The Time is Now! Prvo polufinale 3/3

13 - DANSKA : SOLUNA SAMAY "SHOULD'VE KNOWN BETTER"

Negde između Susanne Georgi (Andora 2009) i Anne Bergendahl (Švedska 2010), našla se i Soluna Samay. Još jedna devojka sa gitarom koja kapira da je sa svojih 20ikusur dina popila svu pamet sveta kada su veze u pitanju. Klasika. Elem, o ovoj pesmi je već bilo reči na blogu, pa neću ići u detaljisanje i dublje analize. Interpretacija izuzetno dobra, melodija koja lako ulazi u uši, ukratko - ono na šta su nas Danci već navikli poslednjih nekoliko godina. Ako se kladite, slobodno igrajte na prolaz Danske u finale. Tipičan "top 40" ESC pop šlager koji ima svoju publiku i koji će se svakako slušati tokom godine na radio stanicama.

14 - RUSIJA : BURANOVSKIYE BABUSHKI "PARTY FOR EVERYBODY"

I onda tako čujete neku pesmu i upadnete u dilemu "je l' ovo mene neko zajebava ili je ovo stvarno, odistnski?" I onda skontate da je takva dilema redundantna, zavalite se u vašu fotelju i lolate. Zanemarite ruski dens, zanemarite smehotresan engleski u refrenu. Zanemarite sve to. Fokusirajte se na ovo. Bakice pevaju o tome kako čekaju da im se vrate deca (unuci, whatevs), i zato su srećne. Prvo će fino da se obuku, pa će da im spreme neki has. Spremaju im neku pitu ili pogaču, pošto pevaju dok radosno gledaju kako testo narasta. I ne samo to. Ruralnu atmosferu pesme upotpunjuju pas i mačka koji se takođe raduju. E, to. To je bitno. Iskrenost koju ne može da pomuti ni to što sve ostalo deluje bizarno. I te bakice su rešile da učestvuju na Eurosongu da bi prikupile novac za svoje selo u Donjim Pripizdićima. Plus, pevaju na lokalnom, udmurtskom jeziku, ne ruskom - što je u startu za poštovanje. Što se mene tiče, ne samo kapa dole, već najiskreniji naklon i poštovanje ovim bakicama koje imaju herca, elana i ponosa da izvedu ovakvu anti-Eurosong pesmu. Da mogu da glasam, glasala bih za njih. Ovako mi samo preostaje da se nadam da će auteničnost i neisfoliranost babuški iz Buranova proći zapaženo i nagrađeno. 

15 - MAĐARSKA : COMPACT DISCO "SOUND OF OUR HEARTS"

Našim severnim komšijama nije nimalo lako. Prošle godine su imali izuzetno visoka očekivanja. Kati Wolf je bila jedan od favorita za pobedu, ali više nego loš plasman u finalu je vaistinu bilo hladan tuš. Srećom, Mađari nisu klonui duhom - ove godine nam šalju electro-pop-rock kvartet iz Budimpešte, naziva "Compact Disco". Ako zanemarimo pomalo otužne reči (otuđenost, mržnja u svetu, yadda yadda yadda...), pesma nije toliko loša, koliko u celini ostavlja utisak... dosadnosti. Je l' dosadnost reč uopšte? Hm. Sve u svemu, solidna pesma, ali daleko od toga da se može pohvaliti nečim što je izdvaja od konkurencije. Finale - teško.

16 - AUSTRIJA : TRACKSHITTAZ "WOKI MIT DEIM POPO"

Hajdemo ovako... rep pesma na Eurosongu može da prođe ako je na jeziku koji većina nas razume i koji je, u neku ruku melodičan. Repovanje na jeziku koji predstavlja dijalekt nemačkog (Mühlviertlerisch), koji sam po sebi predstavlja kaznu za uši teško da može da kod slušaoca izazove bilo kakvu pozitivnu reakciju. Jednostavno, previše je napornoooo. Jedino što ovu stvar može da izvadi i progura u finale, to je scenski nastup koji je, barem na nacionalnom finalu, bio izuzetno originalan. Uzgred, "Woki mit deim popo" na našem znači "Mrdaj guzom". Niste valjda očekivali neku filozofiju?

17 - MOLDAVIJA : PASHA PARFENY "LAUTAR"

Ne znam, nekako sam od Moldavije navikla na otkačenije pesme i ekstravagantne nastupe. Realno, "Zdob si Zdub" su postavili standarde kada je ludilo na stejdžu u pitanju, a predstavnici iz 2010. godine su me dobrano sablaznuli onim hip-thursting saksofonistom i violinistom koji se vrti na ploči... Elem, ove godine, Moldaviju predstavlja Pasha Parfeny sa pesmom koja naprosto odiše rumunsko-moldavsko-vlaškim swagom. Jebote, ne mogu da verujem da sam napisala "swag"... Ali ajd sad, da ne prekidam tok misli. Uptempo pesmica, lagana i na samoj ivici da postane zarazna. Može očekivati dosta poena od balkanskih zemalja, ali da li će to biti dovoljno za finale? Hm.

18 - IRSKA : JEDWARD "WATERLINE"

Ono što je tužnije od činjenice da Irsku ponovo predstavljaju ova dva majmunčića i klovna je to da su Irci ponovo televotingom odabrali baš njih. Još tužnije je da se u njihovom muzičkom "izrazu" (ako se to tako uopšte može nazvati) nije promenilo ama baš ništa. Prošla je cela jedna godina, a oni ne pokazuju znake muzičkog sazrevanja. Hell, ne pokazuju ni znake intelektualnog sazrevanja. Kao i svaki drugi one trick pony, i ove godine rade ono što najbolje umeju. Skaču po scenu, falširaju i glume "simpatičnost" time što se ponašaju kao šimpanze u teranju. Prošle godine im je upalilo, Irska je prošla u finale. Ali ako je pravde, ove godine će ranije kući.

