When the Going Gets Tough... Drugo polufinale 2/3

7 - UKRAJINA : GAITANA "BE MY GUEST" 

Nakon prilično neshvatljivog prošlogodišnjeg uspeha, sa više nego njonjavom i prosečnom pesmom, Ukrajina se na takmičenje vraća svojim "korenima" - cheeky ženski izvođač sa uptempo densićem. Sve je počelo Ruslanom, nakon nje je nastupala Tina Karol, pa fabulozna Svetlana Loboda, Ani Lorak... A ne zaboravimo ni Verku Serdučku (istina, nije žensko, ali je njegov "act" svakako ženski). Ove godine, gledaćemo i slušaćemo Gaitanu. Jedna od karakteristika ukrajinskih nacionalnih izbora za predstavnika je nama tako dobro poznata - jednostavno, ne može da prođe bez frke. Ove godine, problem kod nekih političara desnice je bila boja kože ukrajinske pevačice, pošto je Gaitana mulatkinja. Naravno, u njenu odbranu (zapravo, odbranu ne samo Gaitane, već zdravog razuma i jednakosti) ustali su skoro svi, ali je ova neprijatna epizoda ipak privukla pažnju javnosti. Elem, nekoliko reči o samoj pesmi. Može se reći da su autori iskoristili i aktuelni trenutak, tj činjenicu da je Ukrajina jedan od domaćina evropskog prventstva u fudbalu. Pesma je pomalo "tifozna", sadrži nacionalne elemente, a reči (koje su tradicionalno idiotske) služe svrsi. Ceo tekst bi se mogao sažeti u "dobrodošli dragi gosti". Ono što bode oči je sličnost sa "When love takes over" i sličnim Getinim "produktima", mada se mora priznati da su Ukrajinci umiksali skoro sve što im je palo na pamet. Od Getinog hausića, tradicionalnog etno hook-a i truba, pa do drum'n'bass "woob-woob" zvuka na par mesta... Krajnji proizvod je zanimljiv, drži pažnju, i utisak je da će uspeti da progura Gaitanu u finale.

8 - BUGARSKA : SOFI MARINOVA "LOVE UNLIMITED" 

Nastavljamo u sličnom ritmu! Nakon "bouncy" Gaitane, nastupa predstavnica Bugarske, Sofi Marinova. Sofi važi za jedno od većih muzičkih imena u svojoj zemlji. Put do uspeha nije bio nimalo lak, počela je kao omaleni romski devojčurak koji je pevao po svadbama i krštenjima, a repertoar je bio prostran kao majčica Rusija, od Dragane Mirković do Majkla Džeksona. Muzički stil je pop sa teškim etno uticajem, što se može primetiti i po načinu interpretacije. Sam vokal je izuzetno kvalitetan; na kraju krajeva, Sofi se može pohvaliti rasponom od 5 oktava. Malo li je? Elem, pesma koju ćemo imati prilike da slušamo se može okarakterisati kao aktuelni dens "uradak", obogaćen etno ornamentima samo u interpretaciji. Strofe su na bugarskom (odobravamo!), a refren je na čak 10-11 jezika, što i nije naročit poduhvat, s obzirom da se isti svodi na ponavljanje fraze "volim te" na različitim jezicima. Sve u svemu, zanimljivo i relevantno. Jedino što može da pokvari celokupan utisak je njen prilično statičan nastup u nacionalnom finalu. Nadajmo se da je to uspela da poboljša u međuvremenu. Ne ide da uz ovakvu pesmu izvođač stoji kao ukopan. Nego, samo kratak osvrt na dosadašnje bugarske nastupe na Eurosongu. Znači, BRAVO. Zemlja koja hrabro eksperimentiše sa različitim muzičkim pravcima i žanrovima i svake godine nam nudi nešto drugačije.

9 - SLOVENIJA : EVA BOTO "VERJAMEM" 

Pre nego kažem par reči o samoj numeri, moram da se na kratko osvrnem na slovenački nacionalni izbor za predstavnika. "Misija Evrovizija"  je izuzetno kvalitetan muzički show koji mlade i anonimne izvođače pretvara maltene u heroje nacije u izboru koji traje nekoliko meseci, a koji vodi genijalni Klemen Slakonja. Po ko zna koji put kažem - u nekim stvarima bi zaista trebalo da se ugledamo na Slovence. Elem. Eva je mlada, anonimna, ali izuzetno talentovana. U izuzetno jakom nacionalnom finalu, uspela je da šarmira publiku više neko sestre Prusnik i zahvaljujući pesmi iza koje stoji Vladimir Graić (kompozitor "Molitve" sa kojom pobedismo onomad, ali i "Zaveta", sa kojim Beauty Queens nepravedno ispušiše godinu dana kasnije) čekirala kartu za Baku. Sličnosti između "Verjamem" i "Molitve" fakat postoje, to je priznao i sam Vladimir Graić, rekavši da je primenio identičan "algoritam" u pesmi. I zaista je tako. Od prvog takta do završnog klimaksa pesme, sličnosti zaista provejavaju tu i tamo, ali nema reči o plagijatu. Pre možemo reći da je u pitanju stil autora. Eva će pevati na divnom slovenačkom jeziku (jebiga, obožavam ga!), i nadam se da njeno neiskustvo neće uticati na inače odličnu interpretaciju. Očekujemo dramatizovan nastup sa silovitom završnicom. Ako je sudeći po komentarima na stranim forumima, ovo je verovatno jedna od najkvalitetnijih ex-Yu pesma ove godine. Fingers crossed, kiddo. ;)

10 - HRVATSKA : NINA BADRIĆ "NEBO" 

Izuzetno cenim Ninu Badrić. Žena je izgradila karijeru koja priča sama za sebe. Da se ne lažemo, žena sa onakvim glasom to i zaslužuje. I uvek sam se pitala zašto je do sada nismo videli na Eurosongu. I potajno sam se nadala da će jednog dana i ona imati priliku da se oproba na stejdžu globalno obožavanog spektakla. Iiii, ove godine se moja želja napokon ispunila. Hrvatska je delegirala Ninu da brani njene boje u Azerbejdžanu. Svi koji pratimo ESC smo bili više nego znatiželjni da čujemo kakvom će nas pesmom Nina obradovati. Pre par meseci, procurela je informacija da to neće biti nova pesma, već jedna od kompozicija sa njenog zadnjeg albuma, što je za mene bio monumentalni letdown. Iako kvalitetan, album nije imao pesmu koja je dovoljno jaka i zarazna na prvo slušanje, pa sam se nadala da će se neka od pesama doraditi, ponovo umiksati, rearanžirati or whatever. Na kraju, Nina je odabrala "Nebo", numeru izuzetno kvalitetnog teksta, ali sa melodijom kojoj jednostavno nešto nedostaje. Iako je pesma ulickana i doterana za potrebe Eurosonga, utisak je da tu ipak nešto fali, da joj nedostaje neki "shock" ili "awe" segment koji bi skrenuo pažnju na nju. Patricia Kaas koja je 2009. pevala za Francusku je imala sličan "problem" ali je nastupom i svojim muzičkim renomeom mogla sebi da dozvoli takav luksuz i subpar pesmu vine u gornji deo tabele.I nema sumnje da će sama institucija Nine Badrić pokupiti dosta poena širom Balkana, ali ipak ostaje žal. Uz pravu pesmu, interpretator poput Nine bi mogao da puca na sam vrh. A i nikako joj ne ide u prilog žreb koji ju se stavio pre Loreen iz Švedske. Šteta.

