Da fajnal kauntdaun!

Ovaj tekst je trebalo da bude okačen još jutros, ali mi je Blogger zabio nož u leđa, tako da - šta da vam kažem. U jedan tekst ću nagurati impresije sa druge polufinalne večeri, par reči o pesmama Big 5, kao i prognoze za finale. Idemo redom!

Domaćin se napokon konsolidovao, tako da nismo imali problema sa slikom i tonom iz Dizeldorfa, što se ne odnosi samo na gledaoce širom Evrope, već i na same izvođače. Ozvučenje je bilo za par klasa bolje u odnosu na prvo polufinale, tako da ćemo sve pesme u subotu moći da čujemo u njihovoj "punoj slavi". Iako smo bili lišeni Duškinog "stručnog komentara", sa žaljenjem konstatujem da nismo bili lišeni zbunjenog i nekompetentnog komentatora, koji se na trenutke svojim pokušajima da bude duhovit i žovijalan trudio da mimikrira činjenicu da se za ovaj prenos spremao... koliko? Sat vremena? Dva sata? Skinuo dajdžest sa neta? No, dosta o tim nebitnim ljudima koji se zamo zaj*b*vaju na račun nas koji plaćamo TV pretplatu.

Veče je otvorio Dino Merlin, koji (kao što rekosmo) slovi za jednog od favorita. Moram da budem iskrena i primetim da me nastup uošte nije oduševio niti oborio s nogu. Dino je delovao pomalo komično u tom vintage-hipster izgledu, a izgovor engleskog je bio naročito tragičan. Pesma bi, u to nema sumnje, zvučala daleko ubedljivije na SHB jeziku (to ja pokušavam da budem politički korektna). Sve u svemu, očekivala sam više. Nadin iz Austrije - moćna i sigurna interpretacija, koju nije uspeo da pokvari ni dosadan i sveden scenski nastup. Bend 3JS iz Holandije nas nije naročito impresionirao, dok su Witloof Bay iz Belgije smorili za medalju. Bled i neubedljiv je bio i nastup predstavnica Slovačke, grupe TWiNS, dok je Mika Newton iz Ukrajine efikasno uspela da skrene pažnju sa svoje mediokritetske pesmice peščanim artworkom u pozadini (ili je to bila kafa? - sećate se one reklame za DonCafe?).

E onda smo imali tu "privilegiju" da uživamo u energičnom nastupu neartikulisanih Moldavaca (vaistinu, iako engleski znam prilično dobro, uspevala sam da razaznam svaku treću ili četvrtu reč) iz Zdob Ši Zdub. Nakon njih, na scenu je istrčalo mlado Švedče, Erik Saade i izveo pesmu "Popular" u kojoj smo prepoznali još barem 3 pesme (uvod na početku je iz pesme "Rasputin" u izvođenju Boney M, to begin with). Interptecija znatno lošija nego na studijskom snimku - ipak je teško skakati i pevati istovremeno. Hristos Milordos je pokušao da se domogne finala, ali bez uspeha - jednostavno, utopio se u previše zakomplikovan i zamršen scenski nastup, i u silne prateće vokale. Možda bi pesma imala bolju prođu da Kiprani nisu toliko žudeli za dramom.

Na moju veliku žalost, Poli Genova nije uspela da se plasira u finale, ali je utisak koji je ostavila više nego pozitivan. O Makedoncu ne bih trošila previše reči, a komentar da je to novi Toše bih okarakterisala kao skandalozan, blasfemičan i travestiju bez presedana. Nekadašnja pobednica (?), Dana International se predstavila numerom inspirativnog i sofisticiranog naziva "Ding Dong", koja ruku na srce i nije toliko loša, koliko je nastup bio neinventivan i dosadan. Jedino po čemu se pesma izdvojila iz gomile je sama ličnost Dane International, a to nije bilo dovoljno za prolaz u finale. 

Maja Keuc je opravdala moju naklonost, i fantastičnom i samouverenom interpretacijom obezbedila nastup u subotu. Pa ipak, ostaje žal za slovenačkom verzijom pesme, kao i onom dvojicom whacky densera sa nacionalnog finala. Posle mlade Slovenke, slušali smo potpuni euro-pop treš u vidu rumunskog benda Hotel FM. Sam pogled na pevača u onim grozomornim pantalonama je bio dovoljan da bacim peglu, a o činjenici da su u toj pesmi plagirali sve živo i mrto ne bih trošila reči. Getter Jaani iz Estonije je bila sledeća. Interpretacija pomalo shaky (i to kod pratećih vokala u refrenu), a postavka stejdža na trenutke prenatrpana. Iako slovi za favorita, baš kao i Dino, nakon onoga sinoć - 6.7. ili 8. mesto su realnost. Onda je na red došla beloruska Vendi i doprinela prvom WTF momentu večeri.

Letonski duo Musiqq (što je naš vrli komentator pročitao kao "Musk") nije menjao svoj nastup sa nacionalnog finala što jednostavno nije bilo dovoljno za prolazak dalje, uprkos prilično dobroj pesmi. Danski plagijatori i hipsteri su na moju veliku žalost i negodovanje, baš kao i Rumuni uspeli da se plasiraju dalje, svima jasno uputivši poruku koju Danci furaju već neko vreme: krađa tuđih pesama prolazi nekažnjeno. Drugi WTF momenat večeri su bili Jedward iz Irske, i tu reči postaju višak. Već ih okarakterisah kao 2 kapucinera. Sada ću tu kvalifikaciju proširiti i reći da su oni 2 kapucinera na speedu koja se ponašaju kao da su pušteni iz kaveza nakon 10 dana zatočeništva. Ma koliko volela Irsku, moram da priznam da se domet ovih majmunčića može meriti sa dometom ćurana Dustina u Beogradu 2008. godine. Da su barem comedy act, bilo bi lakše. Ovako... jeza.