Vanredne vesti

Poštovani gledaoci, dobro veče. Pratite vesti Javnog servisa evropske Srbije.

Kakvo neverovatno veče! Kakav trijumf muzike! Srbija je dobila svog predstavnika na ovogodišnjem izboru za Pesmu Evrovizije koji će se krajem maja održati u Bakuu, glavnom gradu vazda prijateljske zemlje Azerbejdžana! Čast i privilegiju da brani naše boje dobio je naš proslavljeni kantautor Željko Joksimović sa numerom „Nije ljubav stvar / Synonim“.

Ali Željkov put do pobede nije bio tako lak! Kao što znate, konkurs za našu pesmu u vidu javnog poziva zainteresovanim izvođačima objavljen je još u januaru, kada je RTS dobio nekoliko stotina kompozicija, kako afirmisanih izvođača, tako i onih koji do sada nisu bili poznati širem auditorijumu. Žiri sačinjen od najeminentnijih domaćih i stranih muzičkih delatnika (čija imena su čuvana u strogoj tajnosti sve do proglašenja pobednika), imao je težak zadatak da od nekoliko stotina pristiglih radova odabere 40. Već sredinom marta, 40 izvođača je dobilo priliku da se javno predstavi na YouTube kanalu RTS-a posvećenom samo Evropesmi, a na samom sajtu je omogućeno glasanje posetilaca za omiljenu pesmu. Od 40 kandidata, 15 numera su odabrali direktno gledaoci preko sajta, a 5 numera su bili rezultat odluke stručnog žirija.

Tako odabranih 20 kompozicija se takmičilo u polufinalnoj večeri, ali je priliku da numeru izvede u finalu dobilo svega 12. Među njima se našao i Željko, čija numera ne samo da je prošla stručni žiri i sud publike, koja je svojim sms glasovima odlučila krajnjeg pobednika, već je nadmoćno trijumfovala i nad konkurentima u finalu. Samim tim, zamerke jednog dela javnosti (koja je u stvari frustrirana zato što je Željko uspešan, a oni nisu, je l' da) da je princip odabira loš jednostavno nisu na mestu. Kao ni kritike upućene Javnom servisu i Tijaniću, jer, podsetimo još jednom, struka i publika su jednoglasno presudili da je Željko taj koji treba da nas predstavlja.

Samo trenutak... Upravo nam iz režije javljaju da imamo najnovije vesti... Aha... Da, da... Izvinite, dragi gledaoci, potkrala nam se jedna omanja greška. Naime, Željko je interno odabran od strane RTS-a, tj Aleksandra Tijanića, a njegova odluka nije bila predmet javne rasprave. Šta? Trenutak, da proverim... Ne, drugi izvođači nisu mogli da konkurišu. Molim?.. Ne, publika nije birala između pesama. Šta kako? Pa lepo, Željko je komponovao jednu pesmu i to je to. Ne, to nije bio Ivica Dačić. Nismo bili sigurni, pa smo tražili potvrdu iz Ministartva unutrašnjih poslova, rekoše nam da je Ministar bio zauzet, imao je spa vikend. Da. Recite? Ne, to je bio Halid Bešlić, ali on nije... Ne, ne, niste mogli da glasate za njega, nije se takmičio... Kako? Ko? Ah, mislite na Ivana Bosiljčića? Ne, ni on se nije takmičio, razumete, nije bilo takmičenje, to je bila samo prezentacija pesme... Aha, da... Da, pa gospodin Tijanić žonglira sa par imena, ali moguće je da će naredne godine Srbiju predstavljati upravo Bosiljčić, da... A dopalo vam se muzičko veče? Baš fino, potrudili smo se. Od vaših para, doduše, znate, to je sve magija pretplate, da... Verovatno ćemo objaviti i DVD sa dokumentarnim filmom o rađanju Željkovog remek-dela, da... Još uvek je rano reći, moguće da će numera biti izložena u vidu postmodernističke instalacije tj multimedijalnog rada u Gugenhajm muzeju, Bilbao nas je zvao, da.... Kažite? Ah, pa vidite, zvuk i slika su isuviše jednodimenzionalni za takvu umetnost kakvom nas je Željko počastio... Da? Kakve kladionice? Ne, naš kreativni tim predvođen Tijanićem, Jovanom Janković i Duškom Vučinić nije ni najmanje zabrinut zbog toga što je naš pad na kladionicama počeo minut nakon premijere pesme. Da? Ma hajte, molim vas, ta priča o Željku kao plagijatoru je čista glupost, pa to je opšte poznato! Možda pesma liči, možda ima identične taktove, melodijske linije, ritam, instrumentaciju, ambijent i još ponešto, ali budite uvereni da je u pitanju autorsko remek-delo, Željkovih veštih harmonikaških prstiju plod. Ma kakav Coldplay, pobogu, ko još to sluša? Šrek? Japan? Stav naše medijske kuće je da su oni zapravo pokrali Željka. Da. Samo što Željko neće da ih tuži, ne želi da gubi vreme na sudske procese, da. U redu, ništa. Prijatno. Doviđenja.

Dakle, dragi gledaoci, kao što rekosmo, bili smo svedoci istorijskog trenutka, trijumfa muzike, originalnosti, stvaralačkog žara pred kojim bi i jedan Mocart morao da zastane i skine kapu! Raduj se Srbijo, dok je tebi Noleta i Željka, nema zime! Živeli!

Good evening, Europe! Ovaj, Srbijo!

Najgori evrovizijski bloger ikada! :) A šta da vam kažem – život se isprečio. No, bolje ikad, nego nikad!

Danas ću da vam pišem o nekoliko stvari. Moraću malo da serem po RTS-u (what else is new, ey?), da pogledam u komšijska dvorišta i prokomentarišem polufinalni žreb! Ah, da, umal' da zaboravim, nacionalni izbori su već tu, a za početak ciklusa, podeliću sa vama dansku predstavnicu. Kada kažem „podeliti“, ne mislim to u nekom brutalnom dismemberment smislu, već, jel'te u strogo empetri smislu. Idemo redom.

