Ende!

Jesam ESC fanatik, ali čak i ja moram da priznam - ova nedelja je bila iscrpljujuća čak i za mene. Željno sam čekala subotu veče i finale, što zbog samog hepeninga, što zbog činjenice da ću nakon istog konačno moći da "danem dušom" i iscooliram malo. Blogovanje o Eurosongu tokom trajanja istog zna da bude izuzetno naporno i zahtevno, ali i zahvalno - natočito ako uzmete u obzir komične upite koje Google prosleđuje na adresu ovog bloga. :)

Anyhoo, da rezimiramo! Pobednik ovogodišnjeg ESC-a je Azerbejdžan. Italija se vratila u velikom stilu osvojivši drugo mesto, dok je Nina završila na izuzetno dobrom 14. mestu. No, krenimo redom.

Nakon "uživanja" u megalomaniji i egu Štefana Raba na samom početku, imali smo prilike da saslušamo 25 pesama, ovogodišnjih finalista. Ne bih se zadržavala na detaljnim opisima nastupa onih koji su prošli u finale iz polufinala, pošto se tu ništa značajnije nije promenilo, već ću se na kratko osvrnuti na "Big 5". Blue, iako sa solidnom pesmom, nisu uspeli da ostave značajniji utisak na mene. Ceo nastup je bio prilično traljavo osmišljen IMHO, i nije mi baš najjasnija "umetnička vizija" čoveka koji je rešio da stavi slike momaka iz benda kao deo scenografije. Iako je slovio za jednog od favorita, Amaury Vassilli iz Francuske je imao iznenađujuće osrednji nastup. Deluje kao da je sa pesmom počeo niže nego što je trebalo, posle kao da je pokušao da se čupa, ali jednostavno - to nije zvučalo ni probližno studijskom snimku. Rafael iz Italije je ponovio nastup sa San Rema, dok je domaćica Lena pokušala da nešto mračnijim nastupom i krupnim kadrovima privučne pažnju gledalaca širom Evrope. Lucia iz Španije je pružila tipičan španski ESC nastup, sa plesačima i "veselom" koreografijom, na šta smo već navikli.

Što se tiče Nininog nastupa, svi problemi sa tonom koji su pratili prvo polufinalno veče uspešno su otklonjeni i naša predstavnica je zvučala baš onako kako treba. Da je ostavila izuzetno jak utisak na sve gledaoce dokazuje i činjenica da je #Serbia bio world trending topic na Twitteru još dugo nakon njenog nastupa. Baš kao i Austin Powers. :) Možda će nekome 14. mesto delovati kao neuspeh, ali zauzeti zlatnu sredinu u ovako jakom finalu je sjajna stvar. Iako sam se potajno nadala ulasku u Top 10, i ovo je odličan rezultat, tim pre što je "Čaroban" netipična pesmica, potpuni retro i sa takvim pesmama je uvek rizik.

Pobednička pesma - sve sam rekla u prethodnim postovima. Osrednje, mlako, bezidejno, njonjavo. Azerbejdžan je inače zemlja koja godinama izdvaja izuzetno značajne sume novca za Eurosong. Može im se, imaju love (nafta) i ne biraju sredstva da se promovišu u najboljem mogućem svetlu. Pretprošle godine su privoleli švedskog producenta Arasha da im uradi pesmu, i ostvarili prilično visok plasman. Prethodne godine su privoleli koreografa Beyonce da osmisli nastup mlađane Safure (koja je pevala pesmu švedskog kompozitora, i koja je već bila viđena kao pobednik), na ceo projekat potrošili nekoliko MILIONA dolara (po nekim navodima, desetine miliona dolara), ali ponovo bez uspeha. I eto, ove godine su napokon uspeli da pobede sa mediocre pesmurkom koji zvuči prilično jeftino, u "High School Musical" fazonu. Izgleda da su Azeri svoj budžet usmerili na pravo mesto (ne kažem da su uleteli sa lovom kod nekih stručnih žirija, ali mi je potpuno neshvatljivo kako jedna do zla Boga dosadna pesma može da prođe tako dobro?).