11 - ŠVEDSKA : LOREEN "EUPHORIA" 

Švedski nacionalni izbor, čuveni Melodiefestivalen možda ne spada u najgledanije muzičke događaje u Evropi, ali je svakako najgledanije nacionalno finale izbora u Evropi, to bez svake sumnje. Naravno, svako ko iole poznaje švedsku muzičku scenu zna koliko je ona jaka. Uostalom, švedska diskografija je nakon britanske, najjača u Evropi. Otprilike da ne postoji relevantan muzički žanr u svetu, a da u samom vrhu popularnosti ne stoji neki švedski proizvod. Robyn, The Knife, Avicii, Mando Diao, The Cardigans, The Hives, Lykke Li, Jose Gonzales, Kleerup, Eric Prydz. One malo starije ću podsetiti na Ace of Base, Roxette, Army of Lovers, Europe... A o ABBA nećemo trošiti reči. Elem, u ovogodišnjem finalu MF vodila se prava borba titana, i to između Loreen i Dannyja Sauceda. Već tada, pre nego što su Švedi masovno u televotingu odabrali Loreen, bukmerjkeri su Švedsku stavili kao glavnog favorita za pobedu, što dovoljno govori o kvalitetu samog tamičenja. Meni je sad pomalo glupo da pišem panegirike za moju omiljenu ovogodišnju pesmu (za koju ću naravno, glasati), ali ću ipak ispoštovati norme koje sama sebi postavih. "Euphoria" je ono što Ameri zovu "the whole package". Sve je tu. Od same pesme, produkcije i aranžmana, preko interpretacije, pa do nastupa koji pomera granice kada je ESC u pitanju. "Euphoria" se žanrovski može svrstati u trance numeru, zapakovanu u trominutnu formu. Loreen je apsolutni gospodar svog vokala, kojim slušaoca vodi od prvih, dubokih tonova sve do klimaksa na samom kraju. Izuzetnu interpretaciju prati koreografija koja je na tragu interpretativnog plesa. Neki mlađi će reći Kate Bush, a mi stariji i pametniji ćemo reći da je ovo provaljeno još u vreme Isadore Duncan. Ukratko, Švedska nikada nije bila bliža novoj pobedi, a ja ću se potruditi da joj u tome pomognem SMS porukom.

12 - GRUZIJA : ANRI JOKHADZE "I'M A JOKER" 

Anrijeva pesma predstavlja oštru konkurenciju pesmi San Marina u nadmetanju za najidiotskiji tekst godine. I dok Valentina Monetta poziva zainteresovane da je kliknu mišem zarad malo sajberseksanja, tekstopisac ovogodišnje gruzijske pesme, Bibi Kvačadze nije se previše bavio stilskim figurama, već je uzeo rečnik rima i sklepao pesmu koja pljuje u licu ne samo engleskoj gramatici, već i razumu. Anri je "joker, poker, evil blocker, womanizer, supervizor". I sve to "forever ever ever ever ever". Kada je tek izabrana, numera je izazvala pravu sablazan međ' fanovima takmičenja, i na jednom od relevantnih foruma je ocenjena sa najviše nula u istoriji foruma. U međuvremenu, pesma je "utezana" i "natezana" u nekoliko navrata sa ciljem da se učini više brain-friendly, i verovali ili ne, u tome se i koliko-toliko uspelo. Finalna verzija zvuči daleko bolje od autentične prve verzije, ali još uvek je tu prisutno previše elemenata koji vređaju inteligenciju. Iako je u pitanju zemlja tzv. "sovjetskog" bloka, teško je poverovati da bi Anri mogao da se ponovi uspeh svojih prethodnika i kvalifikuje se u finale.

When the Going Gets Tough... Drugo polufinale 1/3

1 - SRBIJA : ŽELJKO JOKSIMOVIĆ "NIJE LJUBAV STVAR" 

Iz petnih žila se trudim da budem nepristrasna, tri, četri, pozor SAD! Željko ostaje Željko. Od prve pesme sa kojom je učestvovao na Eurosongu 2004. godine, preko numera koje je pisao za Jelenu Tomašević i Harija Varešanovića, pa sve do ovogodišnje pesme kojom nas predstavlja, ostao je dosledan svom muzičkom fazonu. Štaviše, možemo reći da je čovek ustanovio žanr "balkanske balade" - počev od pomalo arhaičnih etno motiva u teksovima, slične muzičke konzistencije i strukture, i naravno, obilato korišćenih žičanih i duvačkih instrumenata, kao i udaraljki. U Istambulu te 2004. godine, Evropa je lepo reagovala na "Lane moje". Međutim, svaki naredni pokušaj sa identičnom formulom, prolazio je sve slabije i slabije u odnosu na prvobitni uspeh. Stekao se utisak da se Evropa pomalo zasitila tog "templejta" koji Željko već godinama uporno gura. Poznanik iz Španije mi nakon preslušane pesme reče: "Lepo peva, ali mi se čini da on uvek peva jednu te istu pesmu". Ako se pogleda "NLjS", zaista je previše sličnosti sa onim što smo već mogli da vidimo. Ponovo su tu violine, ponovo je u kavalista, ponovo je tu onaj drugi lik iz nekadašnjeg "Ad Hoc" orkestra, sve ostavlja izuzetno jak "deja vu" osećaj. A ako na to dodamo i činjenicu da je (nesrećni) Željko rešio da pesmu otvori "celtic" instrumentalom koji su nedavno iskoristili globalno popularni Coldplay, nekako se čini da Željko ovom numerom nije ponudio ama baš ništa novo i kvalitativno različito od onoga što smo do sada imali prilike da čujemo. Dapače, u poređenju sa "Lane moje", "Lejla" i "Oro", ovo je IMHO, daleko najslabiji Željkov "proizvod", iznad čije autorske vrednosti i originalnosti stoji masan znak pitanja. Pa ipak, Željko je lokalni "superstar", nema sumnje da će se dokopati finala. I nema sumnje da će dijaspora umeti da nagradi "balkanski identitet" pesme (za razliku od pesme naše prošlogodišnje predstavnice, Nine). Plasman u Top10 deluje kao sigurica. VIDITE KAKO MOGU DA BUDEM SMIRENA I OBJEKTIVNA?!!