1) U njemu svojstvenom maniru autokrate i tiranina, „El Hefe“ Tijanić je rešio da izbor predstavnika Srbije na narednom Eurosongu prepusti... SEBI. Ako ste mislili da je prošlogodišnji izbor bio pomalo restriktivan, šta tek reći na „3 puta Seljko za Baku“. Pravdajući se (kao i uvek) nedostatkom sredstava, Tijanić je već... treću godinu za redom rešio da internim izborom odredi ko je taj ko će komponovati/izvesti našu numeru. Naravno, nakon Bregovića i la familie Kovač, na red je došao... pa... gospodin Eurosong-Čobanin lično. Seljko.

Takav izbor je opravdan činjenicom da je Seljko već jednom uspešno predstavljao Srbiju. Iiii Bosnu (njegova kompozicija je „Lejla“ sa kojom je Hari Mata Hari predstavljao Bosnu). Iiii Srbiju („Oro“ 2008.), kada je i prilično trapavo vodio Eurosong u Beogradu. Iiii koji je samim svojim postojanjem sebe ustoličio kao neprikosnovenu najvišu instancu kada je domaći izbor u pitanju... Što bi možda bilo i OK da već nismo pobedili, ali ne sa Seljkovom pesmom, već kompozicijom Vladimira Graića. Mislim, ako smo već hteli interno da pošaljemo nekoga sa bogatim ESC iskustvom, mogli smo izabrati da kompozitor bude Graić... Oh well, možda se čovek jednostavno nije dovoljno uvukao u dupe „El Hefea“. Ko zna.

I znate kaj? Mudro zbori Aleksandra Radović. Šteta što Seljko nije malo mlađi, pa da ga pošaljemo i Eurosong Junior.

2) Što se komšija tiče, još uvek ne znamo kako će zvučati pesme, ali znamo ko će ih izvoditi. Hrvati su rešili da ih predstavlja Nina Badrić. Sasvim razumljivo, u pitanju je jedan od najkvalitetnijih vokala u regionu. Pa opet, ostaje žal za otvorenim nacionalnim konkurisima. Uvek je lepo pružiti mogućnost manje afirmisanim izvođačima da skrenu pažnju na sebe. Realno, prvi put sam čula za Sevdah Baby na Beoviziji. Kao i još nekoliko izvođača. Oh, well. Srećno, komšije! ;)

Što se malo daljih komšija tiče (svi smo mi košije i kosmopolite, jel'te), situacija je slična. Francuze će predstavljati čuvena Anggun (dobro, ja za nju znam od ranije, štaviše lajkiram neke njene pesme, no o njoj kad za to dođe vreme), a Španci će pokušati da vrate staru slavu uz pomoć velike dive, Pastore Soler. So far, izgleda da nas čeka izuzetno jako takmičenje, barem po imenima.

3) Kao što pomenuh gore, obavljen je polufinalni žreb! Prvo polufinalno veče će biti održano 22. maja, i u njemu učestvuju Albanija, Rumunija, San Marino, Izrael, Irska, Crna Gora, Grčka, Finska, Moldavija, Kipar, Mađarska, Danska, Austrija, Island, Letonija, Švajcarska, Rusija i Belgija.

Mi nastupamo u drugom polufinalu 24. maja, zajedno sa Bosnom, Slovačkom, Maltom, Ukrajinom, Bugarskom, Estonijom, Belorusijom, Portugalom, Holadnijom, Makedonijom, Hrvatskom, Norveškom, Gruzijom, Švedskom, Litvanijom, Jermenijom i Slovenijom.

Na kom mestu će ko nastupati se neće znati do sredine marta. Kratak osvrt: koliko je dobro, toliko je i loše. Dobro: YU blok nije razbijen. U polufinalu smo sa svim ex-Yu zemljama osim Crne Gore. Ne sumnjamo u komšijsko glasanje. Loše: ni SSSR blok nije razbijen kako treba. U prvom finalu su samo 3 SSSR zemlje, a u drugom čak 6. Tu je i jedan mini nordijski blok u vidu Švedske, Norveške i Estonije. Male evrovizijske zemlje poput Portugala, Holandije i Slovačke imaju razloga za zabrinutost. Međutim,kako sam oduvek endorsovala objektivnost naspram komšijske razmene glasova, nadam se da će dalje proći najkvalitetnije pesme, a ne one koje dolaze iz zemalja sa najboljim dobrosusedskim odnosima.

4) Iiiiii... Danska! Kombinovanim glasovima žirija i televotinga, pobednik Dansk Melodi Grand Prixa je Soluna Samay sa pesmom „Should've known better“. Rutinsko prebrojavanje krvnih zrnaca: otac Nemac, majka iz Švajcarske, a ona rođena u Gvatemali. U Danskoj živi od svoje 10. godine (Duška, ako čitaš ovo, piši, hvataj beleške, da stigneš da naučiš do polufinala!)

Ono što je najbitnije: pesma. Simpatični contemporary pop, odličan izgovor engleskog, bojom glasa pomalo podseća na našu dragu Johanu sa Islanda. Nastup: definitvno mora promeniti kostim, mis'im, ovo na nacionalnom finalu je blagi užas i tiha jeza. Sama ideja (devojka sa gitarom) je već prežvakana milion puta i to ne sa naročitim uspehom (setimo se Ane Bergendal iz Švedske i Susane Georgi koja je prevala za Andoru). Prognozom nema šanse da se bavim, ima još mnooogo pesama da se odabere i posluša, ali ovako, na prvu loptu: pevljivo, lagano, pitko ali i neubedljivo. Nešto poput pesme koju ćeš rado slušati u kolima na nekoj stanici poput HitMusic FM. Linkić za DL dole, kao i uvek. ;)

Cheers do narednog apdejta! ;D

Soluna Samay – Should've known better

Komšije

Napokon, tekst koji je u svakom pogledu overdue, ali šta da se radi. Ukratko, pesme za koje će većina gledalaca iz Srbije glasati. Jer - da se ne lažemo; bez obzira na politiku i podele koje se prave - delimo identičan background. Elem, Bosnu smo već obradili (najbolje rangirana od ex-yu učesnica na kladionicama), danas se bavimo Slovenijom, Hrvatskom i Makedonijom!