Elem, dalje su prošli Bosna, Austrija, Rumunija, Švedska, Danska, Estonija, Slovenija, Irska, Moldavija i Ukrajina.

Nakon druge polufinalne večeri, pristupilo se žrebanju za subotu. Kao da nastup nije bio dovoljno slab, žreb je dodatno uje*ao šanse Dina Merilina da ostvari neki fantastičan plasman. Nastupati drugi u finalu je najgora stvar koja je mogla da se dogodi nekome ko pretenduje na Top3, a kamoli na pobedu. Štaviše, u istoriji ESC se nije dogodilo da neko ko u finalu nastupi kao drugi osvoji prvo mesto. Naravno, za sve postoji prvi put. Ni mladi Šved se nije usrećio, kao ni Irci, pošto nastupaju u sendviču između Mađarice Kati Wolf i Estonke. Što se Srbije tiče, kao što znate, nastupamo kao 24., a pre nas ćemo ponovo gledati crtanje po pesku uz ukrajinsku uspavanku, što je ODLIČNO.

Kao što znate, oni koji nisu morali da brinu o finalu su zemlje domaćina i Big 4, tj Big 5, pošto je i domaćin deo "Velike Petorke". O pretencioznom Italjanu sam već pričala, kao i o Leni, a sada par reči o Britancima, Francuzu i Španjolki.

Velika Britanija je ipak rešila da se malo uozbilji, ali ne do kraja. Šalju nekada veoma popularan boy band Blue sa numerom "I Can". Iskreno, ne volim takve "od mene zavisi mogu sve što poželim ako verujem u sebe" pesme (zato hejtam i Marčela, lulz), tako da me ni ova pesma nije naročito oduševila. Na trenutke me je podsećala na pretencioznost i pompeznost Dime Bilana u "Believe", i samim tim me terala na povraćanje, al' 'aj. Neće biti tragedija ako pobede.

Ako je verovatni kladioničarima, najveći favorit je mlađani i slatkasti fransucki tenor, Amaury Vasilli koji će izvesti numeru "Sognu", i to na korzikanskom jeziku (oh, yeah). Mada, to nije ni bitno, opera je opera, na isto ti se 'vata, pevao na francuskom, korzikanskom ili swahiliju. Elem, nisam fan ovakvih hibrida, mada verujem da će Amaury uspeti da šarmira popriličan broj Evropljanja (dovoljno je da trepne :D ). Moje mišljenje - "Sognu" mi žanrovski nije primerena takmičenju ovog formata, no dobro. Kad su mogli Lordi da pobede, može i ovaj. Na kraju - Španci.

Španija je jedina zemlja Big 4(5) koja već godinama ne uspeva da ostvari značajniji plasman. Štaviše, poslednji put kada su Španci uspeli da ostvare iole visok plasman je bilo daleke 2003. godine, kada ih je predstavljala Beth sa šesmom "Dime", u Stambolu gradu. Uporno pokušavajući da pronađu uspešnu formulu kada je ESC u pitanju, Španci su ponovo fejlali (da se ne lažemo) i poslali relativno nepoznatu Luciu Perez sa numerom "Que me quiten lo bailao". Ono što karakteriše sve španske entryje poslednjih decenija (ako izuzmemo Rosu iz 2002. i Anabel Conde) je njihov etno flamenco fazon koji besomučno furaju. Ovaj put, s obzirom na to da Lucia dolazi sa severa zemlje, umesto besnih gitara i flamenkolikih aranžmana tipičnih za jug, slušaćemo gajde, karakteristične za sever Španije, tačnije za Galiciju, odakle nam dolazi izvođač. Pa opet, radikalan zaokret na sever teško da će se isplatiti Špancima, ovo jednostavno nije dovoljno dobro.

Na kraju - prognoze. Apsolutno je nemoguće tipovati bilo šta ove godine. Brojni favoriti nisu opravdali očekivanja, neki od kojih se to nije očekivalo zasijali su punim sjajem, tako da sa pravom možemo očekivati pravo klanje na tabeli. Što se tiče pesama koje najviše "štrče" i "bodu oči", to su svakako Francuska, Švajcarska, Irska, ali i Srbija. Čini se da će se za isti "komad glasačkog tela" boriti Vorobjov iz Rusije i Blue, dok će koplja ukrstiti i Kati Wolf sa Getter Jaani.

Što se blokova tiče - gadna situacija. Skandinavski blok će se verovatno skoncentrisati na Erika iz Švedske i Getter Jaani, dok će Sovjeti podržati Vorobjova i cheesy duet iz Azerbejdžana (mada mi još uvek nije najjasnije zbog čega). Očekujemo razmenu glasova između Moldavije i Rumunije i Britanije i Irske. Glasove ex-yu bloka će podeliti Dino i Nina, mada mi se čini da glasovi dijaspore više neće biti ti koji odlučuju. Što se naših glasova tiče, 12 dajemo Bosni, 10 Mađarskoj, 8 Grčkoj. Uzgred, primetiste li reklamu na Prvoj da glasamo za Rusa? Epic. :)

Hard Core fanovima preporučujem da blagovremeno isprintaju score-card koji je izradio BBC i da pripreme bahate količine hrane i pića - čeka nas naporno veče. ;)

Mnogo sreće svima, let the best one win! ;)