2 - MAKEDONIJA : KALIOPI "CRNO I BELO" 

Ovu pesmu je izuzetno teško prokomentarisati. Kaliopi Bukle sa pravom važi za jednu od najboljih vokala na Balkanu - njen glas sadrži prirodnu dramatiku kojom malo koja druga pevačica može da se pohvali. Pa ipak, utisak je da Kaliopi nikada zapravo nije dosegla status koji zaslužuje. OK, svi znamo za "Rođeni" i "Kofer ljubavi", ali čini se da nikada nije uspela da zauzme "spotlight", već je nekako uvek vrebala iz prikrajka. Verovatno zato što nije pristala da prihvati nametnute obrasce "balkanskog pop mejnstrima" koji je, da se ne lažemo, teško sranje. No, dobro. Ove godine, predstavlja svoju domovinu numerom "Crno i belo". Vokali kao i uvek besprekorni, pesma izuzetno kvalitetna, ali tu opet nešto nedostaje. Pre svega - pesma ne hvata na prvo slušanje, što ne mora ništa da znači u "normalnom svetu", ali na Evroviziji značno mnogo, ako ne i sve. Drugo, aranžman deluje... pa sad... pomalo "prevaziđeno", kao da je zarobljen u poznim osamdesetim godinama. Jednosatvno, prisutan je taj retro jugoslovenski pop-rock feeling. Kada sam čula pesmu prvi put, ponadala sam se da će finalna verzija biti unapređena upravo u tim segmentima. Da će ili pop ili rock prevagnuti i da ćemo dobiti jednu homogeniju pesmu. Ovako, dobili smo kompoziciju koja kao da je izronila iz nekog drugog sveta, neke druge muzičke ere. Da li će harizma i vokalne bravure Kalopi Bukle biti dovoljni da Makedoniji obezbede finale? Bukmejkeri kažu "nema šanse". Ja kažem, pored ovakve polufinalne grupe, sa toliko Jugovića - sve je moguće.

3 - HOLANDIJA : JOAN FRANKA "YOU AND I" 

E, ovo mi je sasvim OK i gotiva. Nenametljivo, nepretenciozno, simpatično i iskreno. Joan Franka peva o svojoj dečijoj ljubavi, obučena kao indijanka (aludira na igrice tipa "kauboji i indijanci"), sa sve gitarom. Žanrovski gledano, ovo mu dođe nešto što bi se moglo svrstati u neki... indie-alternative folk zvuk. Iskreno, iz sveg srca navijam da se ova pesma nađe u finalu. Eurosongu su potrebne i ovakve numere, ne samo bledunajvi i sladunjavi Top40 hitići za jedno leto. Od mene će svakako dobiti jedan glas. Ko će dobiti drugi? Čuće se!

4 - MALTA : KURT CALLEJA "THIS IS THE NIGHT" 

Prva asocijacija na Maltu je Eurosong. Verovatno zato što je ova malecka ostrvska zemlja prilično nevidljiva u bilo kom drugom dobu godine. :) Nakon prošlogodišnjeg crowd pleasera, ove godine će nam pevati Kurt Calleja! Numera oh-tako-tipičnog naziva, "This is the night". Na prvo slušanje, simpatično, veselo. I to je otprilike to. Tekst pesme koji smo do sada čuli već zilion puta, vokal koji sasvim fino radi ono što se od njega očekuje... Jedino što ovu pesmu izdvaja iz konkurencije je činjenica da je Kurt baš sladak. Ono, ako ništa drugo, mi strejt devojke ćemo moći da malo odmaramo oči na njemu, hehe. Prolaz u finale - teško. Mislim ko će da glasa za Maltu? :S

5 - BELORUSIJA : LITESOUND "WE ARE THE HEROES" 

Još jedna numera koja će dizati obrve onih koji prate aktuelnu muzičku scenu. Kada je izabrana za pobedničku pesmu, "We are the heroes" je neodoljivo ličila na "(What doesn't kill you makes you) Stronger" od Kelly Clarkson. To je moglo da se vidi "iz aviona", tako da su Litesound pribegli kompromisu. Unajmili su čuvenog grčkog producenta Dimitrisa Kontopoulosa da to nekako "otkloni" i da upegla pesmu. Šta je čovek drugo mogao da uradi - od pop-rock pesme je napravio tehno stvar. Krajni rezultat? Pesma više ne podseća "neodoljivo" na "Stronger", već samo "odoljivo". Sličnosti su očigledne. Međutim, na Eurosongu su i flagrantnije i drskije obrade prolazile, nema razloga da ovaj put bude drugačije. Beloruski boy bend će se po svoj prilici naći u finalu. No, ne žalim se. Estetski su adekvatni, heheh. ;) Uzgred, video klip je sa originalnom verzijom pesme.

6 - PORTUGAL : FILIPA SOUSA "VIDA MINHA" 

Andrej Babić po 6. put na Eurosongu. Mladi hrvatski kompozitor se nakon 2 godine pauze ponovo vraća na mesto zločina, ovaj put kao kompozitor pesme "Vida minha", koja će predstavljati Portugal. Andrej se ponovo uortačio sa Karlosom Koeljom, sa kojim je već sarađivao 2008. godine, i to uspešno, pošto je "Senhora do mar" prošla u finale. A prolazak u finale se može smatrati prvorazrednim uspehom za usamljenu iberijsku zemlju. Realno, Portugal je jedna od retkih zemalja učesnica koja se može "pohvaliti" činjenicom da ima samo jednog "suseda", svaki poen dobijen od ostatka Evrope se može smatrati enormnim poduhvatom. Šanse? U pitanju je pristojna, solidna balada, kvalitetno otpevana, u tipičnom Babićevom fazonu, ali ipak za nijansu slabija od "Senhora do mar". Konkurencija u drugom polufinalu je više nego gadna, kapiram da ovo samo glasovi stručnog žirija mogu da proguraju dalje.