Slovenija - Maja Keuc - "No one"

Slovenci su imali izuzetno zanimljivo finale izbora, gde su se za mesto "deputata" borile Maja Keuc, učesnica slovenačkog "Talenta" i lejdigagaolika April sa numerom "Ladadidej". Trijumfovala je Maja sa numerom "Vanilija" i veoma interesantnim scenskim nastupom (interpretativni ples, anyone?). A onda na scenu stupa frustracija. Slovenci su rešili da pesma bude izvedena na engleskom i tu nastaju problemi. Evo i zašto.

Prevodom na engleski, pesma je izgubila barem 60% svoje lepote. Maja se izuzetno dobro snalazi sa stranim jezikom, ali sve to predstavlja adaptaciju. Tekst je adaptiran da bude "pevljiv", njen glas je adaptiran da peva na engleskom, i sve se nekako.. pa... "uzjebalo". Pa čak i da skapiram da su želeli da prepevaju na ingliš zbog stranaca (zaboga, zbog čega? IMHO; slovenački je jedan izuzetno lep i simpatičan jezik, i pesma zvuči fantastično na istom - a i Maja je odlično interpretira), nego je prevod urađen "preko k..." Opet su tu priproste rime koje smo već toliko puta čuli... Primera radi, rima "night / light" je već jednom iskorišćena, i to takođe kod predstavnika Slovenije 2006. godine, Anžeja Dežana (i to isto na početku). Dežan u pesmi "Mr Nobody" peva "You came to me one night, just like a ray of light", dok "No one" počinje ovako: "And you came to me one night like a morning light..." Stvarno, dosta. Da li se išta u slovenačkim pesmama odigrava danju, Džizs...

Elem, zato i frustracija. Krivo mi je, pesma bi na slovenačkom prošla kudikamo bolje. Mada ne mogu da budem objektivna.

Hrvatska - Daria - "Celebrate"

Na svoje zgražavanje, nisam bila u mogućnosti da pratim ovogodišnji izbor predstavnika Hrvatske za ESC. :( A imala sam nameru. Stvano. Problem je što je format odabira promenjen (ne na bolje, of course), i cela stvar se pomalo otegla... Nisam imala nerava da pratim ko prolazi dalje, a ko ispada week after week after week... Nekada je bilo mnogo bolje, no dobro. U super-duper finalu, mlada i meni potpuno anonimna Daria Kinzer je pobedila večitog gubitnika nacionalnih izbora Žaka Hudeka, i izborila pravo da predstavlja Hrvatsku u Dizeldorfu. Malo trivie - Daria je rođena u Nemačkoj.

Bez obzira kako se ova pesma kotira kod kladioničara, moram priznati da pesma uopšte nije toliko loša koliko bi pomislili. Naprotiv, u pitanju je simpatična i dobro otpevana uptempo pesma, koja neodoljivo podseća na skandinavski Eurosong fazon. Elem, pesma koja će biti izvedena u Dizeldorfu blage veze nema sa pesmom koja je izabrana na nacionalnom finalu, barem kada su reči u pitanju. Još jedan katatrofalan prepev koji je u potpunosti izmenio značenje i ton cele pesme. Zašto? Stvarno, zašto? (Original: "Lahor")

Nije da sam ja sada neki anti-globalista pa mi smeta engleski. Evo, i Nina je uradila prepev na engleski - ovaj put - stvarno prepev, pravi prepev, ne gomila rečenica na engleskom koje se završavaju dečijim rimama, nabacanim tako da se ispoštuje ritmika. Ali će pevati na srpskom, i svaka čast na tome. Mada uz kvalitetan prepev, kao što je ovaj - ne bih imala problem ni da "Čaroban" čujem kao "Magical".

Lesson here is: embrace your own language! Što nas dovodi do Makedonaca!

Vlatko Ilievski - "Rusinka"

Vlatko Ilievski važi za zvezdu u Makedoniji, čoveka koji puni hale i koga kapiraju kao budućeg Proeskog. Highly unlikely, al' 'aj... Pesma je bitna.

Zamislite neki muzički blender u koji bi istovremeno sasuli legendarnu pesmu "Maljčiki" od Idola, Šakirin "Tango", pevača pomalo iritantnog glasa i žešće, ali žešće glup tekst? Well... evo šta se dobije. Možda me sama pesma ne bi toliko nervirala da u njoj ne prepoznajem elemente svega i svačega, i da razumem reči... Ovako - ovo deluje potpuno šizofreno. Kao poštovaoca ruskog etnosa, kapiram da je banalizovanje čuvene "Kaljinke", urađeno u maniru najgoreg krvavog pira Marine Tucaković izuzetno uvredljivo. Stihovi "Ni kakaljin, ni kamaja..." mogu se svrstati rame uz rame sa biserom "Mambo Jumbo Serbiano". Zaista, ovo je bolno...A valjda bi trebalo da bude simpatično i vrcavno? Riiight.

A da ne pominjem da su imali bolju pesmu na nacionalnom izboru. Prognoza - teško da će ovo u finale. Ne verujem da su ex-sovjetske republike tako "lake" na glasovima.

A opet - jedna od draži Eurosonga je njegova nepredvidivost. Ko bi mogao da pretpostavi da će Lordi 2006. godine da pobede u Atini?

DL: Maja Keuc - "No one" / Daria - "Celebrate" / Vlatko Ilievski -"Rusinka"

Belorusija "kicks ass" & još ponešto

iliti: holly crap, ja imam blog?!