Italija je osvojila drugo mesto. Verujem da je ovo pesma za koju bi glasao tipičan nacionalni stručni žiri, sačinjen od pretenciznih likova koji se tripuju da se razumeju u "dobru muziku"... Kao što rekoh i u tekstu posvećenom italijanskoj pesmi, Rafael nije ponudio ništa novo u svom žanru, a čak i ovo što je ponudio je prosečno i neinventivno. Sorry but jebiga.

Kao što sam i prognozirala, Bosna je završila na 6. mestu, a takođe u skladu sa mojim prognozama, Getter Jaani je zapatila "sindrom Kate Ryan" i završila kao pretposlednja. Takođe, kada smo već kod favorita koji su "ispušili", moramo pomenuti Francuza koji je završio kao 15., Mađaricu koja je skončala na 22. mestu, ali i Blue koji su, suprotno svim očekivanjima završili na 11. mestu. Ni Vorobjov iz Rusije nikako ne može biti zadovoljan 16. mestom, i sigurno se pita "WTF" gledajući na završnu tabelu na kojoj je Mika iz Ukrajine na nelogično i neprirodno visokom 4. mestu. Ni meni nije jasno.

Kao što je to običaj, i narednih dana će se pričati o blokovskom glasanju. Naravno, ko izgubi ima pravo da se ljuti, ali ne mogu da se otmem utisku da su (u poslednjih nekoliko godina) jedino Elena Paparizou, Marija Šerifović, Lordi i Rybak prva mesta osvojili "fair & square". I dokle je stranim komentatorima potpuno logično da Skandinavci međusobno razmenjuju poene, uvek dođe do histerije kada su ex-Yu zemlje u pitanju. Čini se da je to činjenica koja posebno ide na živce Britancima, koji su ove godine 12 poena naravno dali Irskoj, samo da bi posle imali jaw dropping trenutak kada su od Irske nazad dobili svega 6. :) Moj savet: dragi Britanci, podelite se na Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku, imaćete garantovan top 10 svake godine. ;D

Naravno, pored Balkanaca i Skandinavaca, međusobno su se lizali Grci i Kiprani, Španci i Portugalci, Nemci i Austrijanci, Mađari i Finci, Turci i Azerbejdžanci, Rumuni i Moldavci. U know, the usual stuff na šta smo već navikli. Utisak da je naša dijaspora razočarala i jeste i nije na mestu. Bila sam iznenađena što nismo dobili ni jedan jedini poen iz Nemačke, Švedske i Rusije, ali ne smemo zaboraviti da je uticaj televotinga drastično smanjen uvođenjem stručnog žirija. Za dobar skor nije dovoljno "rasejanje", već poeni od što više zemalja.

No dobro - Eurosong će naredne godine biti održan u Bakuu. Iskreno se nadam da će, u skladu sa tendencijama da promovišu svoju zemlju, vlada Azerbejdžana subvencionisati low cost letove ka Bakuu (:D) i na taj način privući što veći broj fanova ESC-a. Meni preostaje da štekam lovu, u nadi da se u međuvremenu neće zaratiti u susednom Iranu, i da mi roditelji neće sakriti pasoš zbog brige za moju bezbednost u tamo nekom Azerbejdžanu, Bogu iza tregera. :)

Suma sumarum - Nini sve čestitke za odličan plasman! Ne da se nismo obrukali, nego smo pokazali da znamo da furamo muziku koja nije u "ovo je Balkan" fazonu. :) Jedino bih preporučila RTS-u da vrati stari format nacionalnog izbora i na taj način barem malo pomogne domaćoj zabavnoj muzici. ;)

Što se bloga tiče, ovo nikako nije kraj sezone. Gomila evrovizijskih priča čeka da bude ispričana, a gomila mp3 fajlova čeka da bude podeljena sa vama. Stay tuned! :)

PS Ako ste mislili da sam zaboravila na Dušku - grešite. Jednostavno, više nemam ni živaca ni vremena da pišem eseje o njenim lapsusima i nekompetentnosti.