Tja

Pitanje za danas: ako ne očekuješ previše od nečega ili nekoga, da li zapravo možeš da se razočaraš? Negde između ličnih očekivanja (što onih ispunjenih, što izneverenih) i frustracija i neverice, smestilo se prvo polufinalno veče izbora za Pesmu Evrovizije.

Sa jedne strane, znaš da je Azerbejdžan zemlja u razvoju, sa diktatorom koji bi najradije ceo strogi centar Bakua posuo zlatom i dijamantima, i znaš da kao zemlja ne štede na ličnoj promociji. Sa druge strane, to je Azerbejdžan. Novac ne može sve da kupi. Indijanci ostaju indijanci. Noga lička, a cipela bečka – što bi rekla moja draga profesorka muzičkog iz Gimnazije. A da je citiram još jednom, “vid’la žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu”. Mudra, mudra žena. Pozdrav za Gocu Lazić!

Elem – utisak je da sinoć ama baš ništa nije funkcionisalo kako treba. Počev od isuviše isforsirano “šarmantnih” voditelja (koji su se zaista mučili i sa engleskim i sa francuskim jezikom), banalno pompezne scene, pa sve do tehničkih detalja koji su bili toliko uočljivi da je čak i laik mogao da primeti da tu nešto ne funkcioniše.

Istina, bilo je problema sa tonom u prvom polufinalu i u Dizeldorfu prošle godine, ali Azeri su sada stvarno postavili nove kriterijume fejlanja kada je ESC u pitanju. Kod nekih izvođača se muzika sa matrice skoro nije čula, monitoring je bio katastrofa, pevači su konstantno ispadali iz tonaliteta, a bogami i iz ritma. Zaista, svako ko je sinoć ispao ima puno pravo da se ljuti i da bude nadrkan na organizatora. Grafika je takođe zakazivala u više navrata. Pa jebemmucuka, ako smo mi Srbi 2008. mogli da se skoncentrišemo i taj deo mogli da odradimo po PS-u, mogli su i Azeri. Ali ne vredi. Indijanci ostaju indijanci. Daj Bože da se opamete do četvrtka, ovo zaista pretenduje da upropasti celokupan doživljaj i ugođaj.

No, da se na kratko osvrnem na nastupe. Crna Gora prema očekivanjima. Mi koji znamo za Rambov “opus” nismo bili iznenađeni. Neki su čak bili i oduševljeni. Ja ne, naprotiv. Zato sam doživela i prvi transfer blama večeri. Pokušala sam da gledam nastup očima osobe koja Ramba gleda prvi put i bilo mi je fizički muka.

Island je posao odradio onako kako se očekivalo, solidno u interpretaciji, a uz ideje režisera koje mi najčešće nisu bile najjasnije. Naš komentator nije propustio da nas “zabavi” prevođenjem imena grčke predstavnice (not funny, btw). Čak i da ga je čula kako joj skrnavi ime, ne verujem da bi se Elefterija previše potresla, pošto je bila zauzeta vaćarenjem sa pratećim igračima na sceni, a u skladu sa tekstom pesme koju je izvodila. AnMary iz Letonije je takođe imala očigledne probleme sa monitoringom, ali čak ni to ne može da promeni činjenicu da Letonci ove godine fakat nisu znali kako da predstave ovakav gimmicky nastup. Lud zbunjenog… Albanka se prema mojim očekivanjima izdrala samo tako, kao da joj je krenuo kamen iz bubrega, Božemeoprosti. U skladu sa spotom, autfit i stajling podjednako pretenciozni.

Mandinga iz Rumunije su se fakat namučili. Matrica se skoro nije čula, a pevačica (Elena) je u par navrata baš jezivo ispala iz ritma. Sinplus su smorili sa katastrofalnim i isforsiranim izgovorom engleskog. I kožnim pantalonama. Belgija bleda i neubedljiva. Pernila iz Finske na visini zadatka, nenametljivo i svedeno – što očigledno nije bilo dovoljno za prolaz. Izabo imali odličan nastup, ali režija i monitoring ponovo upropastili stvar. Gledano na TV-u, nastup je bio papazjanija u kojoj se ne zna ko kosi, a ko vodu nosi. San Marino nećemo komentarisati… Žena ima 37 godina, ponaša se kao šiparica i peva o sajberseksu. Nuff said.

Kipranka Ivi je prošla, baš kao što sam i pretpostavila. Glupav nastup, koreografija kojoj samo pom-pomovi nedostaju, a Ivi kao glavna čirlidersica. Soluna iz Danske je zadržala identični tupavi autfit, i uz osrednju skandi-pop pesmu prošla dalje. Babuške iz Buranova očekivano pokidale i izazvale najveći aplauz večeri. Compact Disco imali bolji nastup, nego pesmu, a Austrija prošla onako kako ovakva pesma i treba da prođe – loše. Paša iz Moldavije je imao zapažen i zabavan nastup; čak sam na trenutak i zaboravila da peva na engleskom. Ako je to bio engleski. 

Na kraju, Irska. Sve što bih rekla o Jedward je već rečeno ranije. Sramota, jad i beda.

Opšti utisak je da su favoriti opravdali očekivanja. Dalje su prošle i Rusija, i Rumunija, i Danska i Island. Ostaje žal što je umesto Finske dalje prošla Albanija, i što je Irska verovatno istisnula Izrael, ali šta da se radi.

Sada nam ne preostaje ništa drugo, nego da vidimo šta će nam doneti drugo polufinale u četvrtak. Moja glavna “briga” je vezana čisto za tehnički deo priče. Ako se problemi sa tonom ne srede, realna je bojazan da će finale biti katastrofa. Ono kad skupocenu igračku daš bebi, pa se posle pitaš što je polomljena. Uhh…