That came out wrong. :) Nisam zaboravila na ovaj blogić, već su neke druge bitnije stvari zaokupile moju pažnju prethodnih dana, tako da nisam uspela da održim prilično ambiciozni tempo koji sebi postavih kao normu. No, kako se ESC neumitno približava (yay), vreme je da se turbine motora ponovo pokrenu! :)

Pošto je ostalo još mnogo toga što treba da se kaže i ispriča pre početka Svečanosti (da, veliko "s"), ubacujem u 4. brzinu: radimo 2-3 review-a dnevno. Za ovaj povratnički review, izbor je pao na Belorusiju i Dansku.  Here we go!

Belorusija - Ansatasia Vinikova -"I love Belarus"

Pa ne, zar naslov nije sjajan? Ljudi, this is some serious stuff. Mislim da do sada nismo imali ovakav ikspirijens kada je ESC u pitanju. Ja naprosto ne znam odakle da počnem...

Anastasia ima 20 godina, rođena je u... Ma daj, zajebi, koga to briga pored OVAKVE pesme? Ako mislite da je tragični hit 1998.-1999. godine "Volimo te otadžbino naša" disturbičan, šta reći za pesmu čiji stihovi zvuče ovako:

"I have so much and I'm ready to show you,

let's come together, so here is my hand,

we're gonna fly watching the lakes in their full view

fields are full of gold, and its all my land.

I love Belarus, got it deep inside,

I love Belarus, feel it in my mind,

and I wanna see the sun

shining from above

you will always be enough

I can't get enough"

Napomena: WTF momenti su boldirani. 

Vidite, iako sam na prvi mah bila sklona da ovakav tekst pripišem afinitetu tekstopisca ka lakim i teškim drogama, sada kapiram da je pesma zvuči kao da je prerađena i preškrabana da bude patriotska, a u osnovi je neobavezna i "vrcava" ljubavna pesmičica. Znate šta je najveći biser? Ovo je izmenjena verzija pesme koju su prvobitno hteli da pošalju, a koja zvuči još grotesknije. No, da ne poklanjamo previše pažnje ovom biseru, prepustiću vas video-klipu, pa procenite sami.

Završna ocena: pre bi se reklo da je pesma za "unutrašnju upotrebu". Ne vidim kako bi ovakva pesma mogla da se dopadne nekome van Belorusije. Pa čak i da pesma nije ovakva kakva jeste, Belorusija je vazda bila "najslabija karika" ex-sovjetskog bloka (pored Letonije, koja je ove godine iznenađujuće dobra), i lično bih bila više nego iznenađena kada bi ovu pesmu slušali i u finalu.

Nastavljamo dalje - Danska!

Danska - A Friend in London - "New Tomorrow"

Ne bih trošila mnogo reči oko ovih hipsterolikih momaka. To što je u pitanju teški, teški plagijat pesme sa švedskog nacionalnog finala iz 2006. godine (Andreas Johnson - "Sing for me") vama i ostatku evropske publike verovatno ne znači mnogo, tako da ću se fokusirati na samu pesmu. Muzički, aranžerski, produkciono solidno odrađen posao, sa prilično idiotskim tekstom ("Come on boys, come on girls, you're the diamonds, you're the pearls... let's make a new tomorrow"... prođi me se, čoveče).

Iako na trenutke pesma deluje kao ozbiljan pretendent na prolazak u finale, neki overall utisak je da je sve ovo prilično... osrednje. Pop pesmica koja ima neki kvalitet, ali teško da bi ikada ušla na bilo koju top 40 listu. Možda će čak i proći u finale, ali tamo nema šanse. Završiće na samom dnu.

Naravno, tu su i linčeki za DL! :D

DL: Anastasia Vinikova - "I love Belarus" / A Friend in London - "New Tomorrow"

Obrati pažnju

Još jedan izuzetno jak „contender“ sa Baltika! Pored Estonije koju analizirah u prethodnom postu, a koju su bookmaker-i već uvrstili u preliminarni krug favorita, posebnu pažnju bi trebalo obratiti i na ovogodišnjeg predstavnika Letonije, r'n'b / pop grupu Musiqq.

Letonija već par godina unazad nije imala većeg uspeha na takmičenju, što bi moglo da se promeni upravo ove godine. Nakon prošlogodišnje apstraktno-filozofsko-metafizičke „What for“ sa sada već čuvenim stihovima: „I’ve asked my uncle Joe, but he can’t speak“, u Dizeldorfu ćemo imati prilike da čujemo nešto konkretniji zvuk u vidu numere „Angel in disguise“.

Prilično moderno, uptempo, zarazno i pre svega odlično otpevano (kudos za boju glasa – dok nisam pogledala na YT, bila sam ubeđena da peva neko tamnoput :D ). Pesma koja bi i bez veće medijske promocije mogla lako da se nađe na nekoj Top40 listi. Jedino što baca senku je prilično glup nastup koji bi fakat morao da se osmisli na neki drugačiji način. Ipak je u pitanju dance numera, a čini se da pevač 90% vremena ne zna gde će sa mikrofonom. Ali zato je engleski besprekoran. Top notch.

Elem, sveukupni lajk, a u skladu sa tim i prognoza. Zicer kada je prolazak dalje u pitanju. Sva sreća je što nisu u polufinalnoj grupi u kojoj je Srbija. Pored toga što je finale više nego izvesno, kapiram da će ova pesma imati i lep „život“ van Eurosonga. A ko zna, možda domaćin narednog ESC bude Riga?

DL: Musiqq – „Angel indisguise“

Estonske tendencije

Nastavljamo sa retrospektivom „Super Subote“ – nakon Srbije, na redu je Estonija!

Estonija je zemlja koja me je „kupila“ u ove zadnje 2 godine sjajnim i nadasve originalnim pesmama. Naravno, svi se sećamo Urban Symphony (završile kao 6.), ali i nezaboravnog Robina Juhkentala, tj benda Malcolm Lincoln koji, istini za volju nije uspeo da se domogne finala, ali je imao genijalan nastup u Oslu („Siren in my head... makes that awful sound...“).

