome dere kožu sa leđa, na živo. Da, devojka se dere za sve pare - ali nema sumnje da je na taj način uspela da prensese i samu emociju pesme. Ne morate da znate albanski da bi provalili da neko ovde stvaaarno pati. Pati ona (pošto se dere kao da je neko kolje), a patimo i mi što to slušamo, svesni njene patnje. Ukratko - mučna, mučna pesma, čiji je izvođač nesumnjivo izuzetan vokal. Ah, da, tu je i neverovatno uber-pretenciozan spot sa sve maskom neke ptičurde i klik-klakom. I rešoom. Očekujemo detaljniju analizu od strane nekog verziranog u oblasti filozofije, estetike, moderne umetnosti i/ili komunikologije. Ja nisam skapirala.

6 - Rumunija: Mandinga "Zaleilah"

Hvala Bogu, pa nakon mučne Albanije dolazi nešto potpuno drugačije - rumunski bend Mandinga sa više nego veselom pesmicom "Zaleilah". Zarazni letnji radio hit u najavi, "Zaleilah" je pesmica na španskom jeziku (sa nešto malo engleskog), upadljive latino "orijentacije" sa nešto malo lokalnih primesa. Ovde nema nešto mnogo da se doda, ni oduzme. Ovakve pesmice imamo svake godine i uvek im se obradujemo, a bogami rado ih i slušamo. Simpatična uptempo laganica sa generičkim stihovima i par zaraznih "hook"-ova. Biće veliko iznenađenje ako ne vidimo Rumuniju u finalu. Možda čak i top 10.

Ah, da, DL linkovi će biti u komentarima. Safety first. ;)

Da fajnal kauntdaun!

Ovaj tekst je trebalo da bude okačen još jutros, ali mi je Blogger zabio nož u leđa, tako da - šta da vam kažem. U jedan tekst ću nagurati impresije sa druge polufinalne večeri, par reči o pesmama Big 5, kao i prognoze za finale. Idemo redom!

Domaćin se napokon konsolidovao, tako da nismo imali problema sa slikom i tonom iz Dizeldorfa, što se ne odnosi samo na gledaoce širom Evrope, već i na same izvođače. Ozvučenje je bilo za par klasa bolje u odnosu na prvo polufinale, tako da ćemo sve pesme u subotu moći da čujemo u njihovoj "punoj slavi". Iako smo bili lišeni Duškinog "stručnog komentara", sa žaljenjem konstatujem da nismo bili lišeni zbunjenog i nekompetentnog komentatora, koji se na trenutke svojim pokušajima da bude duhovit i žovijalan trudio da mimikrira činjenicu da se za ovaj prenos spremao... koliko? Sat vremena? Dva sata? Skinuo dajdžest sa neta? No, dosta o tim nebitnim ljudima koji se zamo zaj*b*vaju na račun nas koji plaćamo TV pretplatu.

Veče je otvorio Dino Merlin, koji (kao što rekosmo) slovi za jednog od favorita. Moram da budem iskrena i primetim da me nastup uošte nije oduševio niti oborio s nogu. Dino je delovao pomalo komično u tom vintage-hipster izgledu, a izgovor engleskog je bio naročito tragičan. Pesma bi, u to nema sumnje, zvučala daleko ubedljivije na SHB jeziku (to ja pokušavam da budem politički korektna). Sve u svemu, očekivala sam više. Nadin iz Austrije - moćna i sigurna interpretacija, koju nije uspeo da pokvari ni dosadan i sveden scenski nastup. Bend 3JS iz Holandije nas nije naročito impresionirao, dok su Witloof Bay iz Belgije smorili za medalju. Bled i neubedljiv je bio i nastup predstavnica Slovačke, grupe TWiNS, dok je Mika Newton iz Ukrajine efikasno uspela da skrene pažnju sa svoje mediokritetske pesmice peščanim artworkom u pozadini (ili je to bila kafa? - sećate se one reklame za DonCafe?).