The Time is Now! Prvo polufinale 3/3

13 - DANSKA : SOLUNA SAMAY "SHOULD'VE KNOWN BETTER"

Negde između Susanne Georgi (Andora 2009) i Anne Bergendahl (Švedska 2010), našla se i Soluna Samay. Još jedna devojka sa gitarom koja kapira da je sa svojih 20ikusur dina popila svu pamet sveta kada su veze u pitanju. Klasika. Elem, o ovoj pesmi je već bilo reči na blogu, pa neću ići u detaljisanje i dublje analize. Interpretacija izuzetno dobra, melodija koja lako ulazi u uši, ukratko - ono na šta su nas Danci već navikli poslednjih nekoliko godina. Ako se kladite, slobodno igrajte na prolaz Danske u finale. Tipičan "top 40" ESC pop šlager koji ima svoju publiku i koji će se svakako slušati tokom godine na radio stanicama.

14 - RUSIJA : BURANOVSKIYE BABUSHKI "PARTY FOR EVERYBODY"

I onda tako čujete neku pesmu i upadnete u dilemu "je l' ovo mene neko zajebava ili je ovo stvarno, odistnski?" I onda skontate da je takva dilema redundantna, zavalite se u vašu fotelju i lolate. Zanemarite ruski dens, zanemarite smehotresan engleski u refrenu. Zanemarite sve to. Fokusirajte se na ovo. Bakice pevaju o tome kako čekaju da im se vrate deca (unuci, whatevs), i zato su srećne. Prvo će fino da se obuku, pa će da im spreme neki has. Spremaju im neku pitu ili pogaču, pošto pevaju dok radosno gledaju kako testo narasta. I ne samo to. Ruralnu atmosferu pesme upotpunjuju pas i mačka koji se takođe raduju. E, to. To je bitno. Iskrenost koju ne može da pomuti ni to što sve ostalo deluje bizarno. I te bakice su rešile da učestvuju na Eurosongu da bi prikupile novac za svoje selo u Donjim Pripizdićima. Plus, pevaju na lokalnom, udmurtskom jeziku, ne ruskom - što je u startu za poštovanje. Što se mene tiče, ne samo kapa dole, već najiskreniji naklon i poštovanje ovim bakicama koje imaju herca, elana i ponosa da izvedu ovakvu anti-Eurosong pesmu. Da mogu da glasam, glasala bih za njih. Ovako mi samo preostaje da se nadam da će auteničnost i neisfoliranost babuški iz Buranova proći zapaženo i nagrađeno. 

15 - MAĐARSKA : COMPACT DISCO "SOUND OF OUR HEARTS"

Našim severnim komšijama nije nimalo lako. Prošle godine su imali izuzetno visoka očekivanja. Kati Wolf je bila jedan od favorita za pobedu, ali više nego loš plasman u finalu je vaistinu bilo hladan tuš. Srećom, Mađari nisu klonui duhom - ove godine nam šalju electro-pop-rock kvartet iz Budimpešte, naziva "Compact Disco". Ako zanemarimo pomalo otužne reči (otuđenost, mržnja u svetu, yadda yadda yadda...), pesma nije toliko loša, koliko u celini ostavlja utisak... dosadnosti. Je l' dosadnost reč uopšte? Hm. Sve u svemu, solidna pesma, ali daleko od toga da se može pohvaliti nečim što je izdvaja od konkurencije. Finale - teško.

16 - AUSTRIJA : TRACKSHITTAZ "WOKI MIT DEIM POPO"

Hajdemo ovako... rep pesma na Eurosongu može da prođe ako je na jeziku koji većina nas razume i koji je, u neku ruku melodičan. Repovanje na jeziku koji predstavlja dijalekt nemačkog (Mühlviertlerisch), koji sam po sebi predstavlja kaznu za uši teško da može da kod slušaoca izazove bilo kakvu pozitivnu reakciju. Jednostavno, previše je napornoooo. Jedino što ovu stvar može da izvadi i progura u finale, to je scenski nastup koji je, barem na nacionalnom finalu, bio izuzetno originalan. Uzgred, "Woki mit deim popo" na našem znači "Mrdaj guzom". Niste valjda očekivali neku filozofiju?

17 - MOLDAVIJA : PASHA PARFENY "LAUTAR"

Ne znam, nekako sam od Moldavije navikla na otkačenije pesme i ekstravagantne nastupe. Realno, "Zdob si Zdub" su postavili standarde kada je ludilo na stejdžu u pitanju, a predstavnici iz 2010. godine su me dobrano sablaznuli onim hip-thursting saksofonistom i violinistom koji se vrti na ploči... Elem, ove godine, Moldaviju predstavlja Pasha Parfeny sa pesmom koja naprosto odiše rumunsko-moldavsko-vlaškim swagom. Jebote, ne mogu da verujem da sam napisala "swag"... Ali ajd sad, da ne prekidam tok misli. Uptempo pesmica, lagana i na samoj ivici da postane zarazna. Može očekivati dosta poena od balkanskih zemalja, ali da li će to biti dovoljno za finale? Hm.

18 - IRSKA : JEDWARD "WATERLINE"

Ono što je tužnije od činjenice da Irsku ponovo predstavljaju ova dva majmunčića i klovna je to da su Irci ponovo televotingom odabrali baš njih. Još tužnije je da se u njihovom muzičkom "izrazu" (ako se to tako uopšte može nazvati) nije promenilo ama baš ništa. Prošla je cela jedna godina, a oni ne pokazuju znake muzičkog sazrevanja. Hell, ne pokazuju ni znake intelektualnog sazrevanja. Kao i svaki drugi one trick pony, i ove godine rade ono što najbolje umeju. Skaču po scenu, falširaju i glume "simpatičnost" time što se ponašaju kao šimpanze u teranju. Prošle godine im je upalilo, Irska je prošla u finale. Ali ako je pravde, ove godine će ranije kući.

The Time is Now! Prvo polufinale 2/3

7 - ŠVAJCARSKA : SINPLUS "UNBREAKABLE"

Iz Švajcarske nam dolaze braća. Ivan i Gabriel Broggini čine bend Sinplus koji će pokušati da ponovi prošlogodišnji uspeh Ane Rosineli, i svoju zemlju dovedu do finala u subotu. S obzirom da je u pitanju Švajcarska koja nakon trijumfa Selin Dion ne uspeva da se "opasulji" kada je Evrovizija u pitanju, plasman u finale bi bio itekakav uspeh. Međutim, kako stvari stoje, kontinuitet sa prošlom godinom po svemu sudeći neće biti uspostavljen. Od Švajcarske smo očekivali više. Personally, paket kvalitetne čokolade, nešto sira i koji ručni sat. However, dobili smo 3 minuta prilično osrednje pop-rock pesmice komponovane i izvedene po odavno prevaziđenoj Coldplayičnoj matrici, koja na trenutke nije toliko loša. Štaviše, ima tu par "odličnih" momenata, ali oni ubrzo padaju u zaborav. Lično, ne dopada mi se vokal i uz bledunjav tekst, jednostavno - ne vidim ovu stvar u finalu. Nice effort, though.