Ove godine, malena – ali muzički moćna baltička zemlja nam šalje svoju... paaa... mladu super-zvezdu. U pitanju je Getter Jaani, koja je inače bila finalista nekog njihovog lokalnog muzičkog talent show-a (Idol, X-Factor, taj rad). Getter ima 18 leta i međ’ ESC fanovima je već prozvana kao „estonska Kejti Peri“. Tja.

Elem – sama pesma. Iza numere „Rockefeller Street“ stoji Sven Lõhmus, veliko „ime“ estonske pop muzike koji je radio i za Urban Symphony, ali i Vanilla Ninja, estonski girl rock bend koji je predstavljao Švajcarsku 2005. godine. E sad – samo ime je dovoljna garancija da je u pitanju hitična pop pesmica, koja lako ulazi u uši i koja ima velike šanse da bude zapažena u Dizeldorfu.

Ne sumnjam da će muzički fanatici (poput mene) uočiti da strofe i celokupna atmosfera pesme pomalo podseća na čuvenu club anthem „Avalon“ (obavezni klik na video), ali očigledno je da je u pitanju samo inspiracija, ne plagijat. Izgleda da je Sven sklon da insipiraciju traži na drugim mestima, setimo se da je i „Rändajad“ zvučao kao čuvena „Reach out (I’ll be there)“. Vokalno – na studijskom snimku koji možete skačiti dole (as always ;) ), Getter zvuči sasvim dobro, dok se čini da se nije baš najbolje snašla uživo. Dosta škripe pri kraju pesme.

Prognoza? Pesma je primljena izuzetno dobro međ’ fanovima Eurosonga, ali to ne garantuje prolazak u finale, mada bih bila prilično iznenađena da se to ne dogodi.

I za kraj, što bi rekao Jerry Springer, final thought. Estonija ima manje od 1.5 miliona stanovnika. Talin, glavni grad, jedva preko 400.000 duša. 2 državna TV kanala, 11 komercijalnih TV stanica. Srbija ima oko 7.3 miliona stanovnika. Beograd oko 1.6, roughly. Pa opet – Estonija ima 50 puta bolju i kvalitetniju zabavnu muziku od naše. 50 puta više bendova i izvođača. FU RTS. FU Pink. FU Grand. FU.

DL: Getter Jaani - "Rockefeller Street" 

Vostani Serbije, time to shine! ;)

OK, evrovizijska „Super Subota“ je završena, koga ćemo prvo?:)

Pa Srbiju, of course. :)

No, na samom početku, hajde da apsolviramo nekoliko stvari. Pre svega, bez obzira koga RTS delegira da komponuje pesmu sa kojom ćemo se predstaviti na ESC – Beovizija (onakva, kakva je – prepuna propusta, neregularnosti i td.) je kudikamo bolje rešenje. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je pogrešno birati između 3 slične pesme, bez obzira da li su ih komponovali Bregović, Joksimović, Brajić ili porodica Kovač. 3 pesme su nedovoljne.

Druga stvar koju moram da primetim: naša zabavna muzika je u komi. Na prste jedne ruke možeš da pobrojiš interpretatore koji nešto zaista vrede i koji neguju muziku koja nije kontaminirana etnom. Ovoj zemljom dominira Grand produkcija (sranja), a ta vražija Beovizija je bila barem teoretska šansa da neko „nepoznat“ na trenutak bude „in the spotlight“ i pokaže šta zna i ume. Sistemom koji je sada aktuelan, jedina šansa za zabavnu muziku je jako kompozitorsko/interpretatorsko ime sa autoritetom (kao što su Kovači) iza koga RTS ima petlju (da ne kažem cojones) da stane, a jedini način za promociju neotkrivenog talenta  je da te neko „jako kompozitorsko/interpretatorsko ime“ zapazi na YouTube. A gde drugde? Naravno, uvek možeš da pogaziš svoje principe i odeš na „Zvezde Granda“ i da cupkaš u krilu čika Saše i odgovaraš na pitanja novinara tabloida, ali... Gde je tu integritet?

E zato što je situacija sa našom zabavnom muzikom takva kakva je, neću da hejtujem RTS zbog toga što nas je sinoć naterao da biramo između sličnih pesama. U stvari, da budem iskrena - kada sam čula da su oni delegirani da komponuju, na trenutak me je obuzeo osećaj spokoja. Znala sam da se nećemo izblamirati. Možda ne prođemo u finale, ali barem ćemo ostati dostojanstveni. A onda smo čuli i pesme.

„Breeze“ – „Ring Ring Ring“... taj fazon i imidž ne leže mom „senzibilitetu“. Provalila sam da je to fin način da kažeš da nešto ne gotiviš, a da ne ispadne da si hejter. :) Šalu na stranu, nije pesma loša, melodija je catchy, sve je to fino, ali brate, gde nađoše da u pesmi pominju Mitra Mirića? Pa zar ćemo i njega u Evropu?! Zlo i naopako. :)

No, da se ne lažemo. Svi smo mi znali da će se glavna borba voditi između švesterki Kovač. Znali smo da je Aleksandra najavila baladetinu, i znali smo da je Kristinina pesma uptempo, koju izvodi nepoznata, ali talentovana Danica Radojičić - Nina. Međutim, pre samog izbora, malo ko je mogao da pretpostavi da će Nina tako ubedljivo trijumfovati.

Aleksandra se predstavila numerom „Idemo dalje“, komponovanom na tekst njene pokojne majke Spomenke. Bez obzira na pomalo razočarane komentare na Twitteru, pesma je prilično dobra, pažljivo i brižljivo skrojena, sa svakom notom na svom mestu. Aranžman je besprekoran, produkcija i interpretacija takođe, ali... Uvek ima neko „ali“. Sa ovakvom pesmom bi bilo izuzetno teško odskočiti na ESC. Moćna interpretacija nije dovoljna. Obična power balada nije dovoljna. Da je kojim slučajem Aleksandra angažovala Timbalanda da propusti pesmu kroz svoje šake i da pesmi da neki „twist“, sve bi bilo drugačije. Ovako, „Idemo dalje“ je vrlo vrlo vrlo dobra pesma, biće slušana, ali u ovakvom izdanju nije za ESC.

Što se pobedničke pesme tiče, s obzirom na to da smo pre nje čuli i Breeze i Aleksandru, već nakon uvodnih taktova smo skapirali da je to pesma kojom ćemo se predstaviti Evropi. Znajući muzički opus sestara Kovač, i Kristine i Aleksandre, ova pesma nije stilsko iznenađenje. To je onaj „provereni“ retro zvuk, standardno obogaćen gudačkom sekcijom, sa kvalitetno neobičnim tekstom i uvek, ali uvek vrhunskom interpretacijom.

Nina nije razočarala, naprotiv. Pesma joj je legla k’o budali šamar, scensko prisustvo bez greške, kao da iza sebe ima decenije nastupa. S obzirom da i Kristina ima izuzetno visoke standarde kada su aranžman i produkcija u pitanju, dobili smo kompaktnu pesmu sa pravom merom – niti je previše kitnjasta i „gizdava“, niti je „overproduced“. Međutim, kao i kod svih kompozitora koji se tvrdoglavo drže svoj fazona, uvek postoji rizik da se „ponavljaju“. Tako i „Čaroban“ na trenutke stvarno asocira na Aleksandrinu „Ti“, naročito u strofama. But – it all stays in the family. ;)

A sada i ono što je najbitnije – nastup na ESC. Što se scenskog nastupa tiče (i u smislu koreografije, i odeće, i pratećih vokala), sve je na svom mestu i kapiram da tu ništa ne bi trebalo da se menja. Međutim, ono što možda ne bi bilo loše, a što bi značajno „apgrejdovalo“ pesmu i povećalo naše šanse, to je da se maaaalo modernizuje. To što je sama pesma retro, to uopšte nije hendikep, naprotiv. Samo malo „Mark Ronson“ fazona, maaalo modernijeg ritma, i pesma će biti kao bombonica. One more thing: RTS ne sme da štedi na promociji. Nije dovoljno obići dve-tri susedne zemlje kao do sada. Ovo treba da se odradi kako treba.

Što se tiče komentara međ’ Srbadijom tiče, oni nisu toliko relevantni iz prostog razloga što Srbi ne mogu da glasaju za Srbiju, tako da --- screw ya. :) Mnogo su bitniji komentari ESC fanova širom Evrope, a koji su mahom pozitivni. Uglavnom, svi su prijatno iznenađeni. Verovatno su očekivali neki etno, po kome smo prepoznatljivi.

Čini se da napokon imamo pesmu za koju neće glasati samo dijaspora i komšiluk. „Čaroban“ ima lepu priliku da pokupi i glasove iz zemalja od kojih obično dobijamo „šipak“. Uopšte ne sumnjam u prolazak u finale. Još je rano davati konkretne prognoze, nacionalni izbori su još uvek u toku – ali nema razloga da ne budemo optimisti. Kad je Nina za jedno veče uspela da šarmira sve nas, neka bude barem upola uspešna 10. maja, prolaz u finale će biti kao otimanje lizalice od bebe. Laganica. Smooth sailing. ;)

Kao što rekoh sinoć na Twitteru, „Congratz, kiddo. Make us proud!“ :)

DL: Nina – „Čaroban“ (live)

Oddio… Ma perchè?!

Čekali smo na njihov povratak od 1997. godine. I ranije su nas napuštali, šatro „zbog nezainteresovanosti italijanske javnosti“ (a zapravo zbog nekih čudnih kompleksa). I svake godine smo se pitali „gde je ta Italija?“ Gde je ta zemlja koja je iznedrila čuvenu „Nel blu dipinto di blu“, i koja je isprdnula Tota Kutunja?

Napokon, nakon 13 godina pauze, Italija je ponovo deo Eurovision Song Circus-a, i naravno, deo „Big 5“. I evo šta nam nude. Ovo. Ovo nam nude.

Odmah da napomenem: nisam u fazonu italijanske muzike. Od izvođača cenim Giorgiu, Lauru Pausini, Annu Oxu (jbg, ima glaščinu), Annu Tatangelo i još par likova. Kada čujem Erosov „glasić“, go*na mi se jedu. Bukvalno. Njihov pop uglavnom kapiram kao veoma pretenciozan. Ali zamislite tu količinu mog šoka kada sam čula ovo. Vot. D. Fak.

Lik se zove Raphael Gualazzi, i ne, nakon ove pesme zaista nisam imala želju da ga izgooglam kako bih vam pružila koju informaciju više. Nekako mi mrsko. A evo i zbog čega.

Italijani se večito furaju kako su pesme koje šalju na ESC vazda „isuviše kvalitetne“ za nešto tako „jadno i patetično“ poput Evrovizije, te je njihov elitizam i više nego na mestu. Da bi dokazali kako su oni muzički superiornija bića od nas ostalih, ove godine su izabrali da nam pošalju lika koji je u džez varijanti. Stvarno.

Mislim, brate, alo. Koliko pretenciozan treba da budeš? Koliki snob moraš da budeš? Šta uopšte prolazi kroz glavu ljudi koji šalju jazz na ESC? Jbt, Lordi su barem bili zanimljivi, ovaj dečkonja je snooze-fest! Kapiram ja džez, veoma ga cenim, ali čak i u domenu džeza – ovo je tako prosečno, mlako, osrednje i potpuno neinventivno. Ništa, ama baš ništa novo.

OK, Francuzi su jednom prilikom pokušali nešto „neuobičajeno“ kada su poslali Patriciu Kaas. Ali Patricia je diva (i završila je na zasluženo solidnom 8. mestu), a ovaj... kako se zove... Guido? Zvaćemo ga Guido, mrzi me da čitam tekst od početka; dakle - izbor ovog malog prdeža Guida mi je potpuna enigma. Pa na tom vražijem San Remu je bilo TOLIKO boljih pesama.

Na kraju... pesma nije toliko loša, koliko je „tema promašena“. Ali nema veze – Italijani su postigli svoj cilj. Opet će moći da kake na sva zvona kako su „njihove pesme isuviše dobre i kvalitetne“ za ESC.

Očekivala sam više, mnogo više. Što se mene tiče, nisu se morali ni vraćati. Ali zato ’oću Luksemburg. Luksemburg je uvek razvaljivao sa dobrim pesmama.

DL: Raphael Gualazzi – „Follia d’amore“

Dino na Eurosongu: take two!

Napokon je došao trenutak za review neke od zemalja bivšeg Jugo-bloka! Najvredniji su bili Bosanci, koji su još ranije delegirali regionalnog superstara Dina Merlina. Da će Dino po drugi put nastupiti za BiH znalo se još u decembru prošle godine (prvi put je nastupio 1999. godine sa Beatrice Poulot, numera se zvala „Putnici“ i završila je na solidnom 7. mestu). Međutim, sve do juče smo čekali da čujemo kako će zvučati ovogodišnja bosanska uzdanica. Pa... da vidimo.

Numera se zove „Love in rewind“ (naravno, možete je skačiti sa linka dole), i da, ako ste pomislili da će biti izvedena na engleskom – u pravu ste. Pesma će istini za volju biti snimljena na nekoliko jezika (na „domaćem“ jeziku, numera se zove „Sito“), mada moram da primetim da se Dino sasvim fino snašao sa izgovorom engleskog, te pesma ne zvuči osakaćeno u tom smislu.

U muzičkom smislu, Dino ostaje dosledan svom fazonu. U pitanju je pop zvuk, poprilično lišen etno-zvuka (osim u Dinovom glasu, na šta smo već navikli ;) ). Ono što mi je upalo u „uši“ su klavir i ritam u pozadini koji su me podsetili pomalo na pobedničku Rybakovu „Fairytale“ iz 2009. godine. Sveukupni utisak je više nego pozitivan, ali mi se nakako čini da se pesma završava bez „klimaksa“ koji bi pesmu zaokružio kako treba. No, dobro.

Bez obzira na par sitnijih detalja koji ne kvare celokupan doživljaj, komšije nemaju razloga za brigu – pesma će sigurno proći u finale. I to ne samo zbog Jugo-bloka koji će stati iza Dina, ne samo zbog vredne dijaspore Jugo-bloka, već i zbog proste činjenice da je pesma kvalitetna. A ovo kažem kao neko ko ne voli Dina Merlina, niti sluša njegovu muziku.

DL: Dino Merlin – „Love in rewind(Sito)“

I da - napokon imamo i studio verziju švajcarske predstavnice Anne Rossinelli!

DL: Anna Rossinelli - "In love for a while" (final studio version) 

Sakartvelo izabrao!

Šta je, nemate pojma o čemu pričam? Potpuno vas razumem, ni ja nisam znala do pre nekoliko dana da je Sakartvelo zapravo Gruzija. Na gruzijskom jeziku. Cool, zar ne?

No, pre nego što započnem review pobedničke pesme, moram sa vama da podelim svoju impresioniranost mnogim numerama koje sam čula na gruzijskom nacionalnom izboru. Iako imam običaj da često čeprkam po muzičkim scenama "malih" zemalja, nisam mogla ni da pretpostavim da će me izvođači iz Gruzije ovoliko oduševiti (za razliku od mnogih etabliranih muzičkih scena zapadne Evrope). Naime, od 8 pesama koliko je učestvovalo u finalu, čak 4 su mi se dopale "na prvo uvo". Među njima i pobednička, koju izvodi grupa Eldrine, a koja se zove "One more day".

Eldrine su od samog početka važili za favorite, baš kao i drugoplasirani Temo Sajaia, čija je "Soldier's song" pobrala brojne simpatije kako domaćih, tako i stranih fanova. Da je kojim slučajem Temo pobedio, evropska publika bi konačno mogla da čuje kako zvuči gruzijski jezik (veoma interesantno, btw), ali je pitanje kako bi na sve to reagovali Rusi, pošto je pesma izrazito patriotska. Tekstom asocira na našu staru "Volimo te otadžbino naša" iz 1998. godine. U svakom slučaju, veoma interesantna numera, pozivam vas da je overite na DL linku ispod.

A sada - sama pesma. Ne naročito originalan mix rock zvuka i hip-hopa, koji u njihovom izvođenju zvuči iznenađujuće kompaktno i dobro. Ono što "bode uši" je nešto slabija "live" interpretacija ženskog vokala, Tamar Vadačkorije a.k.a.”Tako” mada se po forumima šuška da je Tako bila bolesna tokom ovog nastupa. Oh well. Svakako da ću još pronjuškati po dosadašnjem opusu ovog sastava, s obzirom da zvuče kao da zaista znaju šta rade (a i na drugim live snimcima, devojka zvuči OK). ;) Inače, ceo bend ima “priču” – Tako je navodno imala neki fensi šmensi opasan korporativni posao, pa je onda doživela neku tešku nezgodu kada je fasovala amneziju… I rešila da se bavi muzikom. Pa je bila na ivici da skroz mentalno prsne, a onda joj se vratilo sećanje, pa je napustila bend, pa se vratila… sve u svemu – sapunica. Samo Fernando Colunga nedostaje. :)

Prognoza: Sakartvelo tj Gruzija, deo je ex-sovjetskog bloka. Treba da se dogodi čudo, pa da Eldrine ne čujemo i u finalu. A tamo je već sve moguće. Čak i visok plasman.

DL: Eldrine - "One more day" / Temo Sajaia - "Soldier's song"