Favoriti sigurni u gostima

Nakon katastrofalno realizovanog prvog polufinala, domaćin kao da se malo dozvao pameti. Da li je neko u režiji rešio da sa novčanog pređe na fizičko kažnjavanje u vidu šamara, ili je pak "harizmatični diktator" zapretio čuvenim "poješće vas mrak" sada nije ni toliko bitno, bitno je da smo napokon dobili ono što od ESC očekujemo. A to je show.

Neke od manjkavosti u organizaciji su i dalje tu, ali da se ne povaljamo. Hajdemo da ovaj put naš pravednički gnev usmerimo na lokalne "aktere". Dakle - o "stručnom" komentaru Duške ne bih trošila reči; sve što sam rekla prošle i pretprošle godine je apsolutno primenjivo i na ovogodišnje takmičenje. Površno, netačno, amaterski. Jedini entuzijazam tokom čitave večeri, Duška je pokazala u uvlačenju u debelo crevo našeg predstavnika, i to u meri koja prevazilazi degutantnost. No, čak i ako po strani stavimo komentarisanje celog događaja, RTS je po ko zna koji put pokazao elementarno nepoštovanje gledalaca. Počev od krajnje drskog emitovanja reklama tokom "interval act"-a (u kome je BTW nastupala i Marija Šerifović, ali to el Jefe Tijanić očigledno ne smatra interesantnim), pa sve do neurotičnog potenciranja da je sponzor prenosa nekoliko azerbejdžanskih firmi. Što uopšte nije tačno. RTS kao članica EBU i učesnik dužna je da učestvuje i emituje obe polufinalne večeri i finale. A to pravo ostvaruje plaćanjem redovnih članarina i participacija za učestvovanje u Eurosongu. Živi vi meni bili, dragi bahati Azeri, ESC was brought to me by MYSELF, zato što plaćam pretplatu. A to što se vi čepite, to vežite mačku o rep. Ili Tijaniću za nos.

No, da vidimo šta nam je donelo drugo polufinale. Opšti utisak - mnogo kvalitetnijih pesama i boljih nastupa. Prvi je nastupao Željko uz pratnju kombinovanog "Ad Hoc" orkestra i nepostojeću koreografiju. Željko je kanda mislio da će biti dovoljno da se pojavi na sceni, raširi ruke kao Kejt na pramcu Titanika, a masa će da se izvrne na leđa i počne da dahće kao psić lutalica željan pažnje. Koliko je njegov nastup bio prazan i dosadan najbolje pokazuje izuzetna reakcija publike na nastup Kaliopi, koja je svojim fantastičnim vokalom nalupala šamare hejterima i izazvala oduševljenje u dvorani.  Posle Kaliopi smo gledali Joan iz Holandije koja ipak nije uspela da ostavi naročit utisak. Izgleda da je pomalo nespretan autfit jednostavno odvukao pažnju od pesme. Svi su videli trip indijanskog poglavice, a skoro niko nije primetio da je pesma zapravo više nego OK. Ispostavilo se da je Kurt sa Malte klempaviji nego na spotu, no dobro. Bilo je simpatično gledati ga kako skakuće po sceni, sa sve hipsterskim bendom u pozadini.

Beloruski boj bend je apsolutno razočarao, počev od interpretacije, pa do celokupnog nastupa. Čini se da je tehno remiks oduzeo prilično na kredibilitetu same pesme, ali to je bio korak koji su morali da preduzmu. Sličnosti sa "Stronger" su isuviše bilo upadljive. Filipa Sousa je imala izuzetno kvalitetan nastup, vokalno više nego korektan, ali to očigledno nije bilo dovoljno. Gaitana je dokazala da ima glasurdu i uz pomalo nespretno osmišljen nastup u duhu predstojećeg evropskog prvenstva u fudbalu ipak uspela da pridobije naklonost publike. Sofi Marinova očigledno nije poslušala ni moj, a ni savete gomile drugih ESC entuzijasta koji su mesecima ukazivali da nastup u Bakuu mora biti dinamičniji i zanimljiviji. Usamljena Sofi na velikoj sceni, bez pratećih igrača, vokala, sa dance pokretima koji su sve, samo ne interesantni - znalo se da to nema šanse da prođe. Mlada Eva Boto je fantastično iznela svoju nimalo jednostavnu pesmu, ali na moju veliku žalost, nije uspela da se probije do finala. Takođe, sa žaljenjem moram da konstatujem da je Nina Badrić prošla upravo onako kako sam i očekivala. U poređenju sa ostalim pesmama u polufinalu, njena nije imala čime da se istakne, a Ninin sjajan vokal jednostavno nije bio dovoljan.

A onda je na scenu stupila Loreen iz Švedske i na javnom času demonstrirala zašto slovi za jednog od favorita za pobedu. Originalno i euforično, baš u skladu sa nazivom pesme. Nadam se da je barem neko iz RTS-a gledao njen nastup i hvatao beleške. Žargonom FB klinčadije, Loreen je objasnila. I jedva čekam da vidim kako ponovo objašnjava u subotu. Elem, posle Šveđanke, imali smo "comic relief" trenutak koji nam je omogućio gruzijski predstavnik Anri Jokhadze. Komentar je suvišan. Kao da nismo bili dovoljno šokirani poplavom neukusa i kiča, na scenu je stupio omaleni Turčin meketavog glasa, Can Bonomo sa svojom Jack Sparrow temom. No, I will not "hop on" to your ship. Mada, sudeći po načinu tvoje interpretacije, tvojim scenskim pokretima i celokupnom senzibilitetu, mislim da pesma baš i nije imala devojke na umu. M? Mmm? U pravu sam, a? Hm?

Nakon estonske Maraje Keri u vidu Ota Leplanda (koga je, očigledno je - progurao žiri) i androginog Maksa iz Slovačke, na stejdž je stupila iransko-norveška koprodukcija u vidu Toojia. Rekoh već na Twitteru, meni je bilo sasvim dovoljno da se on pojavi; što se mene tiče, nije ni morao da peva. Jbg, nisam objektivna. Nakon Benny Benassi ritmova, Maja Sar iz Bosne nas je prinudno prizmeljila simpatičnom baladom "Korake ti znam". Ovu pesmu sam i ranije hvalila, pa ću samo ukratko prokomentarisati da mi je izuzetno drago što je prošla dalje. Nosilac laskave titule "smora večeri" ali i "WTF momenta večeri" je svakako Donny Montell koji je sa svojom mediokritetskom pesmom nekim čudom uspeo da se plasira u finale. Ni meni nije jasno. Potpuno prevaziđena pesma... Ne kapiram kako je prošao dalje.

Elem - sada kada znamo ko su finalisti iz polufinalnih grupa, red je da se upoznamo i sa predstavnicima zemalja koje su od ranije u finalu. Velika petorka i domaćin!

1 - VELIKA BRITANIJA : ENGELBERT HUMPERDINCK "LOVE WILL SET YOU FREE"

Britanija je među poslednjim zemljama birala svoj predstavnika, i do poslednjeg trenutka se čekalo koga će to BBC da odabare. Šuškala su se brojna imena, među njima i Adele. Umesto globalno poznate muzičke zvezde (kojih UK barem ima tonu - dear Adele, no pun intended), BBC je rešio da pošalje čoveka koga se čak ni vaši roditelji ne sećaju. Dede i babe - možda. Čovek koji nije snimio ništa relevantno već nekih par decenija. Čovek koji je harao Evropom pre nekih 50 godina, a koji sa jednom od "babuški" deli titulu najstarijeg učesnika. Engelbert Huumperdinck. Meni sad fakat nije najjasnije šta je BBC hteo da uradi? Da troluje celo takmičenje? Babuške su barem simpa, Engelbert je... old dude. I pesma koju izvodi je u potpunom skladu sa njegovom pojavom. Njonjava balada uz puding koji dele po staračkim domovima Engleske. Neshvatljivo. Bilo kako bilo, u subotu ćemo videti da li će "krkobabići" širom Evrope stisnuti bulju i glasati za svog vršnjaka. Za sebe znam samo da ću imati transfer neprijatnosti što ga gledam. Eto.

2 - FRANCUSKA : ANGGUN "YOU AND I (ECHO)"

A baš sam se obradovala kada sam čula da su Francuzi odabrali Anggun da ih predstavlja. Frankofonska pevačica indonežanskog porekla koja iza sebe već ima zapažen svetski uspeh (dobro, nije globalni superstar, ali oni koji prate muziku malo bolje, sigurno su čuli za nju. Barem za "Snow on the Sahara"). I onda, kako to obično biva, razočarala sam se kada sam čula pesmu sa kojom brani francuske boje u Bakuu. Previše "mnjeh". Neki lagani tehnić sa hook-om koji na trenutke deluje zarazno. Videćemo kako će to sve izgledati na sceni, ali nema sumnje da će barem sa vokalne strane, sve biti kako treba.

3 - AZERBEJDŽAN : SABINA BABAYEVA "WHEN THE MUSIC DIES"

Još jedna generičke swedish pop baladica, iza koje stoji ista ekipa koja je već radila na prethodne dve azerbejdžanske pesme. Zapravo, jedina azerbejdžanska svar u celoj pesmi je Sabina. Sve ostalo je kupljeno sistemom "ključ u ruke". On a bright side, Sabina zaista dobro peva, nema sumnje da će publika u dvorani biti u ekstazi. Pesma nije ni toliko loša kako možda deluje po tonu kojim sam počela ovaj review, onako, ima neki "James Bond" fazon, ali u nekim normalnim okolnostima, ne bi ostvarila plasman viši od 15. mesta. Videćemo.

4 - NEMAČKA : ROMAN LOB "STANDING STILL"

Nemci se pridržavaju one stare "if it ain't broken, don't fix it". Ove godine su primenili skoro identičan princip od pre dve godine, kada su odabrali Lenu. Pokupili su gomilu anonimnih i mladih izvođača, osmislili čitav izborni proces i na kraju prepustili publici da odluči ko će ići dalje. Čuješ, Tijaniću? Prepustili publici. Elem, u neizvesnom finalu, Romanova interpretacija simpatične pesme "Standing still" je masu oduševila više od interpretacije Ornelle de Santis, tako da ćemo imati prilike da gledamo omalenog dojče hipstera (koji zapravo izgledom više inklinira onoj emo-douchebag podvrsti). Kao što rekoh, pesma je simpa, ali pomalo "repetativna". Zadnji minut se zapravo svodi na njegovo "I'm standing still, standing still" prenemaganje, i to je deo koji smara. No, nema sumnje da će na šarm pokupiti nekoliko desetina poena. Plasman u gornjem delu tabele sigurica.

5 - ITALIJA : NINA ZILLI "L'AMORE E FEMINNA"

Već drugu godinu kako Italija predstavnika za ESC bira na San Remu. Prvobitno je bilo planirano da Italiju predstavlja Nina Zilli sa numerom "Per sempre", i jedino što mogu da kažem o tome je HVALA BOGU PA NEĆE! "Per sempre" je "dozlaboga" dosadna pesma u njonjavom italijanskom retro fazonu. Nina ima sjajan fazon, i stvarno bi bilo gre'ota da se Evropi predstavi sa tim snooze-festom od pesme. RAI se opametio i rešio da umesto "Per sempre" pošalje pesmu "L'amore e femmina", kojom nas Nina podseća na tragično preminulu Amy Winehouse. Bez sumnje, jedna od najkvalitetnijih pesama ove godine. Šteta samo što su Italijani ponovo rešili da pesmu izvedu pola na italijanskom, pola na engleskom, tim pre što Ninin engleski ne zvuči onako kako treba. Italija ponovo puca visoko. ;)

6 - ŠPANIJA : PASTORA SOLER "QUEDATE CONMIGO"

Konačno, pesma zbog koje prosečni Španac ne mora da crveni od stida i sramote. Konačno, pravi izvođač ima pravu pesmu. Konačno, Španija ima dobitnu kombinaciju za izuzetno visok plasman. Ljudi, govorimo o potencijalno najboljoj baladi ovogodišnjeg takmičenja i o potencijalnom pobedniku iz senke. Svako ko iole zna špansku muziku, sigurno je čuo za Pastoru Soler. Žena je institucija. La diva. La reina. Žena koja već više od 10 godina suvereno vlada španskom pop muzikom, koja svaku pesmu čini svojom, bez obrzira da li je pop ili "copla". Upravo iskustvo u pevanju tradicionalnih kopli je njenom glasu sirovu emociju. Jednostavno, kada Pastora Soler peva - vi joj verujete. I sigurna sam da će evropska publika prepoznati taj autentični kvalitet Pastorinog vokala u numeri koja je lišena bilo kakvog tradicionalnog španskog uticaja. "Quedate conmigo" je pop balada izuzetne melodije i aranžmana koji u prvi plan stavlja Pastorin glas. Ono što je izdvaja od drugih balada ove godine je dramatična promena u zadnjem minutu, kada lagana pop balada poprima oblik power balade sa žestokim klimaksom na samom kraju. Ukratko - pored Loreen, moj favorit. Enhorabuena! :)