Favoriti sigurni u gostima

Nakon katastrofalno realizovanog prvog polufinala, domaćin kao da se malo dozvao pameti. Da li je neko u režiji rešio da sa novčanog pređe na fizičko kažnjavanje u vidu šamara, ili je pak "harizmatični diktator" zapretio čuvenim "poješće vas mrak" sada nije ni toliko bitno, bitno je da smo napokon dobili ono što od ESC očekujemo. A to je show.

Neke od manjkavosti u organizaciji su i dalje tu, ali da se ne povaljamo. Hajdemo da ovaj put naš pravednički gnev usmerimo na lokalne "aktere". Dakle - o "stručnom" komentaru Duške ne bih trošila reči; sve što sam rekla prošle i pretprošle godine je apsolutno primenjivo i na ovogodišnje takmičenje. Površno, netačno, amaterski. Jedini entuzijazam tokom čitave večeri, Duška je pokazala u uvlačenju u debelo crevo našeg predstavnika, i to u meri koja prevazilazi degutantnost. No, čak i ako po strani stavimo komentarisanje celog događaja, RTS je po ko zna koji put pokazao elementarno nepoštovanje gledalaca. Počev od krajnje drskog emitovanja reklama tokom "interval act"-a (u kome je BTW nastupala i Marija Šerifović, ali to el Jefe Tijanić očigledno ne smatra interesantnim), pa sve do neurotičnog potenciranja da je sponzor prenosa nekoliko azerbejdžanskih firmi. Što uopšte nije tačno. RTS kao članica EBU i učesnik dužna je da učestvuje i emituje obe polufinalne večeri i finale. A to pravo ostvaruje plaćanjem redovnih članarina i participacija za učestvovanje u Eurosongu. Živi vi meni bili, dragi bahati Azeri, ESC was brought to me by MYSELF, zato što plaćam pretplatu. A to što se vi čepite, to vežite mačku o rep. Ili Tijaniću za nos.

No, da vidimo šta nam je donelo drugo polufinale. Opšti utisak - mnogo kvalitetnijih pesama i boljih nastupa. Prvi je nastupao Željko uz pratnju kombinovanog "Ad Hoc" orkestra i nepostojeću koreografiju. Željko je kanda mislio da će biti dovoljno da se pojavi na sceni, raširi ruke kao Kejt na pramcu Titanika, a masa će da se izvrne na leđa i počne da dahće kao psić lutalica željan pažnje. Koliko je njegov nastup bio prazan i dosadan najbolje pokazuje izuzetna reakcija publike na nastup Kaliopi, koja je svojim fantastičnim vokalom nalupala šamare hejterima i izazvala oduševljenje u dvorani.  Posle Kaliopi smo gledali Joan iz Holandije koja ipak nije uspela da ostavi naročit utisak. Izgleda da je pomalo nespretan autfit jednostavno odvukao pažnju od pesme. Svi su videli trip indijanskog poglavice, a skoro niko nije primetio da je pesma zapravo više nego OK. Ispostavilo se da je Kurt sa Malte klempaviji nego na spotu, no dobro. Bilo je simpatično gledati ga kako skakuće po sceni, sa sve hipsterskim bendom u pozadini.

Beloruski boj bend je apsolutno razočarao, počev od interpretacije, pa do celokupnog nastupa. Čini se da je tehno remiks oduzeo prilično na kredibilitetu same pesme, ali to je bio korak koji su morali da preduzmu. Sličnosti sa "Stronger" su isuviše bilo upadljive. Filipa Sousa je imala izuzetno kvalitetan nastup, vokalno više nego korektan, ali to očigledno nije bilo dovoljno. Gaitana je dokazala da ima glasurdu i uz pomalo nespretno osmišljen nastup u duhu predstojećeg evropskog prvenstva u fudbalu ipak uspela da pridobije naklonost publike. Sofi Marinova očigledno nije poslušala ni moj, a ni savete gomile drugih ESC entuzijasta koji su mesecima ukazivali da nastup u Bakuu mora biti dinamičniji i zanimljiviji. Usamljena Sofi na velikoj sceni, bez pratećih igrača, vokala, sa dance pokretima koji su sve, samo ne interesantni - znalo se da to nema šanse da prođe. Mlada Eva Boto je fantastično iznela svoju nimalo jednostavnu pesmu, ali na moju veliku žalost, nije uspela da se probije do finala. Takođe, sa žaljenjem moram da konstatujem da je Nina Badrić prošla upravo onako kako sam i očekivala. U poređenju sa ostalim pesmama u polufinalu, njena nije imala čime da se istakne, a Ninin sjajan vokal jednostavno nije bio dovoljan.

A onda je na scenu stupila Loreen iz Švedske i na javnom času demonstrirala zašto slovi za jednog od favorita za pobedu. Originalno i euforično, baš u skladu sa nazivom pesme. Nadam se da je barem neko iz RTS-a gledao njen nastup i hvatao beleške. Žargonom FB klinčadije, Loreen je objasnila. I jedva čekam da vidim kako ponovo objašnjava u subotu. Elem, posle Šveđanke, imali smo "comic relief" trenutak koji nam je omogućio gruzijski predstavnik Anri Jokhadze. Komentar je suvišan. Kao da nismo bili dovoljno šokirani poplavom neukusa i kiča, na scenu je stupio omaleni Turčin meketavog glasa, Can Bonomo sa svojom Jack Sparrow temom. No, I will not "hop on" to your ship. Mada, sudeći po načinu tvoje interpretacije, tvojim scenskim pokretima i celokupnom senzibilitetu, mislim da pesma baš i nije imala devojke na umu. M? Mmm? U pravu sam, a? Hm?

Nakon estonske Maraje Keri u vidu Ota Leplanda (koga je, očigledno je - progurao žiri) i androginog Maksa iz Slovačke, na stejdž je stupila iransko-norveška koprodukcija u vidu Toojia. Rekoh već na Twitteru, meni je bilo sasvim dovoljno da se on pojavi; što se mene tiče, nije ni morao da peva. Jbg, nisam objektivna. Nakon Benny Benassi ritmova, Maja Sar iz Bosne nas je prinudno prizmeljila simpatičnom baladom "Korake ti znam". Ovu pesmu sam i ranije hvalila, pa ću samo ukratko prokomentarisati da mi je izuzetno drago što je prošla dalje. Nosilac laskave titule "smora večeri" ali i "WTF momenta večeri" je svakako Donny Montell koji je sa svojom mediokritetskom pesmom nekim čudom uspeo da se plasira u finale. Ni meni nije jasno. Potpuno prevaziđena pesma... Ne kapiram kako je prošao dalje.

Elem - sada kada znamo ko su finalisti iz polufinalnih grupa, red je da se upoznamo i sa predstavnicima zemalja koje su od ranije u finalu. Velika petorka i domaćin!

