Vostani Serbije, time to shine! ;)

OK, evrovizijska „Super Subota“ je završena, koga ćemo prvo?:)

Pa Srbiju, of course. :)

No, na samom početku, hajde da apsolviramo nekoliko stvari. Pre svega, bez obzira koga RTS delegira da komponuje pesmu sa kojom ćemo se predstaviti na ESC – Beovizija (onakva, kakva je – prepuna propusta, neregularnosti i td.) je kudikamo bolje rešenje. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je pogrešno birati između 3 slične pesme, bez obzira da li su ih komponovali Bregović, Joksimović, Brajić ili porodica Kovač. 3 pesme su nedovoljne.

Druga stvar koju moram da primetim: naša zabavna muzika je u komi. Na prste jedne ruke možeš da pobrojiš interpretatore koji nešto zaista vrede i koji neguju muziku koja nije kontaminirana etnom. Ovoj zemljom dominira Grand produkcija (sranja), a ta vražija Beovizija je bila barem teoretska šansa da neko „nepoznat“ na trenutak bude „in the spotlight“ i pokaže šta zna i ume. Sistemom koji je sada aktuelan, jedina šansa za zabavnu muziku je jako kompozitorsko/interpretatorsko ime sa autoritetom (kao što su Kovači) iza koga RTS ima petlju (da ne kažem cojones) da stane, a jedini način za promociju neotkrivenog talenta  je da te neko „jako kompozitorsko/interpretatorsko ime“ zapazi na YouTube. A gde drugde? Naravno, uvek možeš da pogaziš svoje principe i odeš na „Zvezde Granda“ i da cupkaš u krilu čika Saše i odgovaraš na pitanja novinara tabloida, ali... Gde je tu integritet?

E zato što je situacija sa našom zabavnom muzikom takva kakva je, neću da hejtujem RTS zbog toga što nas je sinoć naterao da biramo između sličnih pesama. U stvari, da budem iskrena - kada sam čula da su oni delegirani da komponuju, na trenutak me je obuzeo osećaj spokoja. Znala sam da se nećemo izblamirati. Možda ne prođemo u finale, ali barem ćemo ostati dostojanstveni. A onda smo čuli i pesme.

„Breeze“ – „Ring Ring Ring“... taj fazon i imidž ne leže mom „senzibilitetu“. Provalila sam da je to fin način da kažeš da nešto ne gotiviš, a da ne ispadne da si hejter. :) Šalu na stranu, nije pesma loša, melodija je catchy, sve je to fino, ali brate, gde nađoše da u pesmi pominju Mitra Mirića? Pa zar ćemo i njega u Evropu?! Zlo i naopako. :)

No, da se ne lažemo. Svi smo mi znali da će se glavna borba voditi između švesterki Kovač. Znali smo da je Aleksandra najavila baladetinu, i znali smo da je Kristinina pesma uptempo, koju izvodi nepoznata, ali talentovana Danica Radojičić - Nina. Međutim, pre samog izbora, malo ko je mogao da pretpostavi da će Nina tako ubedljivo trijumfovati.

Aleksandra se predstavila numerom „Idemo dalje“, komponovanom na tekst njene pokojne majke Spomenke. Bez obzira na pomalo razočarane komentare na Twitteru, pesma je prilično dobra, pažljivo i brižljivo skrojena, sa svakom notom na svom mestu. Aranžman je besprekoran, produkcija i interpretacija takođe, ali... Uvek ima neko „ali“. Sa ovakvom pesmom bi bilo izuzetno teško odskočiti na ESC. Moćna interpretacija nije dovoljna. Obična power balada nije dovoljna. Da je kojim slučajem Aleksandra angažovala Timbalanda da propusti pesmu kroz svoje šake i da pesmi da neki „twist“, sve bi bilo drugačije. Ovako, „Idemo dalje“ je vrlo vrlo vrlo dobra pesma, biće slušana, ali u ovakvom izdanju nije za ESC.

Što se pobedničke pesme tiče, s obzirom na to da smo pre nje čuli i Breeze i Aleksandru, već nakon uvodnih taktova smo skapirali da je to pesma kojom ćemo se predstaviti Evropi. Znajući muzički opus sestara Kovač, i Kristine i Aleksandre, ova pesma nije stilsko iznenađenje. To je onaj „provereni“ retro zvuk, standardno obogaćen gudačkom sekcijom, sa kvalitetno neobičnim tekstom i uvek, ali uvek vrhunskom interpretacijom.

Nina nije razočarala, naprotiv. Pesma joj je legla k’o budali šamar, scensko prisustvo bez greške, kao da iza sebe ima decenije nastupa. S obzirom da i Kristina ima izuzetno visoke standarde kada su aranžman i produkcija u pitanju, dobili smo kompaktnu pesmu sa pravom merom – niti je previše kitnjasta i „gizdava“, niti je „overproduced“. Međutim, kao i kod svih kompozitora koji se tvrdoglavo drže svoj fazona, uvek postoji rizik da se „ponavljaju“. Tako i „Čaroban“ na trenutke stvarno asocira na Aleksandrinu „Ti“, naročito u strofama. But – it all stays in the family. ;)

A sada i ono što je najbitnije – nastup na ESC. Što se scenskog nastupa tiče (i u smislu koreografije, i odeće, i pratećih vokala), sve je na svom mestu i kapiram da tu ništa ne bi trebalo da se menja. Međutim, ono što možda ne bi bilo loše, a što bi značajno „apgrejdovalo“ pesmu i povećalo naše šanse, to je da se maaaalo modernizuje. To što je sama pesma retro, to uopšte nije hendikep, naprotiv. Samo malo „Mark Ronson“ fazona, maaalo modernijeg ritma, i pesma će biti kao bombonica. One more thing: RTS ne sme da štedi na promociji. Nije dovoljno obići dve-tri susedne zemlje kao do sada. Ovo treba da se odradi kako treba.

Što se tiče komentara međ’ Srbadijom tiče, oni nisu toliko relevantni iz prostog razloga što Srbi ne mogu da glasaju za Srbiju, tako da --- screw ya. :) Mnogo su bitniji komentari ESC fanova širom Evrope, a koji su mahom pozitivni. Uglavnom, svi su prijatno iznenađeni. Verovatno su očekivali neki etno, po kome smo prepoznatljivi.

Čini se da napokon imamo pesmu za koju neće glasati samo dijaspora i komšiluk. „Čaroban“ ima lepu priliku da pokupi i glasove iz zemalja od kojih obično dobijamo „šipak“. Uopšte ne sumnjam u prolazak u finale. Još je rano davati konkretne prognoze, nacionalni izbori su još uvek u toku – ali nema razloga da ne budemo optimisti. Kad je Nina za jedno veče uspela da šarmira sve nas, neka bude barem upola uspešna 10. maja, prolaz u finale će biti kao otimanje lizalice od bebe. Laganica. Smooth sailing. ;)

Kao što rekoh sinoć na Twitteru, „Congratz, kiddo. Make us proud!“ :)

DL: Nina – „Čaroban“ (live)