Čekali smo na njihov povratak od 1997. godine. I ranije su nas napuštali, šatro „zbog nezainteresovanosti italijanske javnosti“ (a zapravo zbog nekih čudnih kompleksa). I svake godine smo se pitali „gde je ta Italija?“ Gde je ta zemlja koja je iznedrila čuvenu „Nel blu dipinto di blu“, i koja je isprdnula Tota Kutunja?
Napokon, nakon 13 godina pauze, Italija je ponovo deo Eurovision Song Circus-a, i naravno, deo „Big 5“. I evo šta nam nude. Ovo. Ovo nam nude.
Odmah da napomenem: nisam u fazonu italijanske muzike. Od izvođača cenim Giorgiu, Lauru Pausini, Annu Oxu (jbg, ima glaščinu), Annu Tatangelo i još par likova. Kada čujem Erosov „glasić“, go*na mi se jedu. Bukvalno. Njihov pop uglavnom kapiram kao veoma pretenciozan. Ali zamislite tu količinu mog šoka kada sam čula ovo. Vot. D. Fak.
Lik se zove Raphael Gualazzi, i ne, nakon ove pesme zaista nisam imala želju da ga izgooglam kako bih vam pružila koju informaciju više. Nekako mi mrsko. A evo i zbog čega.
Italijani se večito furaju kako su pesme koje šalju na ESC vazda „isuviše kvalitetne“ za nešto tako „jadno i patetično“ poput Evrovizije, te je njihov elitizam i više nego na mestu. Da bi dokazali kako su oni muzički superiornija bića od nas ostalih, ove godine su izabrali da nam pošalju lika koji je u džez varijanti. Stvarno.
Mislim, brate, alo. Koliko pretenciozan treba da budeš? Koliki snob moraš da budeš? Šta uopšte prolazi kroz glavu ljudi koji šalju jazz na ESC? Jbt, Lordi su barem bili zanimljivi, ovaj dečkonja je snooze-fest! Kapiram ja džez, veoma ga cenim, ali čak i u domenu džeza – ovo je tako prosečno, mlako, osrednje i potpuno neinventivno. Ništa, ama baš ništa novo.
OK, Francuzi su jednom prilikom pokušali nešto „neuobičajeno“ kada su poslali Patriciu Kaas. Ali Patricia je diva (i završila je na zasluženo solidnom 8. mestu), a ovaj... kako se zove... Guido? Zvaćemo ga Guido, mrzi me da čitam tekst od početka; dakle - izbor ovog malog prdeža Guida mi je potpuna enigma. Pa na tom vražijem San Remu je bilo TOLIKO boljih pesama.
Na kraju... pesma nije toliko loša, koliko je „tema promašena“. Ali nema veze – Italijani su postigli svoj cilj. Opet će moći da kake na sva zvona kako su „njihove pesme isuviše dobre i kvalitetne“ za ESC.
Očekivala sam više, mnogo više. Što se mene tiče, nisu se morali ni vraćati. Ali zato ’oću Luksemburg. Luksemburg je uvek razvaljivao sa dobrim pesmama.
0 komentara:
Post a Comment
Daaaaa?