1 - VELIKA BRITANIJA : ENGELBERT HUMPERDINCK "LOVE WILL SET YOU FREE"

Britanija je među poslednjim zemljama birala svoj predstavnika, i do poslednjeg trenutka se čekalo koga će to BBC da odabare. Šuškala su se brojna imena, među njima i Adele. Umesto globalno poznate muzičke zvezde (kojih UK barem ima tonu - dear Adele, no pun intended), BBC je rešio da pošalje čoveka koga se čak ni vaši roditelji ne sećaju. Dede i babe - možda. Čovek koji nije snimio ništa relevantno već nekih par decenija. Čovek koji je harao Evropom pre nekih 50 godina, a koji sa jednom od "babuški" deli titulu najstarijeg učesnika. Engelbert Huumperdinck. Meni sad fakat nije najjasnije šta je BBC hteo da uradi? Da troluje celo takmičenje? Babuške su barem simpa, Engelbert je... old dude. I pesma koju izvodi je u potpunom skladu sa njegovom pojavom. Njonjava balada uz puding koji dele po staračkim domovima Engleske. Neshvatljivo. Bilo kako bilo, u subotu ćemo videti da li će "krkobabići" širom Evrope stisnuti bulju i glasati za svog vršnjaka. Za sebe znam samo da ću imati transfer neprijatnosti što ga gledam. Eto.

2 - FRANCUSKA : ANGGUN "YOU AND I (ECHO)"

A baš sam se obradovala kada sam čula da su Francuzi odabrali Anggun da ih predstavlja. Frankofonska pevačica indonežanskog porekla koja iza sebe već ima zapažen svetski uspeh (dobro, nije globalni superstar, ali oni koji prate muziku malo bolje, sigurno su čuli za nju. Barem za "Snow on the Sahara"). I onda, kako to obično biva, razočarala sam se kada sam čula pesmu sa kojom brani francuske boje u Bakuu. Previše "mnjeh". Neki lagani tehnić sa hook-om koji na trenutke deluje zarazno. Videćemo kako će to sve izgledati na sceni, ali nema sumnje da će barem sa vokalne strane, sve biti kako treba.

3 - AZERBEJDŽAN : SABINA BABAYEVA "WHEN THE MUSIC DIES"

Još jedna generičke swedish pop baladica, iza koje stoji ista ekipa koja je već radila na prethodne dve azerbejdžanske pesme. Zapravo, jedina azerbejdžanska svar u celoj pesmi je Sabina. Sve ostalo je kupljeno sistemom "ključ u ruke". On a bright side, Sabina zaista dobro peva, nema sumnje da će publika u dvorani biti u ekstazi. Pesma nije ni toliko loša kako možda deluje po tonu kojim sam počela ovaj review, onako, ima neki "James Bond" fazon, ali u nekim normalnim okolnostima, ne bi ostvarila plasman viši od 15. mesta. Videćemo.

4 - NEMAČKA : ROMAN LOB "STANDING STILL"

Nemci se pridržavaju one stare "if it ain't broken, don't fix it". Ove godine su primenili skoro identičan princip od pre dve godine, kada su odabrali Lenu. Pokupili su gomilu anonimnih i mladih izvođača, osmislili čitav izborni proces i na kraju prepustili publici da odluči ko će ići dalje. Čuješ, Tijaniću? Prepustili publici. Elem, u neizvesnom finalu, Romanova interpretacija simpatične pesme "Standing still" je masu oduševila više od interpretacije Ornelle de Santis, tako da ćemo imati prilike da gledamo omalenog dojče hipstera (koji zapravo izgledom više inklinira onoj emo-douchebag podvrsti). Kao što rekoh, pesma je simpa, ali pomalo "repetativna". Zadnji minut se zapravo svodi na njegovo "I'm standing still, standing still" prenemaganje, i to je deo koji smara. No, nema sumnje da će na šarm pokupiti nekoliko desetina poena. Plasman u gornjem delu tabele sigurica.

5 - ITALIJA : NINA ZILLI "L'AMORE E FEMINNA"

Već drugu godinu kako Italija predstavnika za ESC bira na San Remu. Prvobitno je bilo planirano da Italiju predstavlja Nina Zilli sa numerom "Per sempre", i jedino što mogu da kažem o tome je HVALA BOGU PA NEĆE! "Per sempre" je "dozlaboga" dosadna pesma u njonjavom italijanskom retro fazonu. Nina ima sjajan fazon, i stvarno bi bilo gre'ota da se Evropi predstavi sa tim snooze-festom od pesme. RAI se opametio i rešio da umesto "Per sempre" pošalje pesmu "L'amore e femmina", kojom nas Nina podseća na tragično preminulu Amy Winehouse. Bez sumnje, jedna od najkvalitetnijih pesama ove godine. Šteta samo što su Italijani ponovo rešili da pesmu izvedu pola na italijanskom, pola na engleskom, tim pre što Ninin engleski ne zvuči onako kako treba. Italija ponovo puca visoko. ;)

6 - ŠPANIJA : PASTORA SOLER "QUEDATE CONMIGO"

Konačno, pesma zbog koje prosečni Španac ne mora da crveni od stida i sramote. Konačno, pravi izvođač ima pravu pesmu. Konačno, Španija ima dobitnu kombinaciju za izuzetno visok plasman. Ljudi, govorimo o potencijalno najboljoj baladi ovogodišnjeg takmičenja i o potencijalnom pobedniku iz senke. Svako ko iole zna špansku muziku, sigurno je čuo za Pastoru Soler. Žena je institucija. La diva. La reina. Žena koja već više od 10 godina suvereno vlada španskom pop muzikom, koja svaku pesmu čini svojom, bez obrzira da li je pop ili "copla". Upravo iskustvo u pevanju tradicionalnih kopli je njenom glasu sirovu emociju. Jednostavno, kada Pastora Soler peva - vi joj verujete. I sigurna sam da će evropska publika prepoznati taj autentični kvalitet Pastorinog vokala u numeri koja je lišena bilo kakvog tradicionalnog španskog uticaja. "Quedate conmigo" je pop balada izuzetne melodije i aranžmana koji u prvi plan stavlja Pastorin glas. Ono što je izdvaja od drugih balada ove godine je dramatična promena u zadnjem minutu, kada lagana pop balada poprima oblik power balade sa žestokim klimaksom na samom kraju. Ukratko - pored Loreen, moj favorit. Enhorabuena! :)

Tja

Pitanje za danas: ako ne očekuješ previše od nečega ili nekoga, da li zapravo možeš da se razočaraš? Negde između ličnih očekivanja (što onih ispunjenih, što izneverenih) i frustracija i neverice, smestilo se prvo polufinalno veče izbora za Pesmu Evrovizije.

Sa jedne strane, znaš da je Azerbejdžan zemlja u razvoju, sa diktatorom koji bi najradije ceo strogi centar Bakua posuo zlatom i dijamantima, i znaš da kao zemlja ne štede na ličnoj promociji. Sa druge strane, to je Azerbejdžan. Novac ne može sve da kupi. Indijanci ostaju indijanci. Noga lička, a cipela bečka – što bi rekla moja draga profesorka muzičkog iz Gimnazije. A da je citiram još jednom, “vid’la žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu”. Mudra, mudra žena. Pozdrav za Gocu Lazić!

Elem – utisak je da sinoć ama baš ništa nije funkcionisalo kako treba. Počev od isuviše isforsirano “šarmantnih” voditelja (koji su se zaista mučili i sa engleskim i sa francuskim jezikom), banalno pompezne scene, pa sve do tehničkih detalja koji su bili toliko uočljivi da je čak i laik mogao da primeti da tu nešto ne funkcioniše.