8 - BELGIJA : IRIS "WOULD YOU"

Da je u pitanju izbor za saundtrek neke sranjkaste američke teen serije tipa One Tree Hill, Gossip Girl ili nešto slično, mlađana Iris bi verovatno imala šanse da se plasira u finale. Ali, kako je u pitanju ozbiljno takmičenje (ovo je bilo jače od mene), plašlim se da će mladu Belgijanku konkurencija naprosto pojesti. Ne vidim ama baš ništa senzacionalno ili originalno što bi ovu osrednju njunjavu pop baladicu izdvojilo tokom prve polufinalne večeri. Pokušavala sam da povučem neke paralele sa numerama koje je odlikovao sličan "kvalitet" (mlada, neiskusna pevačica koja se ponaša kao da nije baš najsigurnija šta treba da radi na sceni), kao što su "Stronger every minute" (Kipar, 2004) i "Zemren e lame peng" (Albanija, 2008), ali utisak je da Belgija, za razliku od navedenih pesama nema realne šanse da prođe dalje, a kamoli ostvari zapaženiji uspeh.

9 - FINSKA : PERNILLA KARLSSON "NÄR JAG BLUNDAR"

OK, ovo je jedna veoma, veoma čudna pesma. Pre svega - iako je u pitanju predstavnica Finske, Pernilla peva na švedskom jeziku (btw, švedski je, uporedo sa finskim zvaničan jezik Finske). Znači, imaćemo priliku da čujemo pesmu na švedskom i to nakon ravno 12 godina pauze. I to pesmu koja predstavlja Finsku. Elem, da se fokusiramo na ono što je bitno. Pesma je... pa ne znam. Ovo je jedna od numera koja vas neće uhvatiti na prvo slušanje i uopšte nije u ESC fazonu. S obzirom na njenu samu tematiku (tema je majčinska ljubav, a reči su izuzetno lepe, u šta se možete uveriti na ovom linku), nastup je krajnje sveden i pomalo statičan, ali uprkos svemu - u pitanju je izuzetno kvalitetna pesma koja nosi određenu atmosferu, sa odlično ukomponovanim instrumentima, izuzetnim vokalom koji besprekorno prati neobičnu dinamiku... Kao neko kome se ova pesma izuzetno dopada, nadam se da ću je videti i u finalu. Ali čak i ako se to ne dogodi, biće lepo čuti nešto iskreno i neobično na Evroviziji. Ne moraju baš na svakoj pesmi da lete šljokice, plastični nokti i perje.

10 - IZRAEL : IZABO "TIME"

Heh, moj favorit iz senke, barem što se prvog polufinala tiče. Izabo je bend poznat po tome što kombinuje retro zvuk sa etno primesama, i njihov rad je u Izraelu izuzetno cenjen. Na kraju krajeva, grupa Izabo je interno izabrana - što pomalo sugeriše i da je u pitanju bend koji možda nije "people's first choice", već više izbor "struke", što bi opet, trebalo da znači da je pesma kvalitetna. Iiiii... jeste. U pitanju je verovatno jedna od najsimpatičnijih pesama ovogodišnjeg Eurosonga. Totalni retro rock u koji su ubačene "bliskoistične" violine, i melodija koja pomalo podseća na prastaru "Dream Lover"... sve u svemu, malo ekscentričnosti i ekstravagance će dobro doći nakon 2 relativno spore pesme. IMHO, finale je sigurica, "iz keca u kec". A ni visok plasman neće biti iznenađenje.  Autentično, originalno, hrabro i veselo. Lajkčina.

11 - SAN MARINO : VALENTINA MONETTA "SOCIAL NETWORK SONG"

Znate, nastup predstavnika Izraela mu dođe zapravo kao warm up. Oni su u stvari predgrupa glavnoj atrakciji prve polufinalne večeri - Valentini, predstavnici omalenog San Marina, zemlje čija je jedina uloga do sada bila da Italiji daje 12 poena. Međutim, sva je prilika da će ove godine situacija biti drugačija. Novi momenti. San Marino je izabrao pesmu koja je izazvala takvu buru reakcija na internetu, koju je čak i Scott Mills puštao u svom šou programu na BBC Radio1. Ekšli, ne sećam se da je neka pesma izazvala ovoliki buzz po društvenim mrežama... što možda i nije čudno, s obzirom na to da je naziv "Social Network Song". Zvuči rogobatno? U pravu ste. Prvobitni naziv pesme (koju je inače komponovao Ralph Siegel, čovek koji stoji iza čuvene "Ein bißchen Frieden", neverovali ili da) je bio "FaceBook song". Ali, kako to obično biva, ljudi iz EBU su odlučili da je bilo kakav "product placement" u pesmama veliko "no no", autori su morali da reč "FaceBook" zamene sa "Social Network", i... ta-da! Za razliku od Letonije, čija pesma ima bizaran tekst, ali na neki kjut način, San Marino has went full on retarded. "Do you wanna be more than just a friend / do you wanna play cybersex again / if you wanna come to my house / then click me with your mouse!" Dobro ste pročitali. Dodajte tu još par referenci koje se odnose na sajberseksanje, kliktanje, muvanje, par uzdaha, par "I like - mi piace" i to je otprilike to. Stvarno je nezahvalno prognozirati (ne)uspeh ovog bisera, ali će okoreli fanovi u fan-pitu biti u ekstazi. Valentina je ionako posala meme u ESC internet krugovima, nema sumnje da će ovo proći izuzetno zapaženo. Lolaćete, I promise.

12 - KIPAR : IVI ADAMOU "LA LA LOVE"

Ivi Adamu je još jedna od lokalnih muzičkih zvezdica otkrivenih u "Idolikim" takmičenjima. Moj najveći problem sa takvim izvođačima je u tome što su još uvek mladi, zeleni i bez formiranog muzičkog karaktera i identiteta. To su "proizvodi" koji imaju glavni zadatak da donesu novac svojim menadžerima i izdavačkim kućama koji su ih otrgli iz anonimnosti. Pevaju ono što im se servira, pevaju tamo gde im se kaže da pevaju i to je otprilike to. Sintetički pop bez trunke iskrenosti. Elem, Ivi je već unapred bila interno izabrana, i jedino pitanje je bilo koju će pesmu pevati. Od 3 pesme koje je predstavila domaćoj publici, pobedila je ona sa etno elementima. Surprise, surprise. Ukratko, kao 12. pesmu prve polufinalne večeri, slušaćemo sintetičku etno-dens pesmicu priglupog teksta, solidne interpretacije i scenskog nastupa koji će potencirati ženske atribute Ivi Adamu. Mislim, ovo zadnje samo pretpostavljamo, ali nema sumnje da će tako biti. Finale je izgledno. Ovo narod voli. Eh.

The Time is Now! Prvo polufinale 1/3

Let's get busy! :)

Od sada pa nadalje, ovaj blog neće trpeti zbog mojih obaveza (mis'im, kakav je to način!?)

Dakle - danas je na meniju prvo polufinale i to prvi deo, tj prvih 6 pesama (od ukupno 18 koliko nastupa u prvoj polufinalnoj večeri). Krenimo redom!

1 - Crna Gora: Rambo Amadeus "Euro Neuro"

"Čast" da otvori ovogodišnji Eurosong ima vazda bratska Crna Gora. Kuriozitet: Crnoj Gori će ovo biti 4. nastup na Evroviziji. Prethodna 2 puta, 2008. i 2009., Crna Gora je takođe nastupala kao prva i to u prvom polufinalu - oba puta bez plasmana u finale. Treća sreća? Teško. Crnu Goru će predstavljati Rambo Amadeus, etablirana zvezda jugoslovenske "alternativne" muzike (to "alternativne" ne u smislu "alternative" kao žanra, već u etimološkom smislu te reči). Rambo, koji je pre svega par godina žestoko pljuvao ceo evrovizijski koncept, prihvatio se posla da napravi pesmu kojom će Crna Gora napokon pokušati da se domogne finalne večeri. Ono što smo dobili je... paaa... neki hibrid heavy accent repovanja sa "vulgarnim" lokalnim etno nijansama. Pesma pretenduje da bude nešto poput političkog manifesta, ali ono što smo dobili je daleko od bilo kakve cinične kritike "modernih vremena" reflektovanih kroz prizmu svetske ekonomske krize i globalnog zagađenja. Ukratko, nećemo sumnjati u Antonijevu nameru, već ćemo se samo osvrnuti na realizaciju koja je prilično amaterska - stihovi su nabacane i naslagane reči, koje kao da su uzete iz nekog engleskog rečnika rima. Utisak koji će to ostaviti na prosečnog stranca će verovatno biti nešto između komičnog i neverice. Što se mene tiče, od washed-out muzičara koji preživljava zahvaljujući reklamiranju sladoleda nisam više ni očekivala. Realno, njegovo vreme je pluskvamperfekat. Ali hej, poslušajmo savet Gabi Novak i "pamtimo samo dobre dane". ;) (Pa jao, kako volim kad ovako skuckam tekstić, a zvučim kao urednica kulturnog bloka u Dnevniku 2!)

2 - Island: Greta Salome & Jonsi "Never Forget"

Recimo to ovako - tek nakon trijumfa Aleksandra Ribaka u Moskvi 2009. godine, Skandinavci su se setili: "Hej, pa mi imamo etno muziku as well!" Iako je ranije bilo manje-više neuspešnih pokušaja (Norveška 2006, Finska 2010), tek posle Ribaka, Skandinavci su se osmelili da češće pokušavaju da ostvare dobar plasman metodom koja tako dobro služi balkanske zemlje. Tako, ove godine Island predstavlja duet koji čine Greta Salome i Jonsi (inače, velika islandska muzička zvezda, koji je već nastupao na Evroviziji 2004. godine). Pesma je prvobitno napisana i izvedena na maternjem, tj islandskom jeziku, ali su se autori u poslednjem trenutku, pred sam istek dealinea odličili da u Bakuu nastupaju na engleskom. Iako je to odluka koju an ženeral ne odobravam (živeli mali jezici!), u pitanju je izuzetno dobar i kvalitetan prepev, ritmički usklađen sa celom pesmom i funkciju koju treba da vrši, vrši fantastično. "Never forget" (iliti "Mundu eftir mer" na originalu) je pesma koja odiše pomalo mračnom i mističnom atmosferom, sa izuzetno jakim vokalima koji se odlično nadopunjavaju u refrenu. Samim tim i ne iznenađuje zašto se Island sasvim solidno kotira kod bukmejkera ove godine. Od mene - veliki lajk.

3 - Grčka: Eleftheria Eleftheriou "Aphrodisiac"

Bilo bi glupo očekivati da se izuzetno teška ekonomska i politička situacija u Grčkoj neće reflektovati i na jednu tako trivijalnu stvar (u globalnim razmerama) kao što je nacionalni izbor za Eurosong. Naime, ako smo se sažaljivo smejurili ili tužno klimali glavom u neverici što je 2010. godine, grčki predstavnik Giorgios Alkaios snimanje spota platio iz svog džepa, šta onda da kažemo na činjenicu da je ovogodišnji nacionalni izbor održan u šoping molu. Tuga. Elem, glasovima publike, pobedu je odnela mlada Elefterija Eletoriu, učesnica jednog od lokalnih muzičkih talent-show programa sa numerom "Aphrodisiac". Grci se već godinama tvrdoglavo drže svog etno zvuka kada je ESC u pitanju (ako izuzmemo Sakisov comeback iz 2009), pa ni ova godina nije izuzetak, s tim što ne mogu da se otmem utisku da je ove godine izabrana daleko najslabija pesma. Sve u vezi "Afrodizijaka" zvuči jefino, kič i kempy... Mada, ESC je jeftin, kič i kempy. :) Mišljenja sam da ovu pesmu može da izvuče samo odlično osmišljen scenski nastup, pošto snimak iz šoping mola nimalo ne uliva poverenje.

4 - Letonija: AnMary "Beautiful Song"

Znate ono kada čujete neku pesmu, na prvo slušanje toliko debilnu, ali toliko zaraznu i catchy? I onda vas bude sramota što zapravo počinjete da volite tu pesmu? I onda vas više ne bude sramota, pošto vidite da skoro svi reaguju kao i vi? I onda je prebacite na svoj mp3 plejer i svaki put se oduševite kada je čujete? A ona je suštinski i dalje totalno debilna, ali sada je debilna na neki potpuno cool i gotivan način? Ako ste se prepoznali u ovom kraćem uvodu, onda vam se možda dopadne "Beautiful Song". AnMary je takođe lokalna letonska zvezdica, učesnica njihove varijante "Operacije Trijumf". Ono što "obara sa nogu" je tekst pesme, koji je toliko retardiran da je prosto genijalan. Dakle, mlađana AnMary je odrastala u vreme kada je Džoni logan bio faca i od malih nogu je maštala da pobedi na Evroviziji i snimi pesmu koju će svi voleti. I to uspeva - postaje uspešna muzička zvezda koja snima sa Polom Makartnijem i nema vremena da se bakće sa Mikom Džegerom koji je smara preko telefona. Ukratko - to je prepričan tekst pesme. Dobro, sad je i mene pomalo blam od ovoga što napisah, ali stvarno - čak i ovako glupav (ili genijalan?) tekst uz tako zaraznu melodiju i celu atmosferu kojom pesma odiše nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Za mene, AnMary je stvarno snimila "prelepu pesmu", i svakako ću navijati da prođe u finale. Kladioničari su sumnjičavi, mada neki u Letoniji vide i favorita iz senke. Videćemo. Lajk lajk lajk!

5 - Albanija: Rona Nishliu "Suus"

Albanija važi za zemlju koja voli da isprobava različite stvari na ESC. Od retro popa kojim se predstavila davne 2004. godine, preko power balada, sve do etno densa, skoro da nema žanra koji im je stran i na tome im aplaudiram. Ove godine, Albaniju predstavlja mlada Rona Nishliu (rodom sa Kosova, btw) sa numerom "Suus". Kako ono kažu, "ne sudi knjigu po koricama?" Pa sad - ova pesma ima nazv na latinskom. Mislim da je to sasvim dovoljno da se dobije neki blagi nagoveštaj o razmerama pretencioznosti ove pesme...  Rona će pevati na albanskom (klap, klap, aplaudiram!), ali to o čemu Rona peva neće biti ni približno toliko bitno kada čujete kako devojka peva. Da se razumemo, devojka peva fantastično. Ima glasurdu i po. Ali ceo doživljaj pesme, naročito njen klimaks - pa kao da slušate da neko nekome dere kožu sa leđa, na živo. Da, devojka se dere za sve pare - ali nema sumnje da je na taj način uspela da prensese i samu emociju pesme. Ne morate da znate albanski da bi provalili da neko ovde stvaaarno pati. Pati ona (pošto se dere kao da je neko kolje), a patimo i mi što to slušamo, svesni njene patnje. Ukratko - mučna, mučna pesma, čiji je izvođač nesumnjivo izuzetan vokal. Ah, da, tu je i neverovatno uber-pretenciozan spot sa sve maskom neke ptičurde i klik-klakom. I rešoom. Očekujemo detaljniju analizu od strane nekog verziranog u oblasti filozofije, estetike, moderne umetnosti i/ili komunikologije. Ja nisam skapirala.

6 - Rumunija: Mandinga "Zaleilah"

Hvala Bogu, pa nakon mučne Albanije dolazi nešto potpuno drugačije - rumunski bend Mandinga sa više nego veselom pesmicom "Zaleilah". Zarazni letnji radio hit u najavi, "Zaleilah" je pesmica na španskom jeziku (sa nešto malo engleskog), upadljive latino "orijentacije" sa nešto malo lokalnih primesa. Ovde nema nešto mnogo da se doda, ni oduzme. Ovakve pesmice imamo svake godine i uvek im se obradujemo, a bogami rado ih i slušamo. Simpatična uptempo laganica sa generičkim stihovima i par zaraznih "hook"-ova. Biće veliko iznenađenje ako ne vidimo Rumuniju u finalu. Možda čak i top 10.

Ah, da, DL linkovi će biti u komentarima. Safety first. ;)

Vanredne vesti

Poštovani gledaoci, dobro veče. Pratite vesti Javnog servisa evropske Srbije.

Kakvo neverovatno veče! Kakav trijumf muzike! Srbija je dobila svog predstavnika na ovogodišnjem izboru za Pesmu Evrovizije koji će se krajem maja održati u Bakuu, glavnom gradu vazda prijateljske zemlje Azerbejdžana! Čast i privilegiju da brani naše boje dobio je naš proslavljeni kantautor Željko Joksimović sa numerom „Nije ljubav stvar / Synonim“.

Ali Željkov put do pobede nije bio tako lak! Kao što znate, konkurs za našu pesmu u vidu javnog poziva zainteresovanim izvođačima objavljen je još u januaru, kada je RTS dobio nekoliko stotina kompozicija, kako afirmisanih izvođača, tako i onih koji do sada nisu bili poznati širem auditorijumu. Žiri sačinjen od najeminentnijih domaćih i stranih muzičkih delatnika (čija imena su čuvana u strogoj tajnosti sve do proglašenja pobednika), imao je težak zadatak da od nekoliko stotina pristiglih radova odabere 40. Već sredinom marta, 40 izvođača je dobilo priliku da se javno predstavi na YouTube kanalu RTS-a posvećenom samo Evropesmi, a na samom sajtu je omogućeno glasanje posetilaca za omiljenu pesmu. Od 40 kandidata, 15 numera su odabrali direktno gledaoci preko sajta, a 5 numera su bili rezultat odluke stručnog žirija.

Tako odabranih 20 kompozicija se takmičilo u polufinalnoj večeri, ali je priliku da numeru izvede u finalu dobilo svega 12. Među njima se našao i Željko, čija numera ne samo da je prošla stručni žiri i sud publike, koja je svojim sms glasovima odlučila krajnjeg pobednika, već je nadmoćno trijumfovala i nad konkurentima u finalu. Samim tim, zamerke jednog dela javnosti (koja je u stvari frustrirana zato što je Željko uspešan, a oni nisu, je l' da) da je princip odabira loš jednostavno nisu na mestu. Kao ni kritike upućene Javnom servisu i Tijaniću, jer, podsetimo još jednom, struka i publika su jednoglasno presudili da je Željko taj koji treba da nas predstavlja.

Samo trenutak... Upravo nam iz režije javljaju da imamo najnovije vesti... Aha... Da, da... Izvinite, dragi gledaoci, potkrala nam se jedna omanja greška. Naime, Željko je interno odabran od strane RTS-a, tj Aleksandra Tijanića, a njegova odluka nije bila predmet javne rasprave. Šta? Trenutak, da proverim... Ne, drugi izvođači nisu mogli da konkurišu. Molim?.. Ne, publika nije birala između pesama. Šta kako? Pa lepo, Željko je komponovao jednu pesmu i to je to. Ne, to nije bio Ivica Dačić. Nismo bili sigurni, pa smo tražili potvrdu iz Ministartva unutrašnjih poslova, rekoše nam da je Ministar bio zauzet, imao je spa vikend. Da. Recite? Ne, to je bio Halid Bešlić, ali on nije... Ne, ne, niste mogli da glasate za njega, nije se takmičio... Kako? Ko? Ah, mislite na Ivana Bosiljčića? Ne, ni on se nije takmičio, razumete, nije bilo takmičenje, to je bila samo prezentacija pesme... Aha, da... Da, pa gospodin Tijanić žonglira sa par imena, ali moguće je da će naredne godine Srbiju predstavljati upravo Bosiljčić, da... A dopalo vam se muzičko veče? Baš fino, potrudili smo se. Od vaših para, doduše, znate, to je sve magija pretplate, da... Verovatno ćemo objaviti i DVD sa dokumentarnim filmom o rađanju Željkovog remek-dela, da... Još uvek je rano reći, moguće da će numera biti izložena u vidu postmodernističke instalacije tj multimedijalnog rada u Gugenhajm muzeju, Bilbao nas je zvao, da.... Kažite? Ah, pa vidite, zvuk i slika su isuviše jednodimenzionalni za takvu umetnost kakvom nas je Željko počastio... Da? Kakve kladionice? Ne, naš kreativni tim predvođen Tijanićem, Jovanom Janković i Duškom Vučinić nije ni najmanje zabrinut zbog toga što je naš pad na kladionicama počeo minut nakon premijere pesme. Da? Ma hajte, molim vas, ta priča o Željku kao plagijatoru je čista glupost, pa to je opšte poznato! Možda pesma liči, možda ima identične taktove, melodijske linije, ritam, instrumentaciju, ambijent i još ponešto, ali budite uvereni da je u pitanju autorsko remek-delo, Željkovih veštih harmonikaških prstiju plod. Ma kakav Coldplay, pobogu, ko još to sluša? Šrek? Japan? Stav naše medijske kuće je da su oni zapravo pokrali Željka. Da. Samo što Željko neće da ih tuži, ne želi da gubi vreme na sudske procese, da. U redu, ništa. Prijatno. Doviđenja.

Dakle, dragi gledaoci, kao što rekosmo, bili smo svedoci istorijskog trenutka, trijumfa muzike, originalnosti, stvaralačkog žara pred kojim bi i jedan Mocart morao da zastane i skine kapu! Raduj se Srbijo, dok je tebi Noleta i Željka, nema zime! Živeli!

Random Top 10: "Transferi blama"

Nacionalne selekcije širom Evrope se polako zahuktavaju, već znamo 6 pesama, a jednu od njih ste imali prilike da čujete na ovom blogu. However, ovaj post će biti nešto drugačiji.

Kako često imam običaj da kada sam dokona gledam finala iz prethodnih godina (haha, da, toliko sam dokona :D ), došla sam na ideju da napravim mini top listu, s tim što ću se fokusirati na poslednjih 5 godina, barem u ovoj „ediciji“. U planu su 3 top liste, i to „Top 10 transfera blama“, „Top 10 crowd pleaser-a uprkos svemu“ i „Top 10 booty-shaking nastupa“.

Krećemo sa prvom top listom u kojoj se nalaze pesme zbog kojih me je bilo neizmerno sramota; što zbog samih izvođača, što zbog činjenice da gledam ESC. Moram da naglasim da sam sa liste isključila neke domaće predstavnike, pošto mi je bio cilj da budem objektivna, a skoro pa sve naše predstavnike i dan danas hejtam, tako da... Slobodno dopišite Milana Stankovića, čobanina i Kona na listu, mkay? Mkay, počinjemo!

#10 – BUGARSKA 2007 - Elitsa Todorova & Stoyan Yankoulov – „Water“ // mmmm... š... šta? Kakvi su to vokalni „ornamenti“ uz neki već sažvakani Safri Duo fazon? Zamišljam one seoske etno-pevačice na spidu na nekoj rejv žurezi. Ne ide.

#9 – IZRAEL 2007 – Teapacks – „Push the button“ // iako cenim rad ovog benda (trust me, imaju par super pesama), ovo je potpuno promašeno, besmisleno i veoma agresivno prema mom slušnom aparatu koji se svega i svačega naslušao.

#8 – IRSKA 2008  - Dustin the Turkey – „Irelande Douze Pointe“ // ovakvu vrstu travestije bih očekivala od neke ex-SSSR zemljice koja očajnički traži pažnju, ali ne i od zemlje čije su pesme maltene sinonim za Evroviziju. Za ime Božje, poslali su ćurana?! ŠKK?!

#7 – HRVATSKA 2006 – Severina – „Moja štikla“ // ...zato što neke stvari jednostavno ne idu. Brčići, Afrika paprika, s s s seks, sojčice, devojčice, šije, šete. Potpuni sataraš od pesme, smisla, muzike, koreografije, teksta... svega. Ovako izgleda tipična Bregovićeva povraćka.

#6 – GRČKA 2007 – Sarber – „Yassou Maria“ // bilo je zaista mučno i neprijatno slušati i gledati mlađanog pevača kako se muči sa ovom pesmom. Falširanje je bilo bolno i nezaboravno. Džaba mu naknadno vrckanje guzom, the damage has been done!

#5 – POLJSKA 2010 – Marcin Mrozinski – „Legenda“ // ovde uopšte nije bitan tunjav tekst i sama pesma koliko je sam scenski nastup bio u najmanju ruku zastrašujuć i uznemirujuć. Ni dan danas nisam skapirala šta je koreograf hteo da kaže, ali je svakako neophodna detaljna analiza onog headlock-a.

#4 – ŠPANIJA 2007 – D' Nash  -„I Love you mi vida“ // meni je Španija vazda bila izuzetno draga zemlja, i baš mi nije po volji da gledam kako se već godinama muče i zlopate sa lošim izborom pesama. Posebno tragična je bila 2007. godina kada su nastupao boy band D' Nash i izfalširao za sve pare.

#3 – ŠVAJCARSKA 2007 – DJ Bobo – „Vampires are alive“ // plašite se devedesetih? Budite bez brige, DJ Bobo, simbol eurodancea ih je sahranio te godine svojim više nego patetičnim pokušajem da na krilima naglog i ne baš najjasnijeg uspeha „vampirsih“ tema u filmu i TV obezbedi dobar plasman zemlji čokolade i satova. Rest in peace, Bobo.

#2 – VELIKA BRITANIJA 2010 – Josh Dubovie – „That sounds good to me“ // bolno, jadno, patetično, staromodno, potpuno promašeno. Mlađani Džoš je žrtvovao toliko toga (bio učesnik tadašnjeg Britain's Got Talent, ali se povukao zarad ove blamaže), da bi na kraju pevao pesmu sa stihovima kao što su: „if you bring the sunshine / I'll bring the good times / Just add your laughter / It's happy ever after / I don't know 'bout you / But that sounds good to me“. I guess you're the only one who feels that way, mate.

#1 – VELIKA BRITANIJA 2007 – Scooch – „Flying the flag“ // Ja ne mogu...