Na prvi pogled, čovek bi rekao “daleko je maj”. To može biti slučaj ako ste pripadnik studentarije koji vreme meri u ispitnim rokovima. Međutim ako ste na mestu “nacionalnog broadkastera” (lulz) koji ima fore do druge polovine marta da odabranu pesmu prijavi organizatoru, a da nakon toga, sve do 10. maja (kada počinju “svečanosti”) besomučno radi na promociji izvođača – biće vam jasno da postoji gomila stvari koje treba odraditi pre nego što se “upale svetla”.
No, kako je ovo prvi tekst na ReciHOP!&ToSu3, red je da ga posvetim zbivanjima oko izbora za pesmu koja će nas (nadajmo se dostojno) predstavljati na predstojećem ESC. Kao što već i ptičice na grani znaju, koncept Beovizije (koji se pokazao kao prilično uspešan prethodnih godina) zamenjen je novom “ingenioznom” idejom koja se svodi na odabir kompozitora koji treba da uradi 3 pesme, od kojih će publika televotingom izabrati pobedničku. Navodno, taj metod je ekonomičniji i financially friendly, mada do sada niko nije pominjao koliku cifru dobijaju angažovani kompozitori. A sasvim druga priča je to što su na ovaj način zatvorena vrata mladim i neafirmisanim kompozitorima i izvođačima, već se “štafeta” prenosi iz ruke u ruku pripadnika jedne prilično male “ekipice” koja oblikuje domaću zabavnomuzičku scenu već decenijama. (A sami vidimo kakva nam je zabavna muzika.)
Anyhoo, nakon prošlogodišnjeg relativno neuspešnog pohoda “Šiške iz pakla”, veće mudraca iz RTS-a se odlučilo da našu evrovizijsku sudbinu poveri najpoznatijoj domaćoj muzičkoj porodici – porodici Kovač. Na golu tata Kornelije, vezni red Kristina, a u napadu Aleksandra.
Međutim, ko god pobedi 26. februara, kada je RTS sa svima nama zakazao event sa početkom u 21 čas – neće mu biti prvi put, pošto i tata i kćeri mu imaju evrovizijsko iskustvo. Oni stariji će se setiti da je 1974. godine, SFRJ predstavljala “Korni grupa” sa numerom “Moja generacija ’42.”. Memorable lyrics: “Mene majka moja rodi / da sanjam o slobodi”. Elem, dirljiva priča o generaciji rođenoj tokom ratnih vihora Drugog svetskog nije preterano ganula evropsku publiku, te su Kornijevci u Brajtonu završili sa 6 bodova, na 12. mestu (istina, od 17 učesnika).
Što se “mlađih kategorija” tiče, sestre Kovač su bile prateći vokali poslednjoj predstavnici Jugoslavije, Bebi Dol, kako na nacionalnom izboru (koji nije prošao bez, sada već tradicionalnih kontroverzi oko glasanja), tako i u studiju 15 čuvenog Ćinećita u Rimu. Svakako da 1 bod koji smo tada osvojili (i ponosno zauzeli 21. mesto) nije krivica pratećih vokala, već posledica nekih ružnih stvari koje nemaju mnogo veze sa muzikom. No, o našoj omiljenoj psihopatkinji (čitaj: Bebi Dol) – neki drugi put.
Nakon ovog malog “blast from the past”, da vidimo šta nas čeka ove godine. Iako ćemo morati da čekamo do 26. da bi čuli barem delić pesama koje nam porodica Kovač sprema, već sada možemo da pretpostavimo između čega ćemo moći da biramo. Za sada je sigurno da ove godine naša pesma neće imati etno primesa. Jedno veliko “yay”, ali i jedno majušno “nay” – u Evropi nas znaju po tom etno fazonu, a nisam sigurna da naša 100% etno free muzika mož’ da se izbori i da se istakne međ’ opasnom konkurencijom. Da je rock u pitanju, pa hajde, ali ako to zastrani u pop i r’n’b vode, biće čupavo. Videćemo.
Aleksandra je već najav’la baladetinu koju će sama izvoditi. Kudos za hrabrost. Ukoliko pobedi, mislim da bi veće šanse imala sa nekom pesmicom u scandi-pop maniru (poput “U jednoj sekundi” sa drugog albuma), ali videćemo kako to izgleda kada AK zapakuje baladu u 3 minuta. Risky. Kornelije, nezvanično se šuška, takođe sprema baladu i to za muškog izvođača. Ne bih da komentarišem, pošto ne mogu da budem objektivna. Diže mi se kosa na glavi od cele plejade domaćih “pop” vokala. Čak ih i ne razlikujem. Jbg, ne pohodim splavove. Nit’ gledam Pink. Oh well. Šuška se Dušan Svilar. Mnjah. Nećemo valjda Grandovce ponovo?!
Na kraju nam ostaje Kristina. Last, but not the least. Ako od bilo koga možemo očekivati nešto što iole nalikuje uptempo pesmi, to će biti njena pesma. Kristina je odabrala da pesmu izvodi Ana Maglica, polaznica škole pevanja “Beogradski glas”, koju btw vodi Aleksandra. YouTube je bio od pomoći, videli smo i čuli Anu, dete zaista ume da peva. Međutim, Eurosong nije mala stvar. Milionski auditorijum. Masivan stejdž. Spektakl. Plašim se da ESC može biti prevelik zalogaj za prilično neafirmisanog i neiskusnog izvođača.
U svakom slučaju, red bi bio da napokon pošaljemo nešto što zaista vredi i valja, a ne neki jeftini gimmick bez imalo kvaliteta.
0 komentara:
Post a Comment
Daaaaa?