Istina, bilo je problema sa tonom u prvom polufinalu i u Dizeldorfu prošle godine, ali Azeri su sada stvarno postavili nove kriterijume fejlanja kada je ESC u pitanju. Kod nekih izvođača se muzika sa matrice skoro nije čula, monitoring je bio katastrofa, pevači su konstantno ispadali iz tonaliteta, a bogami i iz ritma. Zaista, svako ko je sinoć ispao ima puno pravo da se ljuti i da bude nadrkan na organizatora. Grafika je takođe zakazivala u više navrata. Pa jebemmucuka, ako smo mi Srbi 2008. mogli da se skoncentrišemo i taj deo mogli da odradimo po PS-u, mogli su i Azeri. Ali ne vredi. Indijanci ostaju indijanci. Daj Bože da se opamete do četvrtka, ovo zaista pretenduje da upropasti celokupan doživljaj i ugođaj.

No, da se na kratko osvrnem na nastupe. Crna Gora prema očekivanjima. Mi koji znamo za Rambov “opus” nismo bili iznenađeni. Neki su čak bili i oduševljeni. Ja ne, naprotiv. Zato sam doživela i prvi transfer blama večeri. Pokušala sam da gledam nastup očima osobe koja Ramba gleda prvi put i bilo mi je fizički muka.

Island je posao odradio onako kako se očekivalo, solidno u interpretaciji, a uz ideje režisera koje mi najčešće nisu bile najjasnije. Naš komentator nije propustio da nas “zabavi” prevođenjem imena grčke predstavnice (not funny, btw). Čak i da ga je čula kako joj skrnavi ime, ne verujem da bi se Elefterija previše potresla, pošto je bila zauzeta vaćarenjem sa pratećim igračima na sceni, a u skladu sa tekstom pesme koju je izvodila. AnMary iz Letonije je takođe imala očigledne probleme sa monitoringom, ali čak ni to ne može da promeni činjenicu da Letonci ove godine fakat nisu znali kako da predstave ovakav gimmicky nastup. Lud zbunjenog… Albanka se prema mojim očekivanjima izdrala samo tako, kao da joj je krenuo kamen iz bubrega, Božemeoprosti. U skladu sa spotom, autfit i stajling podjednako pretenciozni.

Mandinga iz Rumunije su se fakat namučili. Matrica se skoro nije čula, a pevačica (Elena) je u par navrata baš jezivo ispala iz ritma. Sinplus su smorili sa katastrofalnim i isforsiranim izgovorom engleskog. I kožnim pantalonama. Belgija bleda i neubedljiva. Pernila iz Finske na visini zadatka, nenametljivo i svedeno – što očigledno nije bilo dovoljno za prolaz. Izabo imali odličan nastup, ali režija i monitoring ponovo upropastili stvar. Gledano na TV-u, nastup je bio papazjanija u kojoj se ne zna ko kosi, a ko vodu nosi. San Marino nećemo komentarisati… Žena ima 37 godina, ponaša se kao šiparica i peva o sajberseksu. Nuff said.

Kipranka Ivi je prošla, baš kao što sam i pretpostavila. Glupav nastup, koreografija kojoj samo pom-pomovi nedostaju, a Ivi kao glavna čirlidersica. Soluna iz Danske je zadržala identični tupavi autfit, i uz osrednju skandi-pop pesmu prošla dalje. Babuške iz Buranova očekivano pokidale i izazvale najveći aplauz večeri. Compact Disco imali bolji nastup, nego pesmu, a Austrija prošla onako kako ovakva pesma i treba da prođe – loše. Paša iz Moldavije je imao zapažen i zabavan nastup; čak sam na trenutak i zaboravila da peva na engleskom. Ako je to bio engleski. 

Na kraju, Irska. Sve što bih rekla o Jedward je već rečeno ranije. Sramota, jad i beda.

Opšti utisak je da su favoriti opravdali očekivanja. Dalje su prošle i Rusija, i Rumunija, i Danska i Island. Ostaje žal što je umesto Finske dalje prošla Albanija, i što je Irska verovatno istisnula Izrael, ali šta da se radi.

Sada nam ne preostaje ništa drugo, nego da vidimo šta će nam doneti drugo polufinale u četvrtak. Moja glavna “briga” je vezana čisto za tehnički deo priče. Ako se problemi sa tonom ne srede, realna je bojazan da će finale biti katastrofa. Ono kad skupocenu igračku daš bebi, pa se posle pitaš što je polomljena. Uhh…

When the Going Gets Tough... Drugo polufinale 3/3

13 - TURSKA : CAN BONOMO "LOVE ME BACK" 

Iznenađenje, iznenađenje. Turci rešili da pošalju pesmu sa orijentalnim motivima. Vau. Mislim, stvarno VAU. To nisu uradili od... ne sećam se. Ali stvarno, bilo da je u pitanju suptilno ubačen "ukras" kao kod Sibel Tuzun (2005) i Mor ve Otesi (2008), ili full on orijental kao kod Sertab Erener 2003., Turci se tvrdoglavo drže svog fazona. Na kraju krajeva, zašto i ne bi? To očigleno donosi bodove. Kako brojne dijaspore po Nemačkoj, Austriji i Skandinaviji, tako i po Balkanu koji se od skora ponovo našao pod otomanskom imperijom, istina u kulturološkom smislu. Nema sumnje da će aktuelno ispiranje mozgova plemenitim i romantičnim podvizima sultana Sulejmana (šatro gistro) doprineti da populacija Balkana posegne za mobilnim telefonima i pošalje glas Canu, "for old time's sake". No, sada nije ni vreme, ni mesto da divanimo o agresivnoj kulturnoj politici Turske i kratkom pamćenju u Srbalja (fazon, prodali bi veru za potpisan DVD turske serije), fokusirajmo se na pesmu. Evo, fokusiram se. I nemam ništa pametno da kažem. Jednostavno, do zla Boga tipična turska pesma, ništa novo, ništa neočekivano. Tekst u nekom Jack Sparrow fazonu (bljuc!), i pevač koji nekima deluje harizmatično, a meni totalno ljigavo i isfolirano... no, to je već stvar ukusa. Zaista, nema se ovde šta dodati. Siguran prolaz u finale. Kao što rekoh, za OVO će se uvek naći glasači.

14 - ESTONIJA : OTT LEPLAND "KUULA" 

Pored švedskog, moj omiljeni nacionalni izbor je estonski. Ko bi pomislio da tako majušna i u svetskim razmerama potpuno "mnjeh" zemlja ima toliko kvalitetnih izvođača? Enivej, od zaista raznovrsne ponude u finalu, počev od rok zvuka, preko popa, pa sve do fanka, Estonci izabraše lokalnog srcolomca, Ota Leplanda sa numerom "Kuula" (što u prevodu znači "Slušaj"), naravno na moju veliku žalost (na estonskim izborima nikada ne pobeuje moj favorit). MarajaKerična balada fine melodije, nenametljiva, ali dosadna do bola. Ukratko - planiram toilet break na ovoj numeri. To vam sve govori.

15 - SLOVAČKA : MAX JASON MAI "DON'T CLOSE YOUR EYES" 

Ih, pa ne može Eurosong da prođe bez heavy metala, pobogu. Evo pesme na koju će anti-ESC fanovi iz Skandinavije (ali i ostatka Evrope) moći konstruktivno potrošiti novac za jednu SMS poruku. Max Jason Mai nam dolazi iz Slovačke i donosi 3 minuta head banging-a. Kako baš i nisam naročito verzirana u poznavanju HM-a, suzdržaću se od bilo kakvih dubljih analiza same pesme. Ono što je sigurno je da i ovakve pesme imaju svoju vernu ESC publiku, ali sam skeptična da će te publike biti dovoljno da MJM-a obezbedi mesto u finalu. U svakom slučaju, uvek se obradujemo različitim muzičkim žanrovima na ESC, tako da Slovačka dobija moj naklon. ;)

16 - NORVEŠKA : TOOJI "STAY" 

Napokon! Nakon 2 smor pesme, nešto lepo za oči. :) Tooji je rođen u Iranu, ali je kao dete sa roditeljima zbrisao u Norvešku. To se zove roditelj. Kamo lepe sreće da su moji bili te pameti, sad bih ja druge pesme pevala. Elem, zbog svog tena je imao problema kao dete (zadirkivali ga zlobnici, zamislite samo!), ali se on izdigao iznad svega toga. Postao čovek maneken, TV voditelj, a sada bogami i pevač! I uopšte nije bitno kakvu pesmu peva, ni kako peva, samo neka on meni tamo skakuće po bini i vrcka guzom, sve bude OK. :) Dobro, da se uozbiljim... Pesma nije loša, as a matter a fact, u pitanju je neki hausić u Benny Benassi fazonu, sa nešto orijentalnih detalja. Nekako se nameće poređenje sa Erikom Sadeom (Švedska, 2011), ali teško da će Tooji moći da ponovi njegov uspeh. Plasman u finale bi trebalo da je sigurica. Pa ipak, njega bi trebalo smestiti i u tzv. "Kate Ryan" krug učesnika. Neko od favorita mora da ispuši u polufinalu. Da li će to biti Tooji? Ili Gaitana?

17 - BOSNA I HERCEGOVINA : MAYA SAR "KORAKE TI ZNAM" 

Izuzetno prijatno iznenađenje nam dolazi iz Bosne i Hercegovine. Maya Sar koja je u poslednje vreme dospela u žižu interesovanja delegirana je da predstavlja Bosnu u Bakuu, i to će po svemu sudeći učiniti na dostojanstven i lep način, nenametljivom baladom u pomalo "Disney" fazonu, sa skoro neprimetnim lokalnim elementima i sigurnom interpretacijom. Računam da je ovo nešto što bi žiri trebalo da nagradi, pošto nisam sigurna da će širi auditorijum imati živaca za nepretencioznu balada otpevanu na maternjem jeziku. U svakom slučaju, kako god da se na kraju plasira, Maya Sar može biti sigurna da neće obrukati ni sebe kao autora, ni celu Bosnu koja je stala iza nje. Nadajmo se da će i ostali umeti da prepoznaju kvalitet ovogodišnje bosanske numere.

18 - LITVANIJA : DONNY MONTELL "LOVE IS BLIND" 

E, ovo je tip pesama koje baš onako mrzim. Ali stvarno. Ima taj neki gejast feeling koji mi je baš BAŠ ogavan. A kada kažem gejast, ne mislim to u kontekstu muzičkih preferenci određene seksualne manjine (daleko bilo, zna se da gej klubovi furaju kvalitetnu muziku), već u smislu da je cela pesma kao svetlucavi mjuzikl u jeftinom remiksu iz ranih devedesetih godina. Ni jedan jedini segment pesme mi se ne dopada; ni tekst, ni muzika, ni aranžman, ni interpretacija, a ponajmanje scenski nastup. Poslednja pesma drugog polufinala, što će reći trenutak kada se načinje "milka" od 250g. Po tome ću pamtiti "Love is blind". ;)

When the Going Gets Tough... Drugo polufinale 2/3

7 - UKRAJINA : GAITANA "BE MY GUEST" 

Nakon prilično neshvatljivog prošlogodišnjeg uspeha, sa više nego njonjavom i prosečnom pesmom, Ukrajina se na takmičenje vraća svojim "korenima" - cheeky ženski izvođač sa uptempo densićem. Sve je počelo Ruslanom, nakon nje je nastupala Tina Karol, pa fabulozna Svetlana Loboda, Ani Lorak... A ne zaboravimo ni Verku Serdučku (istina, nije žensko, ali je njegov "act" svakako ženski). Ove godine, gledaćemo i slušaćemo Gaitanu. Jedna od karakteristika ukrajinskih nacionalnih izbora za predstavnika je nama tako dobro poznata - jednostavno, ne može da prođe bez frke. Ove godine, problem kod nekih političara desnice je bila boja kože ukrajinske pevačice, pošto je Gaitana mulatkinja. Naravno, u njenu odbranu (zapravo, odbranu ne samo Gaitane, već zdravog razuma i jednakosti) ustali su skoro svi, ali je ova neprijatna epizoda ipak privukla pažnju javnosti. Elem, nekoliko reči o samoj pesmi. Može se reći da su autori iskoristili i aktuelni trenutak, tj činjenicu da je Ukrajina jedan od domaćina evropskog prventstva u fudbalu. Pesma je pomalo "tifozna", sadrži nacionalne elemente, a reči (koje su tradicionalno idiotske) služe svrsi. Ceo tekst bi se mogao sažeti u "dobrodošli dragi gosti". Ono što bode oči je sličnost sa "When love takes over" i sličnim Getinim "produktima", mada se mora priznati da su Ukrajinci umiksali skoro sve što im je palo na pamet. Od Getinog hausića, tradicionalnog etno hook-a i truba, pa do drum'n'bass "woob-woob" zvuka na par mesta... Krajnji proizvod je zanimljiv, drži pažnju, i utisak je da će uspeti da progura Gaitanu u finale.

8 - BUGARSKA : SOFI MARINOVA "LOVE UNLIMITED" 

Nastavljamo u sličnom ritmu! Nakon "bouncy" Gaitane, nastupa predstavnica Bugarske, Sofi Marinova. Sofi važi za jedno od većih muzičkih imena u svojoj zemlji. Put do uspeha nije bio nimalo lak, počela je kao omaleni romski devojčurak koji je pevao po svadbama i krštenjima, a repertoar je bio prostran kao majčica Rusija, od Dragane Mirković do Majkla Džeksona. Muzički stil je pop sa teškim etno uticajem, što se može primetiti i po načinu interpretacije. Sam vokal je izuzetno kvalitetan; na kraju krajeva, Sofi se može pohvaliti rasponom od 5 oktava. Malo li je? Elem, pesma koju ćemo imati prilike da slušamo se može okarakterisati kao aktuelni dens "uradak", obogaćen etno ornamentima samo u interpretaciji. Strofe su na bugarskom (odobravamo!), a refren je na čak 10-11 jezika, što i nije naročit poduhvat, s obzirom da se isti svodi na ponavljanje fraze "volim te" na različitim jezicima. Sve u svemu, zanimljivo i relevantno. Jedino što može da pokvari celokupan utisak je njen prilično statičan nastup u nacionalnom finalu. Nadajmo se da je to uspela da poboljša u međuvremenu. Ne ide da uz ovakvu pesmu izvođač stoji kao ukopan. Nego, samo kratak osvrt na dosadašnje bugarske nastupe na Eurosongu. Znači, BRAVO. Zemlja koja hrabro eksperimentiše sa različitim muzičkim pravcima i žanrovima i svake godine nam nudi nešto drugačije.