E onda smo imali tu "privilegiju" da uživamo u energičnom nastupu neartikulisanih Moldavaca (vaistinu, iako engleski znam prilično dobro, uspevala sam da razaznam svaku treću ili četvrtu reč) iz Zdob Ši Zdub. Nakon njih, na scenu je istrčalo mlado Švedče, Erik Saade i izveo pesmu "Popular" u kojoj smo prepoznali još barem 3 pesme (uvod na početku je iz pesme "Rasputin" u izvođenju Boney M, to begin with). Interptecija znatno lošija nego na studijskom snimku - ipak je teško skakati i pevati istovremeno. Hristos Milordos je pokušao da se domogne finala, ali bez uspeha - jednostavno, utopio se u previše zakomplikovan i zamršen scenski nastup, i u silne prateće vokale. Možda bi pesma imala bolju prođu da Kiprani nisu toliko žudeli za dramom.

Na moju veliku žalost, Poli Genova nije uspela da se plasira u finale, ali je utisak koji je ostavila više nego pozitivan. O Makedoncu ne bih trošila previše reči, a komentar da je to novi Toše bih okarakterisala kao skandalozan, blasfemičan i travestiju bez presedana. Nekadašnja pobednica (?), Dana International se predstavila numerom inspirativnog i sofisticiranog naziva "Ding Dong", koja ruku na srce i nije toliko loša, koliko je nastup bio neinventivan i dosadan. Jedino po čemu se pesma izdvojila iz gomile je sama ličnost Dane International, a to nije bilo dovoljno za prolaz u finale. 

Maja Keuc je opravdala moju naklonost, i fantastičnom i samouverenom interpretacijom obezbedila nastup u subotu. Pa ipak, ostaje žal za slovenačkom verzijom pesme, kao i onom dvojicom whacky densera sa nacionalnog finala. Posle mlade Slovenke, slušali smo potpuni euro-pop treš u vidu rumunskog benda Hotel FM. Sam pogled na pevača u onim grozomornim pantalonama je bio dovoljan da bacim peglu, a o činjenici da su u toj pesmi plagirali sve živo i mrto ne bih trošila reči. Getter Jaani iz Estonije je bila sledeća. Interpretacija pomalo shaky (i to kod pratećih vokala u refrenu), a postavka stejdža na trenutke prenatrpana. Iako slovi za favorita, baš kao i Dino, nakon onoga sinoć - 6.7. ili 8. mesto su realnost. Onda je na red došla beloruska Vendi i doprinela prvom WTF momentu večeri.

Letonski duo Musiqq (što je naš vrli komentator pročitao kao "Musk") nije menjao svoj nastup sa nacionalnog finala što jednostavno nije bilo dovoljno za prolazak dalje, uprkos prilično dobroj pesmi. Danski plagijatori i hipsteri su na moju veliku žalost i negodovanje, baš kao i Rumuni uspeli da se plasiraju dalje, svima jasno uputivši poruku koju Danci furaju već neko vreme: krađa tuđih pesama prolazi nekažnjeno. Drugi WTF momenat večeri su bili Jedward iz Irske, i tu reči postaju višak. Već ih okarakterisah kao 2 kapucinera. Sada ću tu kvalifikaciju proširiti i reći da su oni 2 kapucinera na speedu koja se ponašaju kao da su pušteni iz kaveza nakon 10 dana zatočeništva. Ma koliko volela Irsku, moram da priznam da se domet ovih majmunčića može meriti sa dometom ćurana Dustina u Beogradu 2008. godine. Da su barem comedy act, bilo bi lakše. Ovako... jeza.

Elem, dalje su prošli Bosna, Austrija, Rumunija, Švedska, Danska, Estonija, Slovenija, Irska, Moldavija i Ukrajina.

Nakon druge polufinalne večeri, pristupilo se žrebanju za subotu. Kao da nastup nije bio dovoljno slab, žreb je dodatno uje*ao šanse Dina Merilina da ostvari neki fantastičan plasman. Nastupati drugi u finalu je najgora stvar koja je mogla da se dogodi nekome ko pretenduje na Top3, a kamoli na pobedu. Štaviše, u istoriji ESC se nije dogodilo da neko ko u finalu nastupi kao drugi osvoji prvo mesto. Naravno, za sve postoji prvi put. Ni mladi Šved se nije usrećio, kao ni Irci, pošto nastupaju u sendviču između Mađarice Kati Wolf i Estonke. Što se Srbije tiče, kao što znate, nastupamo kao 24., a pre nas ćemo ponovo gledati crtanje po pesku uz ukrajinsku uspavanku, što je ODLIČNO.

Kao što znate, oni koji nisu morali da brinu o finalu su zemlje domaćina i Big 4, tj Big 5, pošto je i domaćin deo "Velike Petorke". O pretencioznom Italjanu sam već pričala, kao i o Leni, a sada par reči o Britancima, Francuzu i Španjolki.

Velika Britanija je ipak rešila da se malo uozbilji, ali ne do kraja. Šalju nekada veoma popularan boy band Blue sa numerom "I Can". Iskreno, ne volim takve "od mene zavisi mogu sve što poželim ako verujem u sebe" pesme (zato hejtam i Marčela, lulz), tako da me ni ova pesma nije naročito oduševila. Na trenutke me je podsećala na pretencioznost i pompeznost Dime Bilana u "Believe", i samim tim me terala na povraćanje, al' 'aj. Neće biti tragedija ako pobede.

Ako je verovatni kladioničarima, najveći favorit je mlađani i slatkasti fransucki tenor, Amaury Vasilli koji će izvesti numeru "Sognu", i to na korzikanskom jeziku (oh, yeah). Mada, to nije ni bitno, opera je opera, na isto ti se 'vata, pevao na francuskom, korzikanskom ili swahiliju. Elem, nisam fan ovakvih hibrida, mada verujem da će Amaury uspeti da šarmira popriličan broj Evropljanja (dovoljno je da trepne :D ). Moje mišljenje - "Sognu" mi žanrovski nije primerena takmičenju ovog formata, no dobro. Kad su mogli Lordi da pobede, može i ovaj. Na kraju - Španci.

Španija je jedina zemlja Big 4(5) koja već godinama ne uspeva da ostvari značajniji plasman. Štaviše, poslednji put kada su Španci uspeli da ostvare iole visok plasman je bilo daleke 2003. godine, kada ih je predstavljala Beth sa šesmom "Dime", u Stambolu gradu. Uporno pokušavajući da pronađu uspešnu formulu kada je ESC u pitanju, Španci su ponovo fejlali (da se ne lažemo) i poslali relativno nepoznatu Luciu Perez sa numerom "Que me quiten lo bailao". Ono što karakteriše sve španske entryje poslednjih decenija (ako izuzmemo Rosu iz 2002. i Anabel Conde) je njihov etno flamenco fazon koji besomučno furaju. Ovaj put, s obzirom na to da Lucia dolazi sa severa zemlje, umesto besnih gitara i flamenkolikih aranžmana tipičnih za jug, slušaćemo gajde, karakteristične za sever Španije, tačnije za Galiciju, odakle nam dolazi izvođač. Pa opet, radikalan zaokret na sever teško da će se isplatiti Špancima, ovo jednostavno nije dovoljno dobro.

Na kraju - prognoze. Apsolutno je nemoguće tipovati bilo šta ove godine. Brojni favoriti nisu opravdali očekivanja, neki od kojih se to nije očekivalo zasijali su punim sjajem, tako da sa pravom možemo očekivati pravo klanje na tabeli. Što se tiče pesama koje najviše "štrče" i "bodu oči", to su svakako Francuska, Švajcarska, Irska, ali i Srbija. Čini se da će se za isti "komad glasačkog tela" boriti Vorobjov iz Rusije i Blue, dok će koplja ukrstiti i Kati Wolf sa Getter Jaani.

Što se blokova tiče - gadna situacija. Skandinavski blok će se verovatno skoncentrisati na Erika iz Švedske i Getter Jaani, dok će Sovjeti podržati Vorobjova i cheesy duet iz Azerbejdžana (mada mi još uvek nije najjasnije zbog čega). Očekujemo razmenu glasova između Moldavije i Rumunije i Britanije i Irske. Glasove ex-yu bloka će podeliti Dino i Nina, mada mi se čini da glasovi dijaspore više neće biti ti koji odlučuju. Što se naših glasova tiče, 12 dajemo Bosni, 10 Mađarskoj, 8 Grčkoj. Uzgred, primetiste li reklamu na Prvoj da glasamo za Rusa? Epic. :)

Hard Core fanovima preporučujem da blagovremeno isprintaju score-card koji je izradio BBC i da pripreme bahate količine hrane i pića - čeka nas naporno veče. ;)

Mnogo sreće svima, let the best one win! ;)