9 - SLOVENIJA : EVA BOTO "VERJAMEM" 

Pre nego kažem par reči o samoj numeri, moram da se na kratko osvrnem na slovenački nacionalni izbor za predstavnika. "Misija Evrovizija"  je izuzetno kvalitetan muzički show koji mlade i anonimne izvođače pretvara maltene u heroje nacije u izboru koji traje nekoliko meseci, a koji vodi genijalni Klemen Slakonja. Po ko zna koji put kažem - u nekim stvarima bi zaista trebalo da se ugledamo na Slovence. Elem. Eva je mlada, anonimna, ali izuzetno talentovana. U izuzetno jakom nacionalnom finalu, uspela je da šarmira publiku više neko sestre Prusnik i zahvaljujući pesmi iza koje stoji Vladimir Graić (kompozitor "Molitve" sa kojom pobedismo onomad, ali i "Zaveta", sa kojim Beauty Queens nepravedno ispušiše godinu dana kasnije) čekirala kartu za Baku. Sličnosti između "Verjamem" i "Molitve" fakat postoje, to je priznao i sam Vladimir Graić, rekavši da je primenio identičan "algoritam" u pesmi. I zaista je tako. Od prvog takta do završnog klimaksa pesme, sličnosti zaista provejavaju tu i tamo, ali nema reči o plagijatu. Pre možemo reći da je u pitanju stil autora. Eva će pevati na divnom slovenačkom jeziku (jebiga, obožavam ga!), i nadam se da njeno neiskustvo neće uticati na inače odličnu interpretaciju. Očekujemo dramatizovan nastup sa silovitom završnicom. Ako je sudeći po komentarima na stranim forumima, ovo je verovatno jedna od najkvalitetnijih ex-Yu pesma ove godine. Fingers crossed, kiddo. ;)

10 - HRVATSKA : NINA BADRIĆ "NEBO" 

Izuzetno cenim Ninu Badrić. Žena je izgradila karijeru koja priča sama za sebe. Da se ne lažemo, žena sa onakvim glasom to i zaslužuje. I uvek sam se pitala zašto je do sada nismo videli na Eurosongu. I potajno sam se nadala da će jednog dana i ona imati priliku da se oproba na stejdžu globalno obožavanog spektakla. Iiii, ove godine se moja želja napokon ispunila. Hrvatska je delegirala Ninu da brani njene boje u Azerbejdžanu. Svi koji pratimo ESC smo bili više nego znatiželjni da čujemo kakvom će nas pesmom Nina obradovati. Pre par meseci, procurela je informacija da to neće biti nova pesma, već jedna od kompozicija sa njenog zadnjeg albuma, što je za mene bio monumentalni letdown. Iako kvalitetan, album nije imao pesmu koja je dovoljno jaka i zarazna na prvo slušanje, pa sam se nadala da će se neka od pesama doraditi, ponovo umiksati, rearanžirati or whatever. Na kraju, Nina je odabrala "Nebo", numeru izuzetno kvalitetnog teksta, ali sa melodijom kojoj jednostavno nešto nedostaje. Iako je pesma ulickana i doterana za potrebe Eurosonga, utisak je da tu ipak nešto fali, da joj nedostaje neki "shock" ili "awe" segment koji bi skrenuo pažnju na nju. Patricia Kaas koja je 2009. pevala za Francusku je imala sličan "problem" ali je nastupom i svojim muzičkim renomeom mogla sebi da dozvoli takav luksuz i subpar pesmu vine u gornji deo tabele.I nema sumnje da će sama institucija Nine Badrić pokupiti dosta poena širom Balkana, ali ipak ostaje žal. Uz pravu pesmu, interpretator poput Nine bi mogao da puca na sam vrh. A i nikako joj ne ide u prilog žreb koji ju se stavio pre Loreen iz Švedske. Šteta.

11 - ŠVEDSKA : LOREEN "EUPHORIA" 

Švedski nacionalni izbor, čuveni Melodiefestivalen možda ne spada u najgledanije muzičke događaje u Evropi, ali je svakako najgledanije nacionalno finale izbora u Evropi, to bez svake sumnje. Naravno, svako ko iole poznaje švedsku muzičku scenu zna koliko je ona jaka. Uostalom, švedska diskografija je nakon britanske, najjača u Evropi. Otprilike da ne postoji relevantan muzički žanr u svetu, a da u samom vrhu popularnosti ne stoji neki švedski proizvod. Robyn, The Knife, Avicii, Mando Diao, The Cardigans, The Hives, Lykke Li, Jose Gonzales, Kleerup, Eric Prydz. One malo starije ću podsetiti na Ace of Base, Roxette, Army of Lovers, Europe... A o ABBA nećemo trošiti reči. Elem, u ovogodišnjem finalu MF vodila se prava borba titana, i to između Loreen i Dannyja Sauceda. Već tada, pre nego što su Švedi masovno u televotingu odabrali Loreen, bukmerjkeri su Švedsku stavili kao glavnog favorita za pobedu, što dovoljno govori o kvalitetu samog tamičenja. Meni je sad pomalo glupo da pišem panegirike za moju omiljenu ovogodišnju pesmu (za koju ću naravno, glasati), ali ću ipak ispoštovati norme koje sama sebi postavih. "Euphoria" je ono što Ameri zovu "the whole package". Sve je tu. Od same pesme, produkcije i aranžmana, preko interpretacije, pa do nastupa koji pomera granice kada je ESC u pitanju. "Euphoria" se žanrovski može svrstati u trance numeru, zapakovanu u trominutnu formu. Loreen je apsolutni gospodar svog vokala, kojim slušaoca vodi od prvih, dubokih tonova sve do klimaksa na samom kraju. Izuzetnu interpretaciju prati koreografija koja je na tragu interpretativnog plesa. Neki mlađi će reći Kate Bush, a mi stariji i pametniji ćemo reći da je ovo provaljeno još u vreme Isadore Duncan. Ukratko, Švedska nikada nije bila bliža novoj pobedi, a ja ću se potruditi da joj u tome pomognem SMS porukom.

12 - GRUZIJA : ANRI JOKHADZE "I'M A JOKER" 

Anrijeva pesma predstavlja oštru konkurenciju pesmi San Marina u nadmetanju za najidiotskiji tekst godine. I dok Valentina Monetta poziva zainteresovane da je kliknu mišem zarad malo sajberseksanja, tekstopisac ovogodišnje gruzijske pesme, Bibi Kvačadze nije se previše bavio stilskim figurama, već je uzeo rečnik rima i sklepao pesmu koja pljuje u licu ne samo engleskoj gramatici, već i razumu. Anri je "joker, poker, evil blocker, womanizer, supervizor". I sve to "forever ever ever ever ever". Kada je tek izabrana, numera je izazvala pravu sablazan međ' fanovima takmičenja, i na jednom od relevantnih foruma je ocenjena sa najviše nula u istoriji foruma. U međuvremenu, pesma je "utezana" i "natezana" u nekoliko navrata sa ciljem da se učini više brain-friendly, i verovali ili ne, u tome se i koliko-toliko uspelo. Finalna verzija zvuči daleko bolje od autentične prve verzije, ali još uvek je tu prisutno previše elemenata koji vređaju inteligenciju. Iako je u pitanju zemlja tzv. "sovjetskog" bloka, teško je poverovati da bi Anri mogao da se ponovi uspeh svojih prethodnika i kvalifikuje se u finale.

When the Going Gets Tough... Drugo polufinale 1/3

1 - SRBIJA : ŽELJKO JOKSIMOVIĆ "NIJE LJUBAV STVAR" 

Iz petnih žila se trudim da budem nepristrasna, tri, četri, pozor SAD! Željko ostaje Željko. Od prve pesme sa kojom je učestvovao na Eurosongu 2004. godine, preko numera koje je pisao za Jelenu Tomašević i Harija Varešanovića, pa sve do ovogodišnje pesme kojom nas predstavlja, ostao je dosledan svom muzičkom fazonu. Štaviše, možemo reći da je čovek ustanovio žanr "balkanske balade" - počev od pomalo arhaičnih etno motiva u teksovima, slične muzičke konzistencije i strukture, i naravno, obilato korišćenih žičanih i duvačkih instrumenata, kao i udaraljki. U Istambulu te 2004. godine, Evropa je lepo reagovala na "Lane moje". Međutim, svaki naredni pokušaj sa identičnom formulom, prolazio je sve slabije i slabije u odnosu na prvobitni uspeh. Stekao se utisak da se Evropa pomalo zasitila tog "templejta" koji Željko već godinama uporno gura. Poznanik iz Španije mi nakon preslušane pesme reče: "Lepo peva, ali mi se čini da on uvek peva jednu te istu pesmu". Ako se pogleda "NLjS", zaista je previše sličnosti sa onim što smo već mogli da vidimo. Ponovo su tu violine, ponovo je u kavalista, ponovo je tu onaj drugi lik iz nekadašnjeg "Ad Hoc" orkestra, sve ostavlja izuzetno jak "deja vu" osećaj. A ako na to dodamo i činjenicu da je (nesrećni) Željko rešio da pesmu otvori "celtic" instrumentalom koji su nedavno iskoristili globalno popularni Coldplay, nekako se čini da Željko ovom numerom nije ponudio ama baš ništa novo i kvalitativno različito od onoga što smo do sada imali prilike da čujemo. Dapače, u poređenju sa "Lane moje", "Lejla" i "Oro", ovo je IMHO, daleko najslabiji Željkov "proizvod", iznad čije autorske vrednosti i originalnosti stoji masan znak pitanja. Pa ipak, Željko je lokalni "superstar", nema sumnje da će se dokopati finala. I nema sumnje da će dijaspora umeti da nagradi "balkanski identitet" pesme (za razliku od pesme naše prošlogodišnje predstavnice, Nine). Plasman u Top10 deluje kao sigurica. VIDITE KAKO MOGU DA BUDEM SMIRENA I OBJEKTIVNA?!!

2 - MAKEDONIJA : KALIOPI "CRNO I BELO" 

Ovu pesmu je izuzetno teško prokomentarisati. Kaliopi Bukle sa pravom važi za jednu od najboljih vokala na Balkanu - njen glas sadrži prirodnu dramatiku kojom malo koja druga pevačica može da se pohvali. Pa ipak, utisak je da Kaliopi nikada zapravo nije dosegla status koji zaslužuje. OK, svi znamo za "Rođeni" i "Kofer ljubavi", ali čini se da nikada nije uspela da zauzme "spotlight", već je nekako uvek vrebala iz prikrajka. Verovatno zato što nije pristala da prihvati nametnute obrasce "balkanskog pop mejnstrima" koji je, da se ne lažemo, teško sranje. No, dobro. Ove godine, predstavlja svoju domovinu numerom "Crno i belo". Vokali kao i uvek besprekorni, pesma izuzetno kvalitetna, ali tu opet nešto nedostaje. Pre svega - pesma ne hvata na prvo slušanje, što ne mora ništa da znači u "normalnom svetu", ali na Evroviziji značno mnogo, ako ne i sve. Drugo, aranžman deluje... pa sad... pomalo "prevaziđeno", kao da je zarobljen u poznim osamdesetim godinama. Jednosatvno, prisutan je taj retro jugoslovenski pop-rock feeling. Kada sam čula pesmu prvi put, ponadala sam se da će finalna verzija biti unapređena upravo u tim segmentima. Da će ili pop ili rock prevagnuti i da ćemo dobiti jednu homogeniju pesmu. Ovako, dobili smo kompoziciju koja kao da je izronila iz nekog drugog sveta, neke druge muzičke ere. Da li će harizma i vokalne bravure Kalopi Bukle biti dovoljni da Makedoniji obezbede finale? Bukmejkeri kažu "nema šanse". Ja kažem, pored ovakve polufinalne grupe, sa toliko Jugovića - sve je moguće.

3 - HOLANDIJA : JOAN FRANKA "YOU AND I" 

E, ovo mi je sasvim OK i gotiva. Nenametljivo, nepretenciozno, simpatično i iskreno. Joan Franka peva o svojoj dečijoj ljubavi, obučena kao indijanka (aludira na igrice tipa "kauboji i indijanci"), sa sve gitarom. Žanrovski gledano, ovo mu dođe nešto što bi se moglo svrstati u neki... indie-alternative folk zvuk. Iskreno, iz sveg srca navijam da se ova pesma nađe u finalu. Eurosongu su potrebne i ovakve numere, ne samo bledunajvi i sladunjavi Top40 hitići za jedno leto. Od mene će svakako dobiti jedan glas. Ko će dobiti drugi? Čuće se!

4 - MALTA : KURT CALLEJA "THIS IS THE NIGHT" 

Prva asocijacija na Maltu je Eurosong. Verovatno zato što je ova malecka ostrvska zemlja prilično nevidljiva u bilo kom drugom dobu godine. :) Nakon prošlogodišnjeg crowd pleasera, ove godine će nam pevati Kurt Calleja! Numera oh-tako-tipičnog naziva, "This is the night". Na prvo slušanje, simpatično, veselo. I to je otprilike to. Tekst pesme koji smo do sada čuli već zilion puta, vokal koji sasvim fino radi ono što se od njega očekuje... Jedino što ovu pesmu izdvaja iz konkurencije je činjenica da je Kurt baš sladak. Ono, ako ništa drugo, mi strejt devojke ćemo moći da malo odmaramo oči na njemu, hehe. Prolaz u finale - teško. Mislim ko će da glasa za Maltu? :S

5 - BELORUSIJA : LITESOUND "WE ARE THE HEROES" 

Još jedna numera koja će dizati obrve onih koji prate aktuelnu muzičku scenu. Kada je izabrana za pobedničku pesmu, "We are the heroes" je neodoljivo ličila na "(What doesn't kill you makes you) Stronger" od Kelly Clarkson. To je moglo da se vidi "iz aviona", tako da su Litesound pribegli kompromisu. Unajmili su čuvenog grčkog producenta Dimitrisa Kontopoulosa da to nekako "otkloni" i da upegla pesmu. Šta je čovek drugo mogao da uradi - od pop-rock pesme je napravio tehno stvar. Krajni rezultat? Pesma više ne podseća "neodoljivo" na "Stronger", već samo "odoljivo". Sličnosti su očigledne. Međutim, na Eurosongu su i flagrantnije i drskije obrade prolazile, nema razloga da ovaj put bude drugačije. Beloruski boy bend će se po svoj prilici naći u finalu. No, ne žalim se. Estetski su adekvatni, heheh. ;) Uzgred, video klip je sa originalnom verzijom pesme.

6 - PORTUGAL : FILIPA SOUSA "VIDA MINHA" 

Andrej Babić po 6. put na Eurosongu. Mladi hrvatski kompozitor se nakon 2 godine pauze ponovo vraća na mesto zločina, ovaj put kao kompozitor pesme "Vida minha", koja će predstavljati Portugal. Andrej se ponovo uortačio sa Karlosom Koeljom, sa kojim je već sarađivao 2008. godine, i to uspešno, pošto je "Senhora do mar" prošla u finale. A prolazak u finale se može smatrati prvorazrednim uspehom za usamljenu iberijsku zemlju. Realno, Portugal je jedna od retkih zemalja učesnica koja se može "pohvaliti" činjenicom da ima samo jednog "suseda", svaki poen dobijen od ostatka Evrope se može smatrati enormnim poduhvatom. Šanse? U pitanju je pristojna, solidna balada, kvalitetno otpevana, u tipičnom Babićevom fazonu, ali ipak za nijansu slabija od "Senhora do mar". Konkurencija u drugom polufinalu je više nego gadna, kapiram da ovo samo glasovi stručnog žirija mogu da proguraju dalje.

The Time is Now! Prvo polufinale 3/3

13 - DANSKA : SOLUNA SAMAY "SHOULD'VE KNOWN BETTER"

Negde između Susanne Georgi (Andora 2009) i Anne Bergendahl (Švedska 2010), našla se i Soluna Samay. Još jedna devojka sa gitarom koja kapira da je sa svojih 20ikusur dina popila svu pamet sveta kada su veze u pitanju. Klasika. Elem, o ovoj pesmi je već bilo reči na blogu, pa neću ići u detaljisanje i dublje analize. Interpretacija izuzetno dobra, melodija koja lako ulazi u uši, ukratko - ono na šta su nas Danci već navikli poslednjih nekoliko godina. Ako se kladite, slobodno igrajte na prolaz Danske u finale. Tipičan "top 40" ESC pop šlager koji ima svoju publiku i koji će se svakako slušati tokom godine na radio stanicama.

14 - RUSIJA : BURANOVSKIYE BABUSHKI "PARTY FOR EVERYBODY"

I onda tako čujete neku pesmu i upadnete u dilemu "je l' ovo mene neko zajebava ili je ovo stvarno, odistnski?" I onda skontate da je takva dilema redundantna, zavalite se u vašu fotelju i lolate. Zanemarite ruski dens, zanemarite smehotresan engleski u refrenu. Zanemarite sve to. Fokusirajte se na ovo. Bakice pevaju o tome kako čekaju da im se vrate deca (unuci, whatevs), i zato su srećne. Prvo će fino da se obuku, pa će da im spreme neki has. Spremaju im neku pitu ili pogaču, pošto pevaju dok radosno gledaju kako testo narasta. I ne samo to. Ruralnu atmosferu pesme upotpunjuju pas i mačka koji se takođe raduju. E, to. To je bitno. Iskrenost koju ne može da pomuti ni to što sve ostalo deluje bizarno. I te bakice su rešile da učestvuju na Eurosongu da bi prikupile novac za svoje selo u Donjim Pripizdićima. Plus, pevaju na lokalnom, udmurtskom jeziku, ne ruskom - što je u startu za poštovanje. Što se mene tiče, ne samo kapa dole, već najiskreniji naklon i poštovanje ovim bakicama koje imaju herca, elana i ponosa da izvedu ovakvu anti-Eurosong pesmu. Da mogu da glasam, glasala bih za njih. Ovako mi samo preostaje da se nadam da će auteničnost i neisfoliranost babuški iz Buranova proći zapaženo i nagrađeno. 

15 - MAĐARSKA : COMPACT DISCO "SOUND OF OUR HEARTS"

Našim severnim komšijama nije nimalo lako. Prošle godine su imali izuzetno visoka očekivanja. Kati Wolf je bila jedan od favorita za pobedu, ali više nego loš plasman u finalu je vaistinu bilo hladan tuš. Srećom, Mađari nisu klonui duhom - ove godine nam šalju electro-pop-rock kvartet iz Budimpešte, naziva "Compact Disco". Ako zanemarimo pomalo otužne reči (otuđenost, mržnja u svetu, yadda yadda yadda...), pesma nije toliko loša, koliko u celini ostavlja utisak... dosadnosti. Je l' dosadnost reč uopšte? Hm. Sve u svemu, solidna pesma, ali daleko od toga da se može pohvaliti nečim što je izdvaja od konkurencije. Finale - teško.

16 - AUSTRIJA : TRACKSHITTAZ "WOKI MIT DEIM POPO"

Hajdemo ovako... rep pesma na Eurosongu može da prođe ako je na jeziku koji većina nas razume i koji je, u neku ruku melodičan. Repovanje na jeziku koji predstavlja dijalekt nemačkog (Mühlviertlerisch), koji sam po sebi predstavlja kaznu za uši teško da može da kod slušaoca izazove bilo kakvu pozitivnu reakciju. Jednostavno, previše je napornoooo. Jedino što ovu stvar može da izvadi i progura u finale, to je scenski nastup koji je, barem na nacionalnom finalu, bio izuzetno originalan. Uzgred, "Woki mit deim popo" na našem znači "Mrdaj guzom". Niste valjda očekivali neku filozofiju?

17 - MOLDAVIJA : PASHA PARFENY "LAUTAR"

Ne znam, nekako sam od Moldavije navikla na otkačenije pesme i ekstravagantne nastupe. Realno, "Zdob si Zdub" su postavili standarde kada je ludilo na stejdžu u pitanju, a predstavnici iz 2010. godine su me dobrano sablaznuli onim hip-thursting saksofonistom i violinistom koji se vrti na ploči... Elem, ove godine, Moldaviju predstavlja Pasha Parfeny sa pesmom koja naprosto odiše rumunsko-moldavsko-vlaškim swagom. Jebote, ne mogu da verujem da sam napisala "swag"... Ali ajd sad, da ne prekidam tok misli. Uptempo pesmica, lagana i na samoj ivici da postane zarazna. Može očekivati dosta poena od balkanskih zemalja, ali da li će to biti dovoljno za finale? Hm.

18 - IRSKA : JEDWARD "WATERLINE"

Ono što je tužnije od činjenice da Irsku ponovo predstavljaju ova dva majmunčića i klovna je to da su Irci ponovo televotingom odabrali baš njih. Još tužnije je da se u njihovom muzičkom "izrazu" (ako se to tako uopšte može nazvati) nije promenilo ama baš ništa. Prošla je cela jedna godina, a oni ne pokazuju znake muzičkog sazrevanja. Hell, ne pokazuju ni znake intelektualnog sazrevanja. Kao i svaki drugi one trick pony, i ove godine rade ono što najbolje umeju. Skaču po scenu, falširaju i glume "simpatičnost" time što se ponašaju kao šimpanze u teranju. Prošle godine im je upalilo, Irska je prošla u finale. Ali ako je pravde, ove godine će ranije kući.

The Time is Now! Prvo polufinale 2/3

7 - ŠVAJCARSKA : SINPLUS "UNBREAKABLE"

Iz Švajcarske nam dolaze braća. Ivan i Gabriel Broggini čine bend Sinplus koji će pokušati da ponovi prošlogodišnji uspeh Ane Rosineli, i svoju zemlju dovedu do finala u subotu. S obzirom da je u pitanju Švajcarska koja nakon trijumfa Selin Dion ne uspeva da se "opasulji" kada je Evrovizija u pitanju, plasman u finale bi bio itekakav uspeh. Međutim, kako stvari stoje, kontinuitet sa prošlom godinom po svemu sudeći neće biti uspostavljen. Od Švajcarske smo očekivali više. Personally, paket kvalitetne čokolade, nešto sira i koji ručni sat. However, dobili smo 3 minuta prilično osrednje pop-rock pesmice komponovane i izvedene po odavno prevaziđenoj Coldplayičnoj matrici, koja na trenutke nije toliko loša. Štaviše, ima tu par "odličnih" momenata, ali oni ubrzo padaju u zaborav. Lično, ne dopada mi se vokal i uz bledunjav tekst, jednostavno - ne vidim ovu stvar u finalu. Nice effort, though.

8 - BELGIJA : IRIS "WOULD YOU"

Da je u pitanju izbor za saundtrek neke sranjkaste američke teen serije tipa One Tree Hill, Gossip Girl ili nešto slično, mlađana Iris bi verovatno imala šanse da se plasira u finale. Ali, kako je u pitanju ozbiljno takmičenje (ovo je bilo jače od mene), plašlim se da će mladu Belgijanku konkurencija naprosto pojesti. Ne vidim ama baš ništa senzacionalno ili originalno što bi ovu osrednju njunjavu pop baladicu izdvojilo tokom prve polufinalne večeri. Pokušavala sam da povučem neke paralele sa numerama koje je odlikovao sličan "kvalitet" (mlada, neiskusna pevačica koja se ponaša kao da nije baš najsigurnija šta treba da radi na sceni), kao što su "Stronger every minute" (Kipar, 2004) i "Zemren e lame peng" (Albanija, 2008), ali utisak je da Belgija, za razliku od navedenih pesama nema realne šanse da prođe dalje, a kamoli ostvari zapaženiji uspeh.

9 - FINSKA : PERNILLA KARLSSON "NÄR JAG BLUNDAR"

OK, ovo je jedna veoma, veoma čudna pesma. Pre svega - iako je u pitanju predstavnica Finske, Pernilla peva na švedskom jeziku (btw, švedski je, uporedo sa finskim zvaničan jezik Finske). Znači, imaćemo priliku da čujemo pesmu na švedskom i to nakon ravno 12 godina pauze. I to pesmu koja predstavlja Finsku. Elem, da se fokusiramo na ono što je bitno. Pesma je... pa ne znam. Ovo je jedna od numera koja vas neće uhvatiti na prvo slušanje i uopšte nije u ESC fazonu. S obzirom na njenu samu tematiku (tema je majčinska ljubav, a reči su izuzetno lepe, u šta se možete uveriti na ovom linku), nastup je krajnje sveden i pomalo statičan, ali uprkos svemu - u pitanju je izuzetno kvalitetna pesma koja nosi određenu atmosferu, sa odlično ukomponovanim instrumentima, izuzetnim vokalom koji besprekorno prati neobičnu dinamiku... Kao neko kome se ova pesma izuzetno dopada, nadam se da ću je videti i u finalu. Ali čak i ako se to ne dogodi, biće lepo čuti nešto iskreno i neobično na Evroviziji. Ne moraju baš na svakoj pesmi da lete šljokice, plastični nokti i perje.

10 - IZRAEL : IZABO "TIME"

Heh, moj favorit iz senke, barem što se prvog polufinala tiče. Izabo je bend poznat po tome što kombinuje retro zvuk sa etno primesama, i njihov rad je u Izraelu izuzetno cenjen. Na kraju krajeva, grupa Izabo je interno izabrana - što pomalo sugeriše i da je u pitanju bend koji možda nije "people's first choice", već više izbor "struke", što bi opet, trebalo da znači da je pesma kvalitetna. Iiiii... jeste. U pitanju je verovatno jedna od najsimpatičnijih pesama ovogodišnjeg Eurosonga. Totalni retro rock u koji su ubačene "bliskoistične" violine, i melodija koja pomalo podseća na prastaru "Dream Lover"... sve u svemu, malo ekscentričnosti i ekstravagance će dobro doći nakon 2 relativno spore pesme. IMHO, finale je sigurica, "iz keca u kec". A ni visok plasman neće biti iznenađenje.  Autentično, originalno, hrabro i veselo. Lajkčina.

11 - SAN MARINO : VALENTINA MONETTA "SOCIAL NETWORK SONG"

Znate, nastup predstavnika Izraela mu dođe zapravo kao warm up. Oni su u stvari predgrupa glavnoj atrakciji prve polufinalne večeri - Valentini, predstavnici omalenog San Marina, zemlje čija je jedina uloga do sada bila da Italiji daje 12 poena. Međutim, sva je prilika da će ove godine situacija biti drugačija. Novi momenti. San Marino je izabrao pesmu koja je izazvala takvu buru reakcija na internetu, koju je čak i Scott Mills puštao u svom šou programu na BBC Radio1. Ekšli, ne sećam se da je neka pesma izazvala ovoliki buzz po društvenim mrežama... što možda i nije čudno, s obzirom na to da je naziv "Social Network Song". Zvuči rogobatno? U pravu ste. Prvobitni naziv pesme (koju je inače komponovao Ralph Siegel, čovek koji stoji iza čuvene "Ein bißchen Frieden", neverovali ili da) je bio "FaceBook song". Ali, kako to obično biva, ljudi iz EBU su odlučili da je bilo kakav "product placement" u pesmama veliko "no no", autori su morali da reč "FaceBook" zamene sa "Social Network", i... ta-da! Za razliku od Letonije, čija pesma ima bizaran tekst, ali na neki kjut način, San Marino has went full on retarded. "Do you wanna be more than just a friend / do you wanna play cybersex again / if you wanna come to my house / then click me with your mouse!" Dobro ste pročitali. Dodajte tu još par referenci koje se odnose na sajberseksanje, kliktanje, muvanje, par uzdaha, par "I like - mi piace" i to je otprilike to. Stvarno je nezahvalno prognozirati (ne)uspeh ovog bisera, ali će okoreli fanovi u fan-pitu biti u ekstazi. Valentina je ionako posala meme u ESC internet krugovima, nema sumnje da će ovo proći izuzetno zapaženo. Lolaćete, I promise.

12 - KIPAR : IVI ADAMOU "LA LA LOVE"

Ivi Adamu je još jedna od lokalnih muzičkih zvezdica otkrivenih u "Idolikim" takmičenjima. Moj najveći problem sa takvim izvođačima je u tome što su još uvek mladi, zeleni i bez formiranog muzičkog karaktera i identiteta. To su "proizvodi" koji imaju glavni zadatak da donesu novac svojim menadžerima i izdavačkim kućama koji su ih otrgli iz anonimnosti. Pevaju ono što im se servira, pevaju tamo gde im se kaže da pevaju i to je otprilike to. Sintetički pop bez trunke iskrenosti. Elem, Ivi je već unapred bila interno izabrana, i jedino pitanje je bilo koju će pesmu pevati. Od 3 pesme koje je predstavila domaćoj publici, pobedila je ona sa etno elementima. Surprise, surprise. Ukratko, kao 12. pesmu prve polufinalne večeri, slušaćemo sintetičku etno-dens pesmicu priglupog teksta, solidne interpretacije i scenskog nastupa koji će potencirati ženske atribute Ivi Adamu. Mislim, ovo zadnje samo pretpostavljamo, ali nema sumnje da će tako biti. Finale je izgledno. Ovo narod voli